ИЗ ОФШОР ЗОНА НАМ СТИГЛО 652 МИЛИОНА ЕВРА: Платни промет са Хонгконгом и Сингапуром значајно порастао у првих шест месеци ове године

С. Б. - Б. Ца.

11. 10. 2021. у 11:00

КОМПАНИЈЕ из Србије, током прве половине ове године, 472,2 милиона евра послале су у земље познате као офшор зоне. Иако значајан износ, заправо је готово 12 одсто мањи него у истом периоду лане и највећи део се односи на плаћање увезене робе.

ИЗ ОФШОР ЗОНА НАМ СТИГЛО 652 МИЛИОНА ЕВРА: Платни промет са Хонгконгом и Сингапуром значајно порастао у првих шест месеци ове године

Новости

Када је реч о финансирању из ових држава, ситуација је другачија. За првих шест месеци у Србију је стигло 652,5 милиона евра и та сума је чак 77 одсто већа. На раст је утицало повећање кредита који су фирмама стигли од повезаних лица из иностранства - 259,2 милиона евра.

У Народној банци Србије истичу да највише расте платни промет са Хонгконгом.

- У порасту је последњих шест година - кажу у НБС. - У великој је мери резултат и директних инвестиција из ове земље у српска предузећа из сектора прерађивачке индустрије и рударства. Из Хонгконга је стигло ове године 510,1 милион, следи Сингапур из ког се слило 74,7 милиона евра.

Oко 80 одсто одлива новца из Србије ка овим земљама, током 2021. године, односи се на плаћања увезене робе. За то су фирме дале 379 милиона евра.

Према подацима НБС српски резиденти су прошле године обвезницима у офшор зонама платили укупно нешто више од милијарду евра. Тај износ је за петину мањи у односу на годину пре короне. Наплата из ових земаља, међутим, износила је 818,5 милиона евра што је, опет за петину, али више у односу на претходну годину.

- Иако на први помен пореских рајева, грађани посумњају да је реч о прању новца или неком другом нелегалном послу, то није увек случај - објашњава Жељко Радовановић, директор Управе за спречавање прања новца. - Финансијске институције, углавном банке, код клијената који у власничкој структури имају правно лице из офшор зоне, морају да примене појачане мере контроле. Морају да утврде основ и порекло имовине. Чињеница је да се често кривична дела, попут утаје пореза и прања новца, догађају баш приликом трансакција са офшор зонама.

Слично потврђује и Ђерђ Пап, потпредседник Удружења пореских саветника Србије.

- Свака новчана комуникација, сваки промет са офшор компанијама, подлеже значајном порезу на добит - каже Пап. - Ако неко тако ради са офшор компанијама и исплати му се и после пореза, не верујем да има неправилности. Прописи садрже листе земаља са преференцијалним статусом и приликом пословања сањима, плаћа се додатни порез. У животу, међутим, срећемо и неке зоне које јесу офшор, али нису на тој листи.

МЕТАЛЦИ

КАДА је прошлогодишњи одлив ка офшору у питању, највише су платила предузећа регистрована за производњу основних метала - 26,4 одсто, рударство - 13,6 процената, неспецијализовану трговину на велико - 9,3 одсто, трговину електричним апаратима за домаћинство - 8,9 одсто и производњу рачунара и периферне опреме - 8,5 одсто.

НА ЛИСТИ 40 ЗЕМАЉА

ПРЕМА методологији Евростата, око 40 земаља је класификовано као офшор зоне. Међу њима су: Андора, Аруба, Барбадос, Бахреин, Бермуди, Бахами, Белизе, Доминика, Гренада, Гернзи, Гибралтар, Хонгконг, Кајманска Острва, Либан, Сент Лусија, Лихтенштајн, Либерија, Маурицијус, Панама, Филипини, Сејшели, Сингапур, Девичанска острва.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)