НЕМА КУПАЦА ЗА ЗДРАВО ВОЋЕ: Аронију са обронака Суве планине неће ни за 100 динара

Бета

18. 08. 2020. у 13:08

НЕМА КУПАЦА ЗА ЗДРАВО ВОЋЕ: Аронију са обронака Суве планине неће ни за 100 динара

Фото: Depositphotos

Око 800 килограма најквалитетније ароније вероватно ће ове године пропасти у засаду Добринке и Светолика Станковића у Доњем Душнику крај Ниша, јер је хладњаче у том делу земље не откупљују.

Станковићи су агенцији Бета казали да је род изузетан, на гранама су прави "црни бисери", али остаће неубран јер нема купаца.

- До пре две године аронију је откупљивала једна хладњача у лесковачком крају, а онда су и они престали тако да сада не знамо шта ћемо са њом. Убрали смо око 500 килограма како би направили хладно цеђени сок, остатак ће вероватно сачекати зиму и пропасти - рекао је Светолик Станковић.

Он је казао да купцима нуде да сами наберу аронију по симболичној цени од 100 динара по килограму, а за оне који хоће да купе убрану аронију цена је 250 динара.

- Прошле године је дошла једна жена и набрала четири килограма, а ове године још нико није дошао. Времена за бербу и даље има јер аронија када сазри може да сачека бербу пуних месец дана, мада, како ствари стоје остаће на гранама - изјавио је Станковић.

Како је казао Станковић, да има откупа цео род ароније могао би да буде већ за пар дана у хлађачи јер у у селима има берача који дневно уберу 60 до 80 килограма.

Добринка Станковић казала је агенцији Бета да је права штета што ће род пропасти, јер се ради о воћу пореклом из Сибира које је вишеструко корисно за здравље људи.

- Аронија је између осталог добра за јачање имунитета и за бољу крвну слику. Лично сам се у то уверила јер од када је користим у исхрани нисам имала ни кијавицу, а пре тога сам имала проблем са имунитетом и била често болесна - рекла је Станковић.

Она је казала да су са супругом засад са 620 садница ароније подигли 2011. године, а први род су убрали 2013. године.

- У то време смо отишли у пензију и желели смо да се нечим бавимо, да не седимо скрштених руку у стану у Нишу. Садња ароније нам се учинила као добра идеја јер сам две године пре тога наручивала из Бугарске хладно цеђени сок како бих поправила имунитет - објаснила је Станковић.

Према њеним речима, нетакнута природа у Доњем Душнику, одакле је родом њен супруг, надморска висина од преко 400 метара на обронцима Суве планине и то што на свом плацу поред куће имају довољне воде за заливање, учинили су да аронија буде одличног квалитета.

- Аронија се не прска, а ми је ђубримо само стајским ђубривом или глистењаком. Супруг култивира засад више пута у току године како не би зарастао у траву и коров - казала је Станковић.

Она је додала да је судбина њиховог засада, иначе првог великог у Србији у време када се аронија појавила у нашој земљи, крајње неизвесна.

- Ми можемо да искористимо око 500 килограма рода за прављење сока који продајемо на мало познаницима и рођацима. Међутим, питање је шта са остатком када нема откупа - рекла је Станковић.

Она је казала да је род њиховог засада ове године био мањи јер су у претходне две године жбунове орезивали због подмлађивања, а следеће године биће у пуном роду, што значи да ће моћи да се убере око 4,5 тона воћа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

maja

18.08.2020. 13:44

Tamo neće Aroniju a kod nas u požeškom kraju niko neće Borovnicu. Prosto neverovatno da to najzdravije voće nikome netreba i da su se ljudi samo mučili i zaduživali za džaba. Nije nam samo jasno odakle u prodaji sok od aronije i borovnice a niko je ne otkupljuje. Ja ga lično ne kupujem i nije mi jasno ko ga kupuje kad preradjivači to voće ne otkupljuju.

Ja sam

18.08.2020. 15:12

Џем, пекмез, слатко, компот, сок... Нешто од тога сигурно може да се направи, па да се пласира, макар и на пијаци. Додатни рад јесте, али барем да се извуче нешто од уложеног.

Arbor magna

18.08.2020. 16:15

Највећи дио проблема са овом релативно новом страном биљном културом је њен плод - трпак, сув и опор. До сада је нашла примјену само у мјешавинама. Најбољи знак да нешто није у реду са неком врстом је ситуација када је интернет затрпан продајом садница, а нико се не хвали оствареном зарадом, осим самих садница.