СУШИ ЛИ ПОГОДБА НАШЕ ИЗВОРЕ? Закон о водама чека потпис председника

С. БУЛАТОВИЋ

16. 07. 2021. у 13:00

ПОСТОЈИ и даље шанса да директна погодба приликом закупа водног земљишта - не заживи у Србији.

СУШИ ЛИ ПОГОДБА НАШЕ ИЗВОРЕ? Закон о водама чека потпис председника

Фото В. Трипић

Нова верзија Закона о водама, која предвиђа ову могућност, прошла је глатко Скупштину и суд посланика, али је од примене дели још потпис председника. Александара Вучић, међутим, јуче је поручио да ће нови пропис прочитати и потписати га ако је у складу са Уставом. Ако није - неће.

На питање да ли је чуо примедбе организација за заштиту природе на одредбе којима се омогућава директна погодба о закупу водног земљишта, председник је одговорио да не зна тачно о чему се ради, али напомиње да сплавови нису постављени у Београду јуче и да ту стоје годинама.

- У време власти ДС и у Блоку 45, иза Саве према Галовици, изграђени су велелепни објекти - рекао је Вучић.

- Један мафијаш из региона и домаћи мафијаш крадући шљунак пореметили су ток Дрине.

Дешавало се то 25 година и сви су ћутали. Наш посао је да радимо на зеленој агенди озбиљно, али одговорно, и нећу да се додворавам никоме.

ТРАЖЕ РЕФЕРЕНДУМ

РЕГУЛАТОРНИ институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) је покренуо петицију којом траже да се о изменама грађани изјасне на референдуму.

- Ако закон ступи на снагу, може да се тражи став Уставног суда, а постоји и могућност расписивања референдума - каже Јован Рајић. -

То ћемо тражити. Грађани треба да се питају о овако важним питањима.

Јован Рајић, оснивач Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), нема дилему да усвојени закон није у складу са Уставом. И то пре свега јер није у складу са Законом о јавној својини.

- Устав Србије гарантује да прописи који се доносе морају бити усклађени - каже Рајић.

- Закон о јавној својини регулише и предвиђа када је могућа непосредна погодба, а овај закон проширује те случајеве. Између осталог омогућава и непосредну погодбу за експлоатацију шљунка. Пружа могућност одређеним интересним групама, уз погодбу са носиоцима власти, да договорају услове који им одговарају. То Закон о јавној својини не дозвољава, а Устав прописује да прописи морају бити усклађени. Елиминише се принцип транспарентности, конкурентности и тржишта. Тај закон каже да се посебно регулишу сплавови у Београду.

Иницијатор законских измена је Београд, а РЕРИ напомиње да заправо закон прилагођавају градској одлуци о сплавовима.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)