ИНТЕРВЈУ НЕНАД ВУКОВИЋ: Иза сваке нове фабрике стоји лобирање - Најјачи лобији су у фармацији, енергетици, путарству, наоружању...

Бојана Царановић

21. 06. 2021. у 11:00

ИЗА сваког доласка велике компаније на наше тржиште, без дилеме стоји лобирање. Баш као и иза инфраструктурних пројеката, отварања градилишта, саобраћајница.

ИНТЕРВЈУ НЕНАД ВУКОВИЋ: Иза сваке нове фабрике стоји лобирање - Најјачи лобији су у фармацији, енергетици, путарству, наоружању...

Фото З. Јовановић

Најјачи лобији присутни су тамо где су највећи интереси и највећи новац - попут фармацеутске, енергетске, путарске, дуванске, индустрије оружја... И то што је Србија успела да добије вакцине сва четири произвођача, пре и више од других, производ је управо успешног лобирања.

Овако у разговору о овом контроверзном и несвакидашњем занату, за "Новости" говори први српски лобиста Ненад Вуковић, уједно и председник Друштва лобиста. Како каже, коначно се и у Србији лобира отворено, јавно, а све више се схвата важност регистрованог лобирања као организованог, транспарентног утицаја на доносиоце одлука.

* Од када је лобирање у Србији званичан законити посао?

- Закон је, после деценије мог лобирања, донет пре две године, а примењује се од прошле. Да би неко радио као лобиста у Србији, мора да се региструје, да заврши дводневни курс у Агенцији против корупције и упише се на њихов списак. Мора да има високо образовање и да није осуђиван. Ипак, овај посао се учи читав живот. Предвиђено је кривично дело трговине утицајем и санкција за лобисте који ураде нешто неморално, нађу се у сукобу интереса или корупцији. У Србији имамо 30 регистрованих лобиста, док их је у Америци, рецимо, десетине хиљада и лобирање вреди милијарде долара.

Фото З. Јовановић

* Ово занимање код нас и даље има негативан призвук, тумачи се као нечасно?

- Деценијама је однос према лобирању био негативан, јер је у такозваном западном духу, а противан нашем менталитету и словенској души. Увек ми је то сметало и што нисмо довољно добро схватили значај лобирања и што га нисмо у прошлости довољно примењивали у спољној политици. Смета ми када лобирање тумаче некаквим етно-психолошким карактеристикама, по којима, наводно ми нисмо предодређени за то. У развијеном свету лобирање се сматра кисеоником демократије.

* Да ли смо због таквог пркосног става неке прилике изгубили?

- Сигурно да смо многе утакмице пропустили. У прошлости смо много пропатили, током распада Југославије нарочито, јер нисмо препознали да је лобирање важно, али се много поправљамо. Дачићева кампања "отпризнавања" Косова вратила је питање Косова за преговарачки сто и промовисала лобирање. То је била изванредна стратегија. Пре свега из патриотских разлога сам се и сам одлучио да постанем лобиста и борим за интересе своје земље.

* Током претходних сукоба, распада Југославије, косовског проблема показало се да Албанци имају јак лоби?

- Најстарија албанска лобистичка организација "Ватра" у Америци отворено се бори за албанске интересе дуже од века. Примери примене тактика западних саветника могу да се препознају код косовских Албанаца у бриселским преговорима. У којима они лобирају, прикривено, испод радара. Осим тога, интересе косовских Албанаца треба читати као америчке. Сви који су помагали раније Албанце - Мадлен Олбрајт, Весли Кларк, Вилијем Вокер, завршили су пуних џепова и као акционари косовске привреде.

* Који су примери лобирања у Србији у овом моменту?

- Током ковида било је лобирања фармацеутских кућа око промовисања вакцина, а после и ко ће до њих први да дође. Тренутно је упадљив пример енергетске индустрије и покушаја "Рио Тинта" да уђе на тржиште. Осим тог лобирања, делују и супротстављене групе. Једно су еколошке, а друго вероватно кинеска индустрија која лобира преко организација за заштиту животне средине. Понекад није важно нешто урадити, већ да конкуренција нешто не уради или да буде успорена.

* Да ли лобисти раде само када је у игри велики капитал или лобирања има и где су социјалне теме?

Фото З. Јовановић

Tekst potpisa

- Често радимо про боно за разне циљеве маргиналних група, деце у домовима, трудница, еколошке, мањинске, ЛГБТ групе, јер то доноси велики престиж. Законодавци у земљама са демократском праксом зазиру од доношења одлука које не подржавају ове групе. Нерегистровано лобирање пар екселанс је рад невладиних организација, синдиката, разних удружења...

* Какви су лобисти у свету и окружењу?

- Два највећа светска лобистичка центра су Вашингтон и Брисел. У нашем окружењу најјачи привредни лоби имају Хрвати, а Република Српска је у првих десет на ФАРА листи - држава по издвојеним сумама за америчке лобисте. Србија се пробудила и све више се користи лобирање како за спољнополитичке циљеве, тако и за доношење, промену или укидање закона у земљи. Схватили смо да док комуницирамо за западним светом, треба да говоримо језиком који они разумеју.

* Које су вештине потребне да би се бавило вашим послом?

- Не мора човек да буде експерт за област, али да је информисан и да убеди доносиоца одлуке. Потребна су знања из економије, психологије, из односа са јавношћу и маркетинга. Лобиста увек мора да има план Б. То је стратегија да сте спремни да вам максимални захтеви неће проћи, да се тражи превише, да би се од неких одустало.

МИЛИЈАРДЕ

* КОЈИ су упечатљиви примери деловања лобирања?

- Да нека нова врста електронских цигарета добије другачији третман од обичног дувана и да може да се користи у затвореним просторијама је лобирање од ко зна колико милијарди.

ХОТЕЛ "ВИЛАРД"

* КАДА је почело лобирање у свету?

- Почеци се везују за Америку и датирају још из 19. века и приче о хотелу "Вилард", уз Белу кућу, где је председник Јулисиз Грант пио виски, па су га у овом угоститељском објекту салетали трговци и сви који су имали интересовање да погурају неки свој производ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)