ВЕЛИКИ ПОВРАТАК НАШЕ РОБЕ НА КОСОВО: Након укидања такса, Београд поново доминира на тржишту Покрајине

Е. Б. ТАЛИЈАН

петак, 14. 08. 2020. у 12:00

ВЕЛИКИ ПОВРАТАК НАШЕ РОБЕ НА КОСОВО: Након укидања такса, Београд поново доминира  на тржишту Покрајине

Новости

СРПСКИ привредници су, неколико месеци након укидања приштинских такса од 100 одсто, успели да обнове скоро 60 одсто некадашњег пласмана на Косово и Метохију.

Вредност отпремљене робе би сигурно била већа да у овом периоду није било кризе изазване пандемијом вируса корона, као и увођења мера реципроцитета, у периоду од 30. маја до 6. јуна, када је у потпуности обустављено пласирање робе, наводе у Привредној комори Србије.

- У току јуна ове године из централне Србије у нашу јужну покрајину ушло је робе у вредности од 23,4 милиона евра - кажу за "Новости" у ПКС. - У истом месецу 2018. године, када нису примењиване таксе, та сума је износила 40,3 милиона евра. То значи да су привредници успели прилично брзо да обнове 58 одсто некадашњег пласмана.

Овај њихов успех забележили су и приштински медији, који су недавно објавили да је "косовско тржиште преплављено робом из Србије". "Булетини економик" пише да је "према званичним подацима косовских служби за јун, Србија вратила примат међу државама ЦЕФТА када је у питању извоз на Косово".

И анализа трговине у последња четири месеца показује да је више од половине некадашњег пласмана на Косово и Метохију обновљено, упркос околностима везаним за пандемију и увођење мера реципроцитета,

Највише иду струја и житарице

НА тржиште Косова и Метохије из централне Србије највише се пласирају електрична енергија, житарице, разни прехрамбени производи, међу којима су хлеб, пецива, колачи, бисквити, сунцокретово уље, кафа, минерално ђубриво, храна за животиње, производи хемијске и металне индустрије...

- Према подацима Управе царина, од 1. априла до 30. јула ове године у покрајину је отпремљено робе у вредности од 80 милиона евра - кажу за наш лист у Министарству трговине. - У истом периоду 2018. године та вредност је била двоструко већа и износила је 155 милиона евра.

Биће потребно време, наводе у Министарству, да се привредници из централне Србије врате на тржиште КиМ у мери у којој су били присутни пре увођења такса, јер су га земље из окружења у међувремену заузеле. Они истичу да и даље постоје проблеми који датирају пре увођења такса, а два највећа су наплата дажбине од 40 евра по тони на пшенично брашно пореклом из централне Србије, као и намет од два евроцента по термоблоку, чиме је готово онемогућен пласман брашна и грађевинског материјала.

Губитак

ДИРЕКТНИ губитак за српску привреду, у периоду примене такса од 100 одсто, износи 477 милиона евра.

- Овај податак се односи само на нереализоване испоруке - наводе у ПКС. - Износ штете би био још већи, ако би се урачунало да је, пре увођења такса, очекивани раст пласмана на ово тржиште сваког месеца износио до осам одсто. Ту су и трошкови које су произвођачи имали услед преусмеравања робе на друга тржишта, као и штета због раније договорених послова који су остали нерализовани. Треба додати и губитак тржишта.

Из ПКС указују на то да осим ових, има још тешкоћа, а међу њима су немогућност пласмана млека и млечних производа, као и меса и месних прерађевина због неусаглашености ветеринарских сертификата.

- На КиМ је немогуће пласирати акцизне производе, алкохол и цигирате - кажу у ПКС. - Проблем је и што нема могућности отпреме робе железницом, што поскупљује процес, као и неефикасна наплата коју прате губици услед великих курсних разлика. Привредници, због утицаја политике, немају стабилност и предвидивост у пословању која им је неопходна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)