ЖИВОЈИН ПЕЧЕ РАКИЈУ ОД ШАРГАРЕПЕ И КУПУСА: Изренда га као за рибанац, па право у казан - прави пиће од 17 врста воћа и поврћа

Новости онлине

15. 06. 2021. у 09:37

НЕКАДА су се од купуса и шаргарепе правиле углавном салате или домаћа јела, а данас се од овог поврћа прави и ракија.

ЖИВОЈИН ПЕЧЕ РАКИЈУ ОД ШАРГАРЕПЕ И КУПУСА: Изренда га као за рибанац, па право у казан - прави пиће од 17 врста воћа и поврћа

Фото: Депоситпхотос/Принтсцреен

Иако је наша земља трећа у свету по производњи шљиве, са више од пола милиона тона овог воћа годишње, шљивовица већ дуго није једина ракија која се производи. Ово пиће традиционално се прави и од кајсије, крушке и дуње, а у казанима се пеку и брескве, малине, али и мед, ораси, шаргарепа, купус, па чак и парадајз и паприка.

Пензионер Живојин Јеленковић из Лапова у казану који у шали зове "весела машина", пече све што може да ферментише. До сада је направио ракије од 17 врста сировина. Ове сезоне, каже, планира да у казану први пут испече и паприку!

- Имам два и по хектара воћњака и правим ракију за своју душу, али и за продају. Људи највише купују шљивовицу, али ове необичне врсте воле да пробају. Нарочито је свима занимљива ракија од купуса. Од сто килограма поврћа добијем око пет до шест литара алкохола. Купус има у себи 2,5 одсто шећера, а ја га изрендам као за рибанац, одстоји десетак дана и после може да се испече. Има арому на купус, али много је блажа од осталих, воћних ракија. Волим да експериментишем, мада се понекад дешава и да погрешим - искрен је Јеленковић.

Професор Нинослав Никићевић је стручњак за ракију, а до сада је више од 850 људи на обукама на Пољопривредном факултету у Земуну научио како да праве ово пиће. Он истиче да се алкохолни дестилат може добити од било које сировине која у свом саставу садржи одређен проценат шећера. 

- Међутим, најважније питање јесте, да ли је алкохолни дестилат од неуобичајених, екстравагантних, ретких и чудних сировина пријемчив и допадљив људским чулима. У већини случајева, мој одговор је не. Квалитет воћних ракија произведених у Србји, могао би се оценити факултетском оценом 7,5. Значи, могло би и боље. Моје дугогодишне искуство говори да 40-45 одсто прозвођача у Србији производе квалитетне и висококвалитетне, врхнске, воћне ракије, које се могу наћи на било ком светском тржишту, и које су у већини случајева квалитеније од иностраних. Оне су алкохолни понос Србије, са напоменом да се амбалажа српских воћних ракија, мора подићи на много већи ниво квалитета. Извози се углавном у земље бивше Југославије, а од правог иностранства Аустрију, Швајцарску, Немачку, Румунију, УСА, Канаду и Аустралију.

На простору Србије справљају се алкохолни дестилати углавном од воћних сировина, шљиве, трешње, вишње, кајсије, док су ређе брескве, јабука, крушка, дуна, малина, купина. Две дестилерије у Србији почеле су недавно да производе и ракије од шаргарепе. 

- Заступљене су и грожђане ракије, лозовача, нешто ређе вињак и комовица. Последњих година постоји интересовање за производњу специјалних ракија, нарочито траварица, жестоких јаких алкохолих пића, где предњачи џин, а од ликера доста су заступљени из групације горких, на челу са пелинковцем. Од слатких ликера најзаступљенији је шери бренди, и ораховача - објашњава професор Никићевић. 

Према подацима Министарства пољопривреде, а на основу достављених годишњих извештаја регистрованих произвођача, у 2019. години је произведено 33,7 милиона литара ракије, што је повећање производње од 23 одсто у односу на претходну годину. Поред регистрованих произвођача, предузетника и предузећа, велики је број индивидуалних произвођача који праве ракију за сопствене потребе као вишевековну традицију.

Александар Богуновић из Привредне коморе Србије напомиње да скоро свака кућа у руралној средини има воћњак и плодове углавном прерађује у најкомерцијалнију воћну прерађевину - ракију. Процена је, да са количином ракије у сопственим домаћинствима, укупна количина произведене ракије износи око 50-60 милиона литара, од чега је највећа производња сконцентрисана у Расинском, Шумадијском и Златиборском крају.

- Према подацима Републичког завода за статистику у 2020. години је извоз ракије од воћа био око 7,3 милиона евра и већи је за 30 процената у односу на 2019. годину када је износио око 5,6 милиона евра. Прошле године је порастао извоз ракије од воћа у Немачку, САД и Хрватску, док је мањи извоз остварен у Црну Гору и БиХ. Наведених пет земаља учествују у укупном извозу ракија од воћа са 67 одсто. Тренд раста извоза ракија од воћа наставља се и у права три месеца 2021. године и бележи раст од 59 одсто у односу на прва три месеца лане - наводи Александар Богуновић.

Он напомиње да је Србија прошле године произвела око 583.000 тона шљиве, од чега се око 70 одсто преради у ракије.

(Euronews.rs)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)