СРПСКА ПОРОДИЦА БАЦИ 80.000 ДИНАРА У ЂУБРЕ: Зашто значајан ресурс, отпад од хране, у нашој земљи завршава на депонијама

Е. Б. ТАЛИЈАН

24. 10. 2020. у 10:30

СРПСКА ПОРОДИЦА БАЦИ 80.000 ДИНАРА У ЂУБРЕ: Зашто значајан ресурс, отпад од хране, у нашој земљи завршава на депонијама

Фото Н. Карлић

ЈЕДНА четворочлана породица у просеку годишње изгуби 80.000 динара на отпаду од хране, што је довољно новца за летовање.

У нашој земљи у току једне године на депонијама заврши око 250.000 тона храна или 35 тона по становнику. Разградњом тих материја производи се огромна количина угљен-диоксида и метана који угрожавају околину и здравље људи. Синиша Митровић из Привредне коморе Србије истиче за "Новости" да је отпад од хране ресурс у коме лежи велики финансијски и енергетски потенцијал.

- Од њега се у биогасним постројењима добија енергент, а коришћење те енергије из обновљивих извора јесте један од главних циљева наше Стратегије управљања отпадом - објашњава Митровић. - Ако подигнемо и заокружимо систем управљања биоразградивим отпадом то ће донети велике уштеде и националном и локалним буџетима. За најмање 30 одсто се се смањују трошкови одвожења отпада, логистике, горива, а добићемо енергент.

Он наводи да око 90 одсто отпада од хране заврши на депонијама, а његовим распадањем стварају се велике емисије угљен-диоксида што угрожава животну средину.

- Највише отпада настаје у угоститељском сектору, а затим у јавним установама, а ту су и пијаце, хипермаркети са прехрамбеним производима којима је истекао рок трајања - наводи Митровић.- Само у Београду дневно се спреми више од 200.000 оброка у јавним установама и нека остане само по 20 грама, то је велика количина.

РЕШЕЊЕ

ПКС сматра да је за решавање проблема са отпадом од хране кључно доношење Правилника о управљању биоразградивим отпадом, који би прописао обавезу да се он предаје овлашћеним оператерима - истиче Синиша Митровић.

- Значајно је подстицање приватног капитала да инвестира, добро решење је модел јавно-приватног партнерства.

Неопходне су субвенције за пројекте који обезбеђују улагања у инфраструктуру, сакупљачке мреже, посуде за одлагање отпада и биогасна постројења.

Према његовим речима, велики део отпада од хране завршава као помије за стоку, а уколико он долази из здравственог сектора ту може бити и остатака фармацеутских производа.

- Ако се тиме хране свиње или неко покупи остатке лубеница и диња са пијаца да од тога прави ракију или се прехрамбени производи са депонија чудним каналима појављују на бувљацима и продају грађанима, онда је то нова хаварија за животни простор - наглашава наш саговорник. - Када су у питању отпадна уља, коришћена за припрему хране, само се у Београду месечно генерише око 80 тона из ресторана и објеката брзе хране.

Од те количине, како наводи, сакупи се око 15 тона, што значи да се велики део тог отпада излива у канализацију, што је нови притисак на водоток и подземне воде. Митровић истиче и да сада у Србији нема довољно биогасних постројења.

- То је велики инвестициони циклус, биогасна постројења се граде када има могућности да се обезбеде довољне количине тог отпада да би постојала сигурност капитала - прецизира наш саговорник.

Код нас је сада, како наглашава, око 90 одсто тог отпада ван инфраструктуре, односно завршава на депонијама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)