СЕВЕРНИ ПОЛ ЧУВА НАШУ ПШЕНИЦУ: У светску ризницу наша земља послала 96 узорака семена

СРБИЈА је крајем октобра први пут послала на чување 96 узорака стрних жита, на чување у Светски трезор семена, у Свалбарду.

Илустрација В. Н.

На архипелаг у Арктичком океану послата су семена пшенице, овса, ражи и јечма. Прва следећа пошиљка за Свалбард биће део националне колекције кукуруза, у сарадњи са Институтом за кукуруз "Земун поље".

Ово за "Новости" говори Милена Савић Иванов, координатор Банке биљних гена, Дирекције националне лабораторије у Батајници. Како нам је рекла, само захваљујући научницима из Института за ратарство и повртарство Нови Сад, а уз њихову помоћ, Србија је послала семена на далеки север.

- Узорци који су послати, прикупљени су током пројекта GRAINEFIT, који је подржала Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду - казала је Савић Иванов.

- Светски трезор семена је поклон норвешке владе свету и његов капацитет је 4,5 милиона узорака. Тренутно се у њему чува 1.125.419 узорака, од 5.481 врсте гајеног пољопривредног биља, које је пристигло из 89 банака гена из целог света.

Фото Приватна архива

Светски трезор семена налази се на Свалбарду, на пола пута између Норвешке и Северног пола. Како је објаснила наша саговорница, смештен је у старом напуштеном руднику, где природна температура износи минус 18 степени. Овде се семе чува на дуги рок, до 100 година. Његова улога је да подржи националне банке гена да сачувају дупликате семена најважнијег пољопривредног биља за прехрамбену сигурност будућих генерација и за обнову пољопривредних система у случају природних катастрофа, ратова и других претњи.

- У Србији се за храну и комерцијалну пољопривредну производњу користе 193 врсте биљака, које се означавају као мандатне врсте - објашњава Савић Иванов.

- Подељене су на жита, индустријске биљке, крмне, поврће, воће и винову лозу. Потребно је наћи мехaнизме да се ови ресурси адекватно очувају, оплемењују и користе у органској, интегралној и биодинамичкој производњи. Такође, треба искористити њихове предности у смислу отпорности на болести и адаптираности на локалне климатске услове. Генетички ресурси представљају императив опстанка и шансу за напредак будућих генерација.

Фото Приватна архива

Према речима Милене Савић Иванов, Србија своје биљне генетичке ресурсе чува у Банци биљних гена, Дирекцији за националне референтне лабораторије Министарства пољопривреде, као и у пољопривредним институтима и факултетима. У Банци биљних гена спроводи се комплексан систем чувања генетичких ресурса за храну и пољопривреду, њиховог сакупљања, класификације, умножавања, регенерације, евалуације, документације и размене.

- Она је чувар наше традиције и будућности - сматра Савић Иванов.

- У Банци биљних гена чува се 4.300 узорака од 274 биљне врсте. Она је на располагању научним радницима и оплемењивачима. Ту се, у строго контролисаним условима, држе узорци гајеног биља до 20 година, али и на период више од 50 година. Процена је да се у Србији чува укупно око 20.000 узорака семена пољопривредног биља, као и 3.500 воћних врста и винове лозе.

Фото Приватна архива

У Банци биљних гена у Батајници, каже Савић Иванов, на чувању до 20 година, на плус четири степена Целзијусова, налазе се кукуруз, стрна жита, индустријско, крмно, повртарско и лековито биље. Најстарији узорци имају око 30 година. Иначе, на дугорочном чувању има 500 узорака кукуруза и пшенице.

- Анализа агробиодиверзитета, аутохтоних врста, сорти и варијетета биљака које се користе за храну и пољопривреду у Србији, показује да су многе од њих угрожене и да могу убрзо да нестану - објашњава наша саговорница.

Фото Приватна архива

- До угрожености долази због миграције људи и животиња, болести, природне катастрофе, социјалне и економске промене, деградације екосистема, промене захтева тржишта, увођење егзотичних врста у производњу, укрштање, као и недостатка свести да се препозна значај њиховог очувања, недовољна контрола и праћење. Старе сорте су потиснуте савременим и комерцијалним хибридима, па је очување генетичког диверзитета од стратешког националног значаја за сигурност хране у Србији.

Фото Н. Живановић

ПОНУДИЛИ СВОЈЕ КАПАЦИТЕТЕ

ПОСТОЈЕ три начина чувања узорака гајеног пољопривредног биља, говори Милена Савић Иванов. У природи где су настали и на пољопривредним имањима, може и ван места настанка у контролисаним условима и у живим колекцијама. Ту се чувају воће и винова лоза.

Уз то, имамо и три нивоа чувања узорака. То су Национална банка гена, затим банка гена неке од земаља региона и треће сигурно место чувања је Светски трезор семена - Свалбард у Норвешкој. Србија је, иначе, понудила региону своје капацитете за чување 100.000 узорака семена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације