СИНИША МАЛИ: Ребаланс усмерен ка капиталним инвестицијама, подизању атрактивности наше привреде и животног стандарда

Novosti online

26. 10. 2021. у 14:12

МИНИСТАР финансија Синиша Мали представио је данас посланицима Предлог закона о изменама Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину (ребаланс), истакавши да је он позитиван и да је настао као резултат изузетних економских достигнућа у овој години, што је довело до 183 милијарде динара (1,5 милијарди евра) већих прихода у буџету у првих девет месеци ове године.

СИНИША МАЛИ: Ребаланс усмерен ка капиталним инвестицијама, подизању атрактивности наше привреде и животног стандарда

Фото: Танјуг

- Желели смо да кроз овај ребаланс буџета на прави начин расподелимо тај новац и усмеримо га на оно што су приоритети Владе Србије. Ребаланс који је пред вама и његова структура улагања усмерена је капиталним инвестицијама, подизању атрактивности наше економије и подизању животног стандарда становништва - рекао је Мали посланицима у парламенту, наводећи да се такав приступ у планирању економске политике показао исправним и успешним.

Према његовим речима, никада већа улагања у капиталне пројекте, као и подршка привреди и грађанима, довели су до тога да ће Србија ове године имати привредни раст од седам процената, што нас, ако се узме у обзир прошлогодишњи пад привреде од свега -0,9 одсто, сврстава међу прве три најуспешније економије у Европи које су се избориле на економском и здравственом плану у условима пандемије коронавируса.

- То је резултат који нисмо могли у последњих неколико деценија ни да сањамо, да ћемо престићи и најразвијеније земље. То је и успех свих грађана и ја им на томе честитам - навео је Синиша Мали.

Министар је рекао да ћемо ову годину, највероватније, завршити са дефицитом од свега 4,9 одсто, што је знатно мање од планираних 6,9 одсто, а да удео јавног дуга у укупном БДП-у земље неће премашити 58,2 одсто.

- То је најбољи одговор онима који кажу да се Србија задужује. Ми по ребалансу буџета држимо дуг испод нивоа Мастрихта, што је обећање које је дао и председник Александар Вучић - рекао је Мали.

Министар Мали прецизирао је, говорећи о оствареним приходима у овој години, да је порез на доходак већи за 4,5 милијарди динара од планираних, приход од пореза на добит правних лица виши за 43,9 милијарди динара у односу на априлску пројекцију, порез на додату вредност је већи за 53,7 милијарди, приходи од царина за 2,5 милијарди а приходи од акциза за 6,4 милијарде динара већи од пројектованих.

- Ови подаци указују да нам се економија опоравља, много брже од планираног, да је отпорна на кризу и да су пакети подршке прошле али и ове године, укупне вредности од 8 милијарди евра, били оправдани и циљани на прави начин, како би обезбедили макроекономску стабилност, очување радних места и производних капацитета - рекао је Мали.

Он је појаснио да је основа наше економске политике усмерена ка вишим стопама рата заснована на никад већим капиталним инвестицијама, пре свега у грађевинску, али и остале индустрије.

Ребалансом је, рекао је, за капиталне инвестиције издвојено на нивоу опште државе око 478 милијарди динара, односно 7,8% БДП.

Према његовим речима овим ребалансом су обезбеђена додатна средства за изградњу Моравског коридора, за деоницу Нови Београд — Сурчин, средства за Дунавску магистралу, за изградњу обилазница око Лознице, Горњег Милановца, Ужица и тунел код Кадињаче…Обезбеђена су и средства за почетак изградње метроа у Београду.

Синиша Мали је најавио и за следећу недељу потписивање уговора о изградњи метроа, на коме ће присуствовати. Како је навео, план је да изградња прве линије почне до краја новембра ове године и то је још дато обећање грађанима које ће бити испоштовано. 

Министар је, говорећи о улагањима у здравство, истакао да су ребалансом  опредељена средства за изградњу фабрике вакцина.

- Ми ћемо бити први у региону који ће имати своју фабрику вакцина. То ће нам обезбедити здравствени суверенитет јер ћемо сами производити вакцине, али и дати прилику да помажемо другима ако се за тим укаже потребе - навео је.

Наставља се са улагањима у друге здравствене објекте.

- Издвојен је и новац за даље опремање Клиничког центра у Београду. Такође, ту су нови пројекти из области здравства, који су предвиђени овим ребалансом, као што су радови на реконструкцији осам домова здравља - у Гроцкој, на Чукарици, у Гаџином Хану, Лапову, Лозници, Медвеђи, Рачи и Сомбору - навео је Мали.

Министар је подсетио да је додатно обезбеђено 3,3 милијарде динара за пројекте у екологији и навео да се у буџету већ налазе пројекти за изградњу канализационе мреже и фабрика за пречишћавање отпадних вода у бројним локалним самоуправама. 

Ребалансом је предвиђено додатних 2,7 милијарди динара за пољопривреду, чиме предвиђена укупна издвајања за ту област достижу 60,3 милијарди динара. Ребалансом су предвиђена и додатна издвајања за спорт, за завршетак радова на Мултифункционалној дворани у Кошутњаку. Мали је подсетио да је Србија организатор Светског првенства у рвању и атлетици у 2022. години и Светског првенства у шаху у марту 2022. године.

Такође, издвојена су и средства за финализацију споразума са Америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (DFC), што све треба да резултира да се на располагању привреди Србије нађе 400 милиона долара.

Министар је најавио и да ће се наредних дана пред посланицима наћи и буџет за 2022. годину.

- У наредним данима бранићу и буџет за наредну годину. Ми ћемо ићи са буџетским дефицитом до три одсто у 2022. години. То ће нам помоћи да удео јавног дуга у БДП-у буде још мањи, односно да се спусти са 58,2 одсто на 55,5 одсто - навео је Мали.

Министар се осврнуо и на успех у одржавању животног стандарда становништва. Како је навео, просечна плата у августу ове године износила је 64.639 динара, а по пројекцији Министарства финансија у децембру ове године имаћемо просечну плату од 618 евра.

- Ако се сетите обећања председника Александра Вучића када је рекао да ћемо до краја 2019. године имати просечну плату од 500 евра мало ко је у то веровао. То обећање смо испунили. Као што смо рекли, из месеца у месец просечне плате у нашој земљи расту. По програму Србија 2025, ми смо упркос пандемији по плану да достигнемо тај циљ да до децембра 2025. године просечна плата буде 900 евра а просечна пензија између 420 и 430 евра - казао је Мали и додао да су и ребаланс буџета и целокупна економска политика усмерени су да се подиже животни стандард грађана Србије из месеца у месец.

Он се осврнуо и на досадашња три пакета помоћи, укупне вредности 8 милијарди евра, захваљујући којима су очувани производни капацитети. У Србији, навео је, није било масовних отпуштања и затварања фабрика. Показано је колико је земља јака и колико су наше финансије јаке и стабилне, те да имамо новца да помогнемо нашој привреди.

- Преко 250 фабрика је отворено у протеклих неколико година. Када су стране директне инвестиције у питању за првих осам месеци у Србију је пристигло 2,6 милијарди евра бруто страних инвестиција, што је за 52 одсто више у односу на исти период прошле године. Србија је тако показала колика је кредибилна и атрактивна инвестициона дестинација у време кризе - закључио је Мали.

Он је навео да је ребалансом предвиђена и исплата додатних 20 евра грађанима у децембру, за шта се пријаве отварају 15.новембра. Грађани који су се пријавили за 30 евра добијених у мају за ту помоћ неће требати да се пријављују. Пријаве се отварају за оне који су од априла постали пунолетни, добили пребивалиште и важећу личну карту. Могу да се пријаве и они који се нису пријавили у мају, а сада желе и испуњавају услове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)