ХОЋЕМО ЛИ ИМАТИ СТРУЈУ ИЗ АТОМА: Да ли је реално да Србија у скоријој будућности почне да користи нуклеарну енергију?

Елена Божић Талијан

24. 10. 2021. у 09:30

ЗБОГ актуелне енергетске кризе, која угрожава глобални економски опоравак, производња струје у нуклеаркама постаје све значајнија и нужна у будућности без угљен-диоксида, о чему ће, између осталог, бити разговора данас, на окупљању светских лидера у Глазгову у Шкотској, на конференцији Уједињених нација о климатским променама.

ХОЋЕМО ЛИ ИМАТИ СТРУЈУ ИЗ АТОМА: Да ли је реално да Србија у скоријој будућности почне да користи нуклеарну енергију?

Погони на атоме не загађују животну средину / Фото ЕПА

Иако Србија нема нуклеарну електрану, и у нашој земљи ово питање почело је да долази у фокус јавности, нарочито након што је недавно председник Александар Вучић најавио могућност да учествујемо са пет до десет одсто у градњи мађарске нуклеарке коју наш северни сусед прави са Русима, у близини места Пакс, проширујући тако постојеће капацитете.

- Покушаћемо са Мађарима да преговарамо - рекао је Вучић. - Предложићу Виктору Орбану да ми учествујемо са пет или 10 одсто, и то би коштало између 500 милиона и милијарду евра. Онда бисмо могли да користимо део те електричне енергије и били бисмо енергетски сигурни.

Председник је нагласио да би било добро да Србија има нуклеарку, али да њена изградња кошта од 12 до 15 милијарди евра и да ми за то у овом моменту немамо новца. Поводом најаве да Хрватска планира да гради нуклеарку, Вучић је оценио да је то најпаметније што су смислили:

- Сада су се сви сетили када прети енергетска криза, а до јуче су говорили да не ваља нуклеарка, не ваља угаљ...

Стручњак за енергетику Милош Здравковић сматра да је Вучићева идеја о договору са Мађарима добра и оцењује, за "Новости", да је то најбржи начин да Србија дође до вишка електричне енергије. Додаје и да је неопходно да Србија изгради своју нуклеарну електрану уколико жели да дугорочно сачува енергетску стабилност. Његово мишљење дели све више српских стручњака који позивају да се размотре могућности за привлачење инвестиција, а да се претходно укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, уведен 1989. године као реакција на катастрофу у Чернобиљу. Имајући у виду да је за припрему и изградњу једног постројења потребно од 10 до 15 година, у тај процес треба да се уђе што пре.

Здравковић наглашава да је нуклеарна енергија - енергија будућности, као и гас. Сматра да Србија не треба да се одрекне ни угља, али ако се размишља дугорочно треба имати у виду да је рок његове експлоатације ограничен. Како каже, има места и за обновљиве изворе енергије.

- Србија би сада требало да модернизује постојеће термоелектране, да заврши ТЕ-ТО "Колубару Б - Каленић" и да уђе у изградњу нуклерке - објашњава Здравковић. - Узимајући у обзир садашње недостатке, предвиђени индустријски и демографски раст и скок потрошње струје, наше потребе би задовољио један нуклеарни комплекс од 1,6 гигавата инсталисане снаге, у чију изградњу би требало уложити пет милијарди евра. То би била гринфилд инвестиција. ЕПС процењује да Србији фале две електране укупног капацитета од 700 мегавата.

Здравковић наводи да нуклеарка ради по истом принципу као термоелектрана, али је другачије погонско гориво. Ако се узме у обзир цена, рок трајања и експлоатације, одржавање и асанација терена по престанку рада, долази се до закључка да је нуклеарка економски најисплативији начин производње струје.

- Најскупљи киловати су из енергије плиме и осеке, па онда сунца и ветра - наводи Здравковић. - Из термоелектрана редослед је гас, па угаљ.

Говорећи о наглом поскупљењу енергената, Здравковић сматра да је најмање 20 одсто виших трошкова узроковано политиком ЕУ која је наметала таксе на емисије угљен-диоксида, као и ограничењима у снабдевању гасом, пре свега Русије, али и других произвођача да енергенте продају на другим тржиштима. У Француској се, како наводи, више од 70 одсто струје добија из нуклеарних електрана. То је заштитило њихове компаније и потрошаче од драстичних поскупљења, каквих је било у другим деловима Европе.

- Нове нуклеарне електране у Европи граде се у Финској, Словачкој, Француској, Русији, Украјини, Великој Британији и Мађарској - наводи Здравковић. - Снабдевачи опремом су из Русије, Кине, Француске и САД.

Отпор изградњи овим електранама и код нас и у свету, како наводи, потиче због сумње у безбедност. Он истиче да се, уз "Кршко", петнаестак блокова нуклеарних електрана налази од 250 до 600 километара од Београда. Ако говоримо о неком акциденту, како наглашава, Србија је на удару, без обзира на то да ли ми имамо нуклеарку или не.

Други енергетски стручњак, за "Новости", истиче да је Србији потребна нуклеарна електрана, јер је то известан и сигуран извор енергије, али сматра да би наша земља била изложена политичким притисцима уколико би се на то одлучила.

Новости

- Разни "зелени" би се дигли - каже наш саговорник. - Јапанци нису одустали после Фукушиме, имају 50 нуклеарних јединица. Готово сви који су имали те капацитете планирају да их одржавају и подижу. Пољаци, који немају нуклеарке, планирају да их граде. Али, другачије је правити их у Пољској, која је чланица НАТО, него у Србији.

Директор Јавно-комуналног предузећа "Београдске електране" Раде Баста недавно је оценио да треба укинути мораторијум на изградњу нуклераних електрана у Србији и размотрити могућност привлачења инвестиција за њихову градњу.

- Позивам све велике америчке и европске енергетске компаније, као и фондове који су спремни да са Србијом стратешки и инвестиционо уђу у један такав велики пројекат, јер сматрам да могу да препознају свој дугорочни интерес, а Република Србија добије поузданог партнера и додатно обезбеди енергетску стабилност која ће бити главни изазов у наредним деценијама - казао је Баста. - Србија као једна од земаља Југоисточне Европе има добар геостратешки положај који треба да искористи у области енергетике како би се остварили стратешки и национални циљеви развоја.

ИНТЕРЕС ДА КОРИСТИМО УГАЉ

СТРУЧЊАК за енергетику Милош Здравковић наглашава да ће наша земља да банкротира уколико себе осуди на увоз струје.

- Ако би Србија подлегла притиску да затвара постојеће термоелектране и одустане од градње ТЕ "Колубара Б", морала би да увози електричну енергију, што би био удар на буџет земље - објашњава Здравковић. - Обреновац годишње произведе струју по ценама које су ниже од светских за 1,5 милијарди долара. Замислите колико би коштало да то увозимо. Наш интерес је да изградимо ТЕ "Колубару Б" да не бисмо дошли у ту ситуацију.

ОКРУЖЕНИ СМО РЕАКТОРИМА

НУКЛЕАРНУ електрану, у чијој изградњи, према најави председника Вучића, постоји могућност да учествује и Србија, Мађарска гради са руском државном компанијом "Росато". Они планирају да прошире своју нуклеарку "Пакс", која сада има четири блока, снаге 2.000 мегавати, са још два блока укупне снаге 2.400 мегавати. "Пакс 2" је, заправо, нова електрана која треба да замени постојећу, а очекује се да почне да ради за десетак година. Ова нуклеарка се налази на око 80 километара од наше северне границе. Од 450 нуклеарки у свету, трећина је у Европи. Тренутно се гради 60 нових реактора.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)