НОВЧАНИК САМ БИРА САЛАМУ: Шта је показала анкета Центра потрошача Србије о конзумирању месних прерађевина

Ј. Су.

четвртак, 06. 08. 2020. у 13:00

НОВЧАНИК САМ БИРА САЛАМУ: Шта је показала анкета Центра потрошача Србије о конзумирању месних прерађевина

Фото И. Маринковић

ШУНКАРИЦА, салама, трајне кобасице, паштете и виршле најчешће се купују и једу у Београду, Нишу и Новом Саду.

Неколико пута недељно шункарицу једе 43,4 одсто испитаних потрошача, саламу нешто више од трећине, а виршле 13,2 одсто. Истраживање, које је спровео Центар потрошача Србије, показало је да купци немају јасне критеријуме на основу којих процењују квалитет самог производа, а приликом куповине за њих су најзначајнији укус производа и цена коју могу да приуште.

Закључак овог испитивања је и да трајну кобасицу и паштете једе нешто мање од четвртине испитаних потрошача. Велики број оних који су учествовали нема јасан метод прикупљања података о квалитету производа. Процени саме робе некад приступају веома свесно, а некад уопште не воде рачуна о томе шта и колико често пазаре.

- Нисам нешто задовољна самим резултатима истраживања, јер потрошачи не питају много струку, када је реч о одабиру ових производа, већ се ослањају на мишљење и ставове пријатеља, рођака или друштвених мрежа - испричала нам је Вера Вида, председница Центра потрошача Србије. - Ветеринарска инспекција која контролише квалитет меса требало би чешће да се оглашава и саопштава добијене резултате. Потрошачи и даље највише верују државним институцијама и инспекцијама.

Више од 60 одсто купаца зна да постоје правилници који регулишу квалитет саме производње, и добар део њих верује да се произвођачи тога и придржавају.

- Старији од 56 година, који су учествовали у испитивању, највише бирају да им виршла буде један од оброка - наводи се у истраживању. - Више од половине испитаних не чита пажљиво списак састојака. Потрошачи верују и да уколико све конзумирају умерено и повремено, могу да уживају у било ком производу.

ВИРШЛА ПО "РЕЦЕПТУ"

НА основу Правилника о квалитету уситњеног меса, који се примењује од 1. марта, за заштићене производе јасно су прописани састојци од којих они могу да се направе, чега потрошачи нису свесни, а најбољи пример за то је виршла.

- Назив виршла сада може да носи искључиво производ произведен од прописаних састојака - објашњава Вера Вида. - Сви други производи, сличног изгледа, немају тако стриктна ограничења у погледу прописаних састојака и не могу да носе назив виршла.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)