БРОДОВЕ ГРАДИМО, АЛИ ИХ НЕМАМО: На десетине пловила годишње направимо за европско и америчко тржиште

Б. Царановић

30. 11. 2020. у 09:00

БРОДОВЕ  ГРАДИМО,  АЛИ ИХ НЕМАМО: На десетине пловила годишње направимо за европско и америчко тржиште

Фото Фејсбук

ПОСЛЕ паузе од готово три деценије откад је бродоградња у Србији замрла, ова се индустрија у последње четири године поново "пробудила".

Од 2016. године, на нашим рекама поринуто је и извезено више десетина нових бродова, иако ниједан није намењен домаћем бродарству. Последњи српски брод, "Делиград", изграђен је 2004. у "Бродоградилишту Београд" за "Југословенско речно бродарство".

Према подацима Привредне коморе Србије, од некадашњих десет, у Србији сада ради пет бродоградилишта, од којих је само једно у домаћем власништву. Бродоградилиште у Апатину је купилафирма "Арсенал Рем" из Краљева, а његове капацитете користи привредно друштво "Интерброд". У последње две године континуирано раде на ремонтима и реконструкцијама бродова и пловних објеката.

Ту су и "Шипјард Бомекс 4м" из Перлеза код Зрењанина и "Бегеј" из истог града, чији је власник "Рубикон шипинг компани", "Вахали" из Сремске Митровице и "Шипјард Кладово".

Крузер Бродоградилиште "Вахали шипбилдинг"  ,Фото Фејсбук

- У данашњим бродоградилиштима се углавном граде такозвани трупови у челику и обављају се ремонти и реконструкције бродова и пловних објеката, док се опремање брода, које је изразито скупо и заправо извор зараде, ради у иностранству - каже Ненад Драговић, из Удружења за металску и електроиндустрију ПКС. - Изградња трупа у челику представља најједноставније склапање - заваривање трупа брода, те се тако оформљен спушта у воду и транспортује у иностранство. У ових пет бродоградилишта ради више од 800 радника, а под српском заставом плови око 100 бродова.

ЗАКОН

- ЗА последње четири године на нашим рекама је потонуло десет бродова - каже Вајда. - Проблем што се дозволе за пловидбу дају олако и што недостаје одговарајућа инспекцијска контрола. Бродоградња и бродарство су код нас уназађени, нема подмлатка, а на бродовима ради кадар у позним годинама јер, због лоших закона, млади који изађу са школовања не могу на праксу, јер нико неће да им плати осигурање, а без тога не могу на брод.

У Бродоградилишту у Кладову, у власништву холандске компаније, граде се нови бродови за стране купце, као и ремонти пловила.

Успех Бегејско бродоградилиште изградило највећи речни танкер , Фото А. Блануша

 

- Годишње се код нас изгради и извезе између 12 и 15 бродова. У наредне три године обезбеђен је посао од око 100 милиона евра, који обухвата будућу сарадњу са компанијом из Панчева, од које се очекује сертификација градње бродских резервоара за гас, капацитета 380 кубика - каже Миленко Леповић, директор бродоградилишта у Кладову.

- Градимо танкере за превоз нафте и гаса и асфалтне танкере за тржиште у Белгији, Холандији, Француској, Луксембургу, Немачкој.

САМИ ОБУЧАВАЈУ РАДНИКЕ

ПРЕМА речима Бранислава Вајде, председника Удружења професионалнох лађара Србије, мајстора бродоградње све је мање, а најцењеније занатлије и капетани ове струке ушли су у осму деценију. У Кладово осим 250 наших, стиже и око 150 радника из Румуније, а тамо се већ годинама организује дуално образовање, где се обучавају будући бродоградитељи.

Због неадекватног образовања у Србији, своје раднике сами "праве" и у бродоградилишту Вахали.

Холанђани су власници и Бродоградилишта "Вахали шипбилдинг" из Сремске Митровице, који се се бави изградњом туристичких речних крузера. Осим самог трупа, овде се делимично ради и унутрашњост.

- Ове године је забележен пад тражње због короне, али иначе, годишње градимо и испоручујемо за европско и америчко тржиште седам речних крузера - каже Кристина Анђелковић, директорка овог бродоградилишта. - На српском тржишту смо 15 година, а последњих пет је индустрија речних крузера узела маха. Када је потпуно завршен и опремљен, у зависности од луксуза, крузер кошта од 17 до 30 милиона евра.

ЗЛАТНО ДОБА У ЈУГОСЛАВИЈИ

ДО 1998. године, имали смо десет великих бродоградилишта, у којима је радило око 6.000 запослених - каже Драговић. - Годишњи извоз тада је био 200 милиона евра, а 2015. шест пута мањи, мада је тренд у свету пораст ове индустрије.

Некадашња Југославија дичила се својом индустријом и извозним потенцијалима, а једна од перјаница била је и речна бродоградња. Инсталисани прерађивачки капацитети износили су више од 10.000 тона челика у некадашња три бродоградилишта: "Апатин", "Бродоремонт" и "Дунав".

Почетком новембра поринута је грдосија дужине 135 метара, ширине 11,6 метара, масе 855 тона, носивости више од 4.300 кубика, изграђена у бродоградилишту "Шипјард Бегеј". Вредност овог речног танкера је 2,2 милиона евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)