ТУЖБЕ ЗБОГ НАКНАДА НЕКОМ ДОБАР БИЗНИС: Удружење банака тврди да је плаћање трошкова обраде кредита по закону

Б. Ца.

03. 11. 2020. у 11:19

ТУЖБЕ ЗБОГ НАКНАДА НЕКОМ ДОБАР БИЗНИС: Удружење банака тврди да је плаћање трошкова обраде кредита по закону

Фото Н. Фифић

ПОСЛЕДЊИХ дана повела се полемика о банкарским накнадама за трошкове обраде кредита.

Поједине адвокатске канцеларије на сав глас нуде заступање грађанима у борби за доказивање незаконитости ове одлуке. Из Удружења банака Србије, међутим, тврде, да су надокнаде за трошкове обраде кредита обрачунате по закону и подвлаче да су исти став потврдили Европски суд правде, Врховни касациони суд у Београду, као и Народна банка Србије. Иза неосноване кампање против банака, кажу, стоје нечији интереси да се води што више судских процеса.

Како у УБС објашњавају, Европски суд правде је потврдио законитост накнада изјашњавајући се поводом случаја из Мађарске. Исто је закључило Грађанско одељење Врховног касационог суда Србије 2018. године. У прилог ставу банака говоре и Одлука НБС о јединственом начину обрачуна камата, која је донета 2006. године, као и Закон о заштити корисника финансијских услуга из 2011. године, а који пресликава регулативу у овој области из ЕУ.

ШТЕТА ЗА ЕКОНОМИЈУ

ОСПОРАВАЊЕ накнада за трошкове обраде кредита, које су уведене и уговорене пре неколико година, може да нанесе велику штету Србији, пре свега као дестинацији за инвестирање - упозорава Владимир Васић, генерални секретар УБС. - Ако се право тумачи ретроактивно и ако се нове одредбе примењују на уговоре од пре 10 или 12 година, онда је то лоша порука за постојеће и потенцијалне и стране и домаће инвеститоре. Са друге стране, провоцира се несигурност на тржишту, која никоме није потребна. Ми смо сада навикли на стабилан банкарски систем и то је добро. Мислим да је интерес свих, а пре свега грађана, да се та стабилност очува.

Напомињу да накнаде нису скривени трошак, јер су клијенти у тренутку склапања уговора знали да та накнада постоји и на такав уговор су пристали. Накнада је исказана као део ефективне каматне стопе, на чему су инсистирали НБС и Европски суд правде.

- Морамо да приметимо да се у једном делу јавности води права кампања за подизање тужби против банака и јасно је да иза тога стоји велики интерес - тврде у УБС. - На локалним радио-станицама се емитује реклама, грађане сачекују лифлети у поштанским сандучићима и за брисачима аутомобила, зато што једном малом броју људи одговара да буде што више оваквих судских процеса. Ако пракса показује да се на динар досуђен у корист грађана, 24 динара досуди у корист неког другог, онда је јасно да су тужбе због банкарских накнада за некога одличан бизнис. Утисак је да највише трпе грађани, уплићу се у вишегодишње судске поступке са неизвесним крајем, док су истовремено судови затрпани предметима и не могу да обављају своју редовну функцију.

Према речима нашег саговорника, старо је правило да суд зна право, а да је његово дубље значење да парничне стране у свом спору треба да се обрате суду да пресуди ко је од њих у праву а ко није.

- С обзиром на то да спорови о накнади за обраду кредита трају већ доста дуго, да се и саме судије жале на њихов број, можда је сазрело време за још једну седницу Грађанског одељења Врховног касационог суда, да после свих размењених аргумената парничних страна заузме став о томе шта се сматра "јасним и недвосмисленим" подацима о трошковима кредита из Одлуке НБС из 2006/2011/2018. године, да ли и код нас важи правило које је недавно потврдио Европски суд правде или је код нас ситуација другачија и да са овом причом завршимо - наглашавају у УБС.

Осим тога, накнада за банкарске трошкове постоји и у међународним релацијама. Кад се држава задужује код међународних институција, плаћа се и накнада за трошкове.

- Дакле, накнада није никакав домаћи специјалитет, већ уобичајена релација у банкарским пословима - кажу у УБС. - Осим тога, овакав начин тарифирања услуга стандардно је присутан и у другим областима пословања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)