ИЗВЕШТАЈ ММФ: Још бољи изгледи Србије - пад БДП -1,5 а не - 2,5 посто

Танјуг

16. 10. 2020. у 18:38

ИЗВЕШТАЈ ММФ: Још бољи изгледи Србије - пад БДП -1,5 а не - 2,5 посто

ММФ

МЕЂУНАРОДНИ монетарни фонд (ММФ) званично је данас потврдио да је поново побољшао прогнозу бруто домаћег производа Србије за 2020. годину, и сада процењује пад од минус 1,5 посто, а не минус 2,5 процената, како је предвидео у јесењем извештају објављеном раније ове недеље.

Ове пројекције, како се наводи у саопштењу ММФ, заснивају се на најновијим подацима који указују на бржи опоравак српске економије од очекиваног.

Тако се сада очекује да ће БДП Србије за ову "корона годину" пасти свега 1,5 одсто, а да ће затим имати раст од 5,0 процената идуће године.

Шеф мисије ММФ-а, Јан Кес Мартејн, каже да је тим Фонда водио продуктивне разговоре са властима Србије путем виртуелних састанака у периоду од 5. до 16. октобра, на којима се разговарало о петој и последњој ревизији Инструмента за координацију политике (ПЦИ) и да је постигао договор о политикама које су потребне за завршетак ревизије.

"Реализација програма се генерално одвијала према плану, а економска активност се опоравља након наглог пада у другом кварталу 2020. године изазваног пандемијом Ковид-19", наводи Мартејн поводом завршетка разговора рима ММФ-а са властима Србије.

Истиче да су монетарне и финансијске мере и велики фискални пакет, који су уведени као одговор на кризу, одиграли кључну и позитивну улогу у пружању подршке економији.

"Сада се очекује да ће БДП забележити реалан пад од 1,5 процената у 2020. години, а затим пораст од пет процената у 2021. Ове пројекције се заснивају и на најновијим подацима који указују на опоравак који је бржи од раније очекиваног и њима се ажурирају пројекције објављене у извештају Светска економска прогноза ММФ-а од 13. октобра", додаје Мартејн.

Напомиње да је, међутим, прогноза и даље врло неизвесна, због непредвидљивог утицаја кретања епидемије и последичних неповољних ефеката на економију Србије и њених трговинских партнера.

Инфлација је, каже, и даље ниска и очекује се да ће се у 2021. задржати у доњој половини циљаног коридора Народне банке Србије, а банкарски систем је остао стабилан, ликвидан и добро капитализован.

"Порески приходи су премашили очекивања у време четврте ревизије инструмента ПЦИ, али ће расходи бити већи с обзиром на то да су фискалне мере продужене и да ће се реализација јавних инвестиција убрзати у последњем кварталу ове године", оцењује шеф мисије ММФ.

У том контексту, како додаје, очекује се да ће укупни фискални дефицит бити испод девет процената БДП-а у 2020. и да ће се јавни дуг задржати на нивоу испод 60 процената БДП-а.

"Тим ММФ-а је постигао договор са властима Србије о кључним параметрима буџета за 2021. годину. Буџет треба да постигне равнотежу између подршке економском опоравку и одржавања фискалне одговорности", наводи Мартејн.

У контексту актуелног опоравка економске активности, за буџет који је тренутно у фази припреме, сматра да би било прикладно смањење фискалног дефицита на 3,0 процента БДП-а, чиме би се обезбедио даљи пад удела јавног дуга у БДП-у.

У оквиру овог буџетског простора, повећање јавних инвестиција, укључујући зелене инвестиције, не само да ће подржати опоравак, већ ће подстаћи и потенцијални раст, истиче даље.

Како би се за то отворио простор и с обзиром на повишене фискалне ризике, поред осталог са стране државних предузећа која се суочавају са потешкоћама и кредитних гаранција, важно је да удео укупних трошкова зарада у јавном сектору у БДП-у забележи пад на одрживије нивое, након пораста у последње три године, додаје се у саопштењу ММФ-а.

Препоручује да зато у 2021. повећања зарада у јавном сектору треба да буду ограничена.

Повећања пензија, по ММФ-у, треба да прате договорену швајцарску формулу, а додатна ад-хоц повећања или исплате треба избегавати.

Потребно је пажљиво пратити фискалне ризике који потичу од државних предузећа и евентуална подршка овим предузећима треба да се спроведе транспарентно кроз буџет.

"Након одређених кашњења због пандемије, спровођење структурних реформи треба да се убрза како би се обезбедио снажан и стабилан раст у средњорочном периоду. Потребни су континуирани напори у правцу јачања пореске администрације, управљања јавним инвестицијама, као и праћења и управљања фискалним ризицима", оцењује Фонд.

Мартејн такође наглашава да реформе оквира зарада и запошљавања у јавном сектору, које, каже, у знатној мери касне, треба да се приведу крају, и да су унапређење корпоративног управљања у јавним предузећима, укључујући ЕПС, као и развој тржишта капитала у Србији, и даље од пресудног значаја.

"Поздрављамо напредак остварен ка завршетку приватизације Комерцијалне банке и подржавамо даље напоре да се приватизује Петрохемија. Средњорочни приоритети у циљу стварања услова за бржи раст приватног сектора и приближавање нивоима дохотка у ЕУ такође укључују јачање владавине права и унапређење правосудног система", поручио је Мартејн у изјави поводом заврштека разговора о петој ревизији инструмента ПЦИ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)