ОД 99 ПАРА САМО ТРГОВАЦ ПРОФИТИРА: Стоти делови динара опстају у ценовницима иако су давно повучени из оптицаја

С. БУЛАТОВИЋ

15. 10. 2020. у 16:00

ГОТОВИНОМ се не може тачно платити, нити трговци могу вратити кусур, али стоти делови динара и даље опстају у рачунима.

ОД  99  ПАРА САМО ТРГОВАЦ ПРОФИТИРА: Стоти делови динара опстају у ценовницима иако су давно повучени из оптицаја

Фото Ж. Кнежевић

Иако је Народна банка Србије последње кованице мање од динара из употребе повукла 2008. године, продавци и даље одбијају да заокруже цене појединачних артикала. И не крше ниједан закон, осим можда онај који се тиче логике. У НБС уверавају да се заокруживањем крајњих износа постиже неутрални ефекат. И потрошачи се слажу да у том сегменту можда нема штете за купце, али упозоравају да је манир продаваца да су све цене на износ са 99 паре - већ обмањујући и увек на њихову штету.

У пракси на рафовима српских трговина скоро да нема цене која се не завршава са фамозних 99 пара. Уверени да ће се око купца задржати на оном нижем износу и тако лакше посегнути за производима. А купац, све и да му је стало да уштеди једну пару - до ње готовински не може да дође. На добитку је само ако плаћа безготовински. Износе у парама толеришу само платне картице и чекови.

- Цене робе и услуга изражавају се у парама, као и крајњи обрачуни у безготовинским трансакцијама - кажу у НБС. - Добра и услуге који су изражени у парама могу се измирити безготовински - картицом, чеком или електронски, у пуном износу и тада се цене не заокружују. Ово произлази из одредаба Закона о трговини којим је дефинисано да се цене изражавају слободно и да се истичу у динарима, а чланом 53. Закона о Народној банци Србије дефинисано је да је новчана јединица Србије динар, који се дели на сто пара. Истим законом прописано је да НБС утврђује најнижи апоен у оптицају на који се заокружују обрачуни у готовинском платном промету. Одлука о заокруживању цена у безготовинском платном промету је у надлежности Владе Србије.

ПОВУЧЕНИ ПРЕ ДЕЦЕНИЈЕ

НАРОДНА банка Србије је донела одлуке о повлачењу из оптицаја кованог новца, издања Народне банке Југославије, и то апоене од 1, 5 и 10 пара од 1. маја 2003. Апоен од 50 пара, издање 1994, 1995. и 1996. године престао је да буде законско средство плаћања од 1. јануара 2006, док је апоен од 50 пара, издање 2000. године престао да буде законско средство плаћања од 1. јануара 2008.

У централној банци истичу да не могу да утичу на то да се приликом формирања цена робе и услуга оне заокружују на цео износ. Народна банка је престала да издаје ове апоене због високих трошкова израде кованог новца.

У НБС објашњавају да заокруживање износа који су корисници платних услуга дужни да предају у готовом новцу не утиче на сам износ из рачуна, који су пружаоци платних услуга дужни да пренесу. Због тога су пружаоци платних услуга дужни да обезбеде да износ платне трансакције буде у својој целости одобрен на рачуну пружаоца платних услуга примаоца плаћања, без обзира на примљени износ готовог новца. У супротном, ако би пружалац платних услуга трансакцију обавио у износу примљеног готовог новца, а не у износу наведеном у самом платном налогу, радило би се о неправилном извршењу платне трансакције, које са собом повлачи одговорност.

НЕУТРАЛНО

- ПРИЛИКОМ заокруживања крајњих износа у готовинском платном промету постиже се неутрални ефекат - уверавају у НБС. - Крајњи износи цена који се заокружују на нула динара или на динар се међусобно потиру. То се види сагледавањем ставки на рачунима за плаћене робе, јер се у одређеном броју трансакција крајњи износи цена заокружују на нула динара, а у одређеном броју се заокружују на динар.

Чињеница да купци данас много више посежу за картицом, него кешом, значи да су нешто чешће у ситуацији да не заокружују износ рачуна.

- Електронским и безготовинским плаћањем систем је одржив и потрошач није на штети - објашњава Петар Богосављевић из Удружења потрошача Београда. - Приликом плаћања у готовини већ постоји проблем заокруживања. Правило је да се износи до 50 пара заокружују на мањи, а већи од 50 пара не већи износ. Ако се примене правила и ту објективно има шансе да потрошач није много на штети. Посебан проблем су, међутим, цене са 99 пара. Требало би да се купи више од 50 таквих артикала да би се заокружило на мањи износ. Увек се заокружује у корист трговца. Ту је реч о психолошком притиску на потрошача. Он види нижи износ. Иако је то у питању, закон такво понашање не третира као обмањујуће пословање. Напротив, у Закону о заштити потрошача постоји одредба по којој се те ситне трговачке преваре не третирају као преваре. Дозвољене су, а то није у реду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)