НАФТУ ТРОШИМО КАО ПРЕ КОВИДА 19: Влада недавно усвојила акциони план за формирање обавезних резерви за енергетску безбедност

Е. Б. ТАЛИЈАН

07. 06. 2021. у 12:19

ПОТРОШЊА деривата нафте у Србији од јануара до краја априла, већа је за један одсто у односу на исти период 2019. године. То је оптимистичан податак, јер показује да се све вратило на тадашњи ниво потрошње, каже за "Новости" Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије.

НАФТУ ТРОШИМО КАО ПРЕ КОВИДА 19: Влада недавно усвојила акциони план за формирање обавезних резерви за енергетску безбедност

Фото Shutterstock

Влада је крајем маја усвојила Акциони план за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и њених деривата, а Мићовић објашњава да је изузетно важно да се обезбеде залихе због енергетске безбедности и сигурности снабдевања.

Србија је као чланица Енергетске заједнице преузела обавезу да у процесу придруживања ЕУ, до 2023. има резерве довољне за 61 дан просечне дневне потрошње, односно 530.000 тона еквивалентне нафте. Како наводе у Министарству енергетике, према последњим подацима имамо просечну нето дневну потрошњу од 8.700 тона нафтног еквивалента тако да су резерве довољне за 21 дан просечне дневне потрошње. Залихе се чувају као сирова нафта, деривати или кроз опцијске уговоре, што представља право на куповину у случају кризне ситуације.

- Србија тренутно има 115.000 тона нафте и деривата у физичкој роби и 50.000 тона евродизела у облику опцијских уговора - кажу у Министарству за наш лист. - То је 165.000 тона укупно, односно 177.000 еквивалентних тона.

Ови подаци показују да нашој земљи недостаје 353.000 тоне еквивалентне нафте. Од 2014, од када је уведена накнада за формирање обавезних резерви, у јавности стручњаци често истичу да се део овог новца не троши за ту намену и да то успорава формирање залиха. Када возачи сипају гориво, 2,6 динара од сваког литра иде за ту таксу. У Министарству сматрају да ако би се новац од накнаде трошио искључиво на формирање резерви, а не и у друге важне и хитне сврхе, пара би за ове намене било довољно. Уз неке друге претпоставке, како наводе, процена је да би буџет, од 6,6 милијарди динара годишње, омогућио формирање резерви до краја 2022.

Мићовић указује да је Србија јединствена у Европи по томе што је на целокупне обавезне резерве које се налазе у готовим производима, плаћена акциза и ПДВ:

- Акциза је ту најкрупнија ставка и наше удружење сматра да је треба наплатити када се роба стави у промет, а не кад је у залихама. Како би се убрзало формирање резерви, држава треба што више новца да улаже за куповину физичке робе. Дизел је кључан за све, а сада имамо 74.000 тона у физичком облику и 50.000 тона у опцијским уговорима што је висок проценат.

Осим новца за куповину нафте, потребно је обезбедити и складишта. У Министарству наводе да је у току изградња 40.000 кубних метара у Смедереву, као и припреме за још толико кубика на истом месту. Процењено је, како наводе, да је, поред тога потребно изградити још капацитета за смештај око 205.000 тона.

ПАРТНЕРСТВО

УДРУЖЕЊЕ нафтних компанија Србије је још 2017. године иницирало успостављање јавно-приватног партнерства у обезбеђивању складишта за обавезне резерве нафте.

- На тај начин приватни капитал би се укључио у изградњу складишта, а државни у куповину робе - каже Мићовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ПОЛИЦИЈА БЛОКИРА ПРИЛАЗ: Стигао багер у двориште куће где је нестала мала Данка (ФОТО/ВИДЕО)