БАНКЕ ПРОТИВ ГРАЂАНА: Ко је крив за пренатрпаност судова и за опасност да пукне правосудни систем у Србији?

Novosti online

02. 01. 2021. у 11:53

БАНКЕ ПРОТИВ ГРАЂАНА: Ко је крив за пренатрпаност судова и за опасност да пукне правосудни систем у Србији?

Фото: Танјуг

ВЕЛИКИ број људи који су заражени вирусом корона довео је до борбе да здравствени систем не пукне, а велики број парница због трошкова обраде кредита које су банке наплаћивале (и настављају да наплаћују) доводи до опасности да наш правосудни систем пукне.

На питање ко је најодговорнији због пренатрпаности судова тужбама због трошкова обраде кредита, из Удружења банака Србије упутили су нас на аргументе Зорана Благојевића. 

Благојевић кривицу сваљује на адвокате, тврдећи да пар хиљада динара "тешко да је некоме довољан финансијски мотив за тужбу". Ипак, треба напоменути да се у овим парницама не ради о борби банака и адвоката, већ о борби грађана за заштиту својих права.

Адвокат Наталија Лазаревић из Београда истиче да је неспорно право грађана да своја Уставом и законом гарантована права заштите пред судом, самосталним и независним државним органом.

- За претрпаност судова тужбама против банака нису и не могу бити одговорни грађани, већ искључиво банке које су пословале ван Устава и закона, и на тај начин приморале грађане да потраже судску заштиту - објашњава адвокат.

Неутрално посматрано, очигледна је разлика између "неспорно" и "тешко да је". Може се поставити и питање - Одакле уопште банкама право да процењују колико грађанима вреди пар хиљада динара? Овакви аргурменти банака су веома инспиративни, па се поставља и питање - Ако банкама тих пар хиљада динара "тешко да је" довољан мотив за тужбу, онда како то да су банке толико истрајне у парницама? 

Банке врло лако могу да ускрате адвокате за трошкове поступака пред судовима у овим предметима. Рецепт за тај болни ударац на "лукративне" адвокате је веома једноставан, а састоји се од испуњавања обавезе која је утвђена.

Лазаревић каже и да је судска пракса у овом случају јасна.

Проблем и трошкови праћења

АДВОКАТ Тамара Кирицић из Београда истиче да су, осим трошкова обраде, банке незаконито наплаћивале, а то и даље чине, и трошак праћења кредита и премије осигурања у корист Националне корпорације за осигурање стамбеног кредита.

- Банке и даље не одустају од досадашње пословне политике, и поред тога што је Врховни касациони суд Србије потврдио незаконитост наплате трошкова обраде кредита од стране банака. Адвокатима се јављају клијенти који су већ водили и добили постуке по тужби за незакониту обраду кредита, да им банке и даље приликом подизања нових кредита наплаћују ове трошкове - изјавила је Лазаревић.

Банке се позивају на пресуду Европског суда за људска права у предмету Ц-621/17 од 03.10.2019, међутим Европски суд у тој пресуди каже да понуда мора да садржи „јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита", што ВКС тумачи тако да је неопходно да се детаљно наведу све услуге које се пружају у замену за спорну накнаду, а са чим се банке не слажу. 

Наталија Лазаревић објашњава да није спорно право банке да од корисника кредита наплати накнаду за пружену услугу, међутим када су у питању трошкови обраде кредита, банка је дужна да информише клијента на који начин су ови трошкови нужни, оправдани и да су заиста реално настали.

- Уговори о кредиту су уговори по приступу о којима се не преговара, што значи да су унапред припремљени и предложени од стране банке, и на њихову садржину корисник не може да утиче. Банке су прописујући спорну одредбу поступиле супротно начелу савесности и поштења као и начелу једнаке вредности узајамних давања, као фундаменталним начелима уговорних односа које прописује позитивно право Републике Србије. Указујемо да се овде не ради о „организованој кампањи упереној против банака“ а да се накнаде за ову услугу наплаћују и у другом земљама. Врховни суд Немачке је још 2014 пресудом обавезао банку да врату новац на име незаконито наплаћених трошкова кредита, исто тако у Шведској банке трошкове обраде кредита наплаћују у симболичним износима а не везују их за износ одобреног кредита као што је случај са банкама у Србији или региону (БиХ, Хрватска, Црна Гора..) Одређивање висине трошкова обраде кредита у процентуалном износу од износа кредита доводи до тога да за истоврсну банкарску услугу, корисници плаћају накнаду различите висине, а банка нема додатне трошкове за кредите већег износа - каже Лазаревић. 

Став ВКС суда је јасан, банке немају право да наплаћују трошкове обраде кредита на начин који није довољно транспарентан. Наравно да банка има право да наплати своју услугу (која је од велике важности за развој економије), али нико нема право да грађанима узме и црно испод ноктију, а и тога је остало мало - свега пар хиљада динара.

И као да није довољно што правде нема, зар треба да останемо и без правног система, какав год да је?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

GRAĐANIN

02.01.2021. 14:56

@Tasa - Nasmejala me Gordana sa neobično glupim komentarom da sudovi rade prekovremeno. Dakle sudovi su pretrpani ne samo sa predmetima u vezi troškova obrade kredita nego i sa stotine hiljada drugih postupaka.Poslodavci (železnica,pošta..) i drugi veliki sistemi ugovore neke naknade sa zaposlenima da zadovolje sindikat a posle ne isplaćuju pa svi tuže.Zatim ko god nekog uvredi u nekom od medija opet na hiljade predmeta i to je uglavnom samo Beograd svi u sud .Pa sada od sudova svi raže da svaki predmet presudi brzo i kvalitetno a sa 100 sudija koji samo to rade.Pa neka se neko zamisli šta je uzrok sporom pravosuđu i neka se otklanjaju uzroci a ne posledice.

Gordana

02.01.2021. 21:44

@GRAĐANIN - Ne radi se o komentaru nego o predlogu za rešenje konkretnog problema za koji možete da mislite da je glup. Zamislite da medicinari razglabaju i traže krivca za pojavu pandemije i nastave da rade uobičajeno, kao da pandemije nema. Koji je Vas predlog?

Građanin bg

03.01.2021. 00:07

@Gordana - Već sam napisao u komentaru.Sprečiti uzroke a ne baviti se sa posledicama.Prevedeno znači da svi maksimalno poštuju propise i biće manje posla za sudove.Neuporedivo je stanje u zdravstvu i u sudovima.Jer korona je nastupila mimo volje naroda i zbog toga u zdravstvu moraju da rade prekovremeno i tu se slažem dok blokada sudova zavisi onih koji poštuju ili ne poštuju propise pa na kraju kada se okonča spor jedna od parničnih stranaka uvek nezadovoljna a ona druga koja je uspela u postupku je prezadovoljna ali inju niko ne pita za ocenu rada sudova već samo one koji izgube spor.I uvek je zato kriv sud jer ova strana koja izgubi na sva zvona kuka kako je stanje u sudovima.

Sasa

02.01.2021. 15:51

Pa kad im je sitno, sto su naplacivali taj trosak!? I banke valjda imaju para da angazuju dobre advokate, pa sto nisu i sto nisu oborili ovaj stav suda, ako su u pravu. Ima tu jos toga osim troskova obrade kredita. NOKS, pa devizne klauzule... Tek sledi zagusenje. Da imamo NBS koja radi svoj posao,pljustale bi kazne zbog nezakonitog sticanja profita. Ovo nije pitanje izmedju Pere i Zike i banke. Svi su gradjani ove zemlje koji su uzimali kredite, osteceni!

kriva je jedino država

02.01.2021. 16:51

Zašto ste ukinuli kolektivne tužbe? Tako su jednom tužbom protiv jedne banke u jedinstvenom procesu svi oštećeni klijenti mogli da reše ovaj pokušaj pljačke od strane stranih banaka. Zašto Narodna banka dozvoljava rad na teritoriji Srbije bankama koje krše naše zakone i pljačkaju građane? Eto nameće se ko je kriv za sve. A što se tiče zdravstva, ko je odobrio da se novac iz Fonda za zdravstveno osiguranje prebaci Putevima Srbije kad je već krenula korona?

deki

04.01.2021. 07:42

Treba svi da tuze banke! Sta je briga narod za pretrpanost sudova?? Gradjani placaju te iste sudije i sudove da rade i kapak! Treba i NBS tuziti zbog saucesnistva u pljacki a tuzbe za ovo ce tek da krenu!