ЕУ МАРКИЦА ЗА НАШ МЕД, МАЛИНУ И КАЧКАВАЉ: Прва три српска производа ускоро би могла да добију европску ознаку квалитета

Ј. Субин - С. Булатовић

11. 10. 2020. у 08:00

ФРУШКОГОРСКИ мед, ариљска малина и пиротски качкаваљ први су наши производи који би могли да се "оките" и ЕУ маркицом, која ће њихово географско порекло потврдити и потрошачима Старог континента.

ЕУ МАРКИЦА ЗА НАШ МЕД, МАЛИНУ И КАЧКАВАЉ: Прва три српска производа ускоро би могла да добију европску ознаку квалитета

Фото Д. Дозет/Танјуг

У Србији ову ознаку носи око 60 производа. Махом су прехрамбени производи, а пет су резултат рада вредних занатских руку.

Пут до европског "печата" неће бити тако кратак. Србија најпре мора да усвоји Закон о шемама квалитета за пољопривредне и прехрамбене производе. Европски сертификат ће ускоро тражити и лесковачки ајвар, футошки купус, сремски кулен, петровачка кобасица и сјенички сир.

Производ са ознаком географског порекла потрошачу гарантује квалитет и аутентичност. Да је испоштована проверена рецептура и да потиче баш из одређеног поднебља. И европска маркица је, практично, стандард квалитета.

- Наши производи су заштићени на националном нивоу, али како нисмо део ЕУ, подносимо захтев за регистрацију и тамо - објашњава Бранислав Ракетић, помоћник министра пољопривреде. - Наши произвођачи ће тада бити у регистру, у коме је око 3.000 производа. Имаће право да користе ЕУ лого и да га ставе на свој производ. Када имате такву робу, то је онда добра позиција за извоз. Пре свега овога, морамо да усвојимо закон, а потом можемо званично да предамо захтев.

Фото Д. Дозет/Танјуг

ЕУ знак ће европским потрошачима бити јасан сигнал да је реч о квалитетном и јединственом производу, иза којег стоји традиција.

- Ми заштити на европском нивоу приступамо као трећа земља - објашњава Драгана Тар, директор консултанске куће СЕДЕВ. - Када поднесемо захтев, све земље чланице имају право на приговор. То неће бити случај код ариљске малине, пиротског качкаваља и фрушкогорског меда, јер нико не претендује на те производе. Када малина из Ариља буде у ЕУ класирана са географским пореклом, и финални производ од ње би могао да има ту ознаку.

БРЕНД Ариљске малине, Фото Д. Дозет/Танјуг

Важно је напоменути и да у Србији географско порекло има око 60 производа. Сам поступак регистрације није нарочито скуп, али је дуготрајан. Процедура траје око две године. Код нас, пет занатских производа има ознаку географског порекла. То су пиротски ћилим, бездански дамаст, сирогојно плетенине, текеришки пешкир и грнчарија из Злакуса.

- Постоји уобичајена процедура како се долази до ознаке. Пре свега се окупи група заинтересованих и укључе се удружења произвођача - истиче Виолета Јовановић, директор НАЛЕД. - Они напишу елаборат који заправо описује како се то производи. То је кодекс по коме ће касније сви овлашћени носиоци ознаке морати да раде.

ГЕНЕРИЧКА ОЗНАКА

- ЗАЛАЖЕМО се да држава изађе са генеричком ознаком заштите географског порекла - истиче Виолета Јовановић.

- Тако би их потрошачи лакше препознали. Држава би требало да подржи оне који желе да је добију и да се што више уводе овлашћени корисници. Ознака географског порекла није приватна ствар. Имамо списак од још десетак занатских производа који би могли да је добију. Међу њима су стапарски ћилим и књажевачке двопредене чарапе.

ЧУВЕН Пиротски качкаваљ, Фото Д. Дозет/Танјуг

Круг произвођача који се служе потврђеном рецептуром, међутим, није нарочито широк. Како кажу упућени, у Србији носиоци ових ознака често зазиру од конкуренције.

- Проблем у Србији је што се те ознаке не шире - додаје Виолета Јовановић. - Носиоци имају погрешан став да им конкуренција штети, а није тако. Што их је више, лакше се пласирају. Квалитет се чува управо захваљујући конкуренцији. Међутим, код нас неки носиоци не желе да шире ознаке, а други произвођачи не знају како да постану овлашћени корисници. Такав је случај са дуван-чварцима, па и пиротским ћилимом. Држава би требало да има саветника који би људима помагали на терену. Земље које се дуго баве овим послом, имају хиљаде ознака географског порекла. Воде скупе међудржавне спорове и порука је да са њима нема шале. Ми у томе значајно заостајемо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (3)