ЛОВНИ ТУРИЗАМ ШАНСА ЗА ВЕЛИКИ БИЗНИС: Милиони од дивљачи

Б. Царановић

уторак, 14. 07. 2020. у 15:22

ЛОВНИ ТУРИЗАМ ШАНСА ЗА ВЕЛИКИ БИЗНИС: Милиони од дивљачи

Фото: Depositphotos

ПРЕ само три године, у Новом Кнежевцу одстрељен је најскупљи трофејни срндаћ на свету у историји ловног туризма, за кога је страни ловац туриста из Швајцарске платио 14.000 евра!

У Бачком Моноштиру је одстрељен трофејни јелен који је освојио титулу светског првака.  Због ових података, Национални тим за препород села сматра да наша земља има иделане услове и неискоришћени потенцијали за развој ловног туризма.

Како копредседници Националног тима, министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић кажу, приходи сеоског туризма могли би да буду повећани развојем ловног туризма.

Они саветују повратнике из иностранства да  улажу у тај бизнис. По речима професора Новосадског универзитета др Зорана Ристића, стручњака за лов, ловни туризам и фармски узгој дивљачи, у питању је исплатив посао. 

- Иако је Србија на светској мапи ловишта занимљива дестинација,  сада је приход од ловаца-туриста на овим просторима мањи за чак 7-8 пута, него пре 30-40 година – каже Кркобабић.

– Некада је приход био 11,5 милиона евра годишње, а данас је та цифра 1,5 милиона евра! Да би се поспешио, требало би смањити услов за регистрацију ловишта, који сада износи 2.000 хектара,а истовремно повећа подстицаје за узгој зечева, фазана и друге дивљачи. Неопходно је и формирање ловишта давањему закуп неискоришћеног државног земљишта. Посебна шанса је у узгоју јелена лопатара, чије месо важи за најквалитетније на свету, а прерађевине вишеструко повећавају зараду. У Аустрији постоји на стотине, а у Немачкој око хиљаду фарма јелена – лопатара. А у Србији, због оштрих ветеринарских прописа, не постоји ниједна приватна фарма за одгој те најисплативије врсте јелена.

ЈЕДНО ПРИВАТНО

На целој територији Републике постоји само једно приватно ловиште „Еко агри“ код Беле Цркве у АП Војводини на површини од 2.400 хектара. Нема их више јер према важећим прописима за стицање статуса корисника ловишта неопходно је поседовати површину од најмање 2.000 хектара, што је посебан проблем у централној Србији.

Антрфиле

Према његовим речима, шанса за озбиљан бизнис је у удруживању. А како 

наводи проф. др Зоран Ристић, четворочлано пољопривредно газдинство своју егзистенцију би могло да обезбеди узгојем 100 јелена лопатара. Препоручује да се у тај посао крене набавком матичног стада 20 јелена које ће након четири године да нарасте на око 100 грла.

- За набавку 20 јелена неопходно је уложити око 10.000 евра, а за ограду на 2-5 ха ливада и шума потребно је још око 2.000 евра-каже др Ристић.

- За копање бунара потребно је издвојити од 200 евра у Војводини, 1.000 у брдима и 2.000 евра у планинским пределима. Враћање уложеног може се очекивати за око пет година или раније ако се пољопривредници удруже и не продају сирово, већ прерађено месо. Са 100 грла јелена лопатара, годишњи приход може да буде 12.000-13.000 евра. Исплативе су још фарме: фазана, јеребица, дивљих патака...

Иначе, газдовање на око 90 одсто територије Србије припада ловачким удружењима, а 10 процената јавним предузећима. 

ЗЛАТНО ДОБА


Професор др Зоран Ристић подсећа на златна времена ловног туризма у Србији, када је у периоду 1970-1990 година у нашу земљу долазило 7.000-10.000 ловаца-туриста и када је приход износио око 11,5 милиона евра годишње. Од тога је само промет од ситне дивљачи у ловачким удружењима достизао 7-10 милиона евра. 
-Долазили су ловци из Италије, Шпаније, Немачке, Аустрије, Француске, Велике Британије, Грчке... – каже др Ристић. - Годишњи приход од одстрела фазана износио је 300.000-500.000 евра, 165.000-330.000 евра за зечеве, око 400.000 евра од продаје 2.000 срна и ланади. Само од продаје трофеја срндачи зарађено је 300.000 .По 150.000-300.000 евра је био приход од лова на грлице и гугутке и исто толико на препелице... 

У ловачком савезу цетралне Србије установљено је 38 ловишта, којима газдују 38 ловачких удружења,а баве се узгојем ситне и крупне дивљачи. ЈП Србијашуме гаје све врсте крупне дивљачи: јелена, јелена лопатара, муфлона, дивљу свињу. 

У свим ловиштима имају око 16.000 грла крупне дивљачи са годишњим одстрелом од 2.200 грла. 

АП Војводина има 152 ловишта на површини од 2,25 милиона хектара. Ловачка удружења, њих 120, газдују на површини од 2 милиона хектара.

На рибњацима је установљено 13 ловишта укупне површине 9.250 хектара.

ЈП Војводина шуме   имају ловачке домове за смештај ловаца туриста. У ограђеним ловиштима се узгајају све врсте крупне дивљачи.

ЈП Национални парку „Фрушка Гора“ газдује ловиштем укупне површине 25.500 хектара и бави се узгојем крупне и ситне дивљачи.

Има и ограђено ловиште „Ворово“ у којем гају муфлона, јелена лопатара и дивљу свињу.

Војска Србије има ловишта Моровић и Карађорђево у којем гаји све врсте крупне дивљачи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Slave

15.07.2020. 11:52

Da bi se lovni turizam uspesno vodijo i vratijo na stare grane, moraju se ugasiti posrednicke agencije. Dok strani lovac turista nedođe do samog lovista on biva nekoliko puta već prevaren. Grupe koje su pre dolazile da love bile su prezadovoljne, kad su stupile agencije na snagu prosto su i same grupe prestajale da dolaze. Na primer oni plate pausalni lov agencijama, a agencije kad ih dovedu u loviste ngedozvoljavaju da otsrele dogovorenu divljac. To je samo jadan od primera.