МАЊИ ПОРЕЗ ОЦУ, НЕГО САМЦУ: Фискални савет предлаже два модела реформе пореза на доходак

С. Булатовић

02. 07. 2021. у 09:21

ОПОРЕЗИВАЊЕ зарада у Србији све више одудара од европске праксе. Садашњи систем утемељен је законом од пре две деценије, а прилагођавање новим облицима рада га лагано "крњи".

МАЊИ ПОРЕЗ ОЦУ, НЕГО САМЦУ: Фискални савет предлаже два модела реформе пореза на доходак

Фото Милена Анђела

Фискални савет разматрао је зато како би порески третман примања од рада могао да се реформише. И то тако да се буџет не оштети, да буде праведнији и да смањи раслојавање друштва. Нуде два модела.

За почетак, обе варијанте би признале порески кредит од 2.500 динара месечно за сваког издржаваног члана. Србија, како примећује Фискални савет, спада у изразиту мањину европских држава које приликом опорезивања дохотка не узимају у обзир материјалне потребе домаћинства у коме обвезник живи. Тако се исти део плате, на име пореза, узима и самцу и оцу двоје деце и мужу незапослене жене. Наравно, исто важи и за плату жене са незапосленим мужем.

Први модел предвиђа повећање неопорезивог дела плате са 18.300 на 26.000 динара и повећање пореске стопе са десет на 15 одсто. Друга опција предвиђа још већи неопорезиви део - 40.000 динара, али и већу стопу - 20 одсто.

- Реформа са повећањем стопе на 15 одсто би повећала пореску прогресивност у Србији у складу са регионом, док би реформа са стопом од 20 одсто учинила српски систем упоредивим са најпрогресивнијим система у региону, попут Хрватске или Словачке - наводи Фискални савет. - Оба приступа реформи би омогућила значајно растерећење испод просечних зарада и пореских обвезника са издржаваним члановима породице. Око 40 одсто домаћинстава би осетило смањење пореза. Код скоро 50 одсто се пореско оптерећење не би осетније променило, док би се порез повећао за нешто више од десет процената домаћинстава са највишим примањима.

Ваља имати на уму да би ефекат мањег пореза запослени осетили када би са послодавцем уговарали бруто плате, као и што пише у Закону о раду. С обзиром на то да већина барата са нето зарадама, корист би, вероватно, пре имали послодавци.

- Послодавац би, на рачун мањег одвајања за порез, могао да повећа нето плату запосленима - сматра Никола Алтипармаков из Фискалног савета. - Ако би зараду задржао за себе, средства би могао да искористи да запосли нове раднике. Прелила би се у ново запошљавање. Наш порески систем тренутно највише одудара по питању пореских кредита. Чак и скроман износ од 2.500 динара месечно, видели смо да мења ситуацију код породица са мањим примањима и децом.

СМАЊЕЊЕ НЕЈЕДНАКОСТИ

РЕФОРМА би омогућила осетно смањење неједнакости, за више од један процентни поен Џини коефицијента, у зависности од типа реформе и смањење релативне стопе сиромаштва, за око око један одсто - поручује Фискални савет. - Такође, отклањање неправичности у тренутном систему би позитивно утицало на порески морал у друштву, чиме би се оснажили напори за сузбијање сиве економије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)