СВАКИ "КЛИК" ЗА БАНКАРЕ КЕШ: Многи клијенти негодују после масовног увођења провизија на плаћање банкарских онлајн услуга

Б. ЦАРАНОВИЋ

07. 06. 2021. у 10:30

ЕЛЕКТРОНСКО и мобилно банкарство, које је у старту промовисано као бесплатно - одавно то није. Иако се многи клијенти питају шта је заправо трошак банака када су у питању онлајн трансакције, други их нису ни свесни, свако плаћање на "клик" им избије из џепа од девет до 15 динара.

СВАКИ КЛИК ЗА БАНКАРЕ КЕШ: Многи клијенти негодују после масовног увођења провизија на плаћање банкарских онлајн услуга

Фото Shutterstock

Приликом отварања својих електронских налога и мобилних апликација, грађани су били обавештени да на те трансакције банке неће урачунавати провизију. Полако, без помпе, готово неприметно, финансијске установе су почеле да се "уграђују" по сваком налогу, у зависности од суме, као и броја трансакција у току месеца. И све то упоредо са све већим бројем онлајн трансакција. Судећи по коментарима незадовољних клијената, банкари нису хтели да испусте још једну "златну коку", у све већој дигитализацији плаћања.

Према подацима НБС за осам година, од 2012. до 2020. године, плаћање електронским банкарством порасло је више него двоструко, а мобилним вртоглавих 80 пута!

- Број платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства је у сталном порасту - кажу у Народној банци Србије. - Тако су у 2012. грађани и привреда 72.802.538 пута платили употребом електронског банкарства, а 466.258 платних трансакција су обавили преко мобилног банкарства. Лане је обављено знатно више трансакција електронског банкарства - 143.414.962, а мобилног банкарства - 37.809.125.

Према последњим расположивим подацима за ову годину, у прва три месеца већ је догурано до 35.902.177 платних трансакција употребом електронског банкарства и 12.161.666 плаћања мобилним банкарством. Из године у годину расте вредност платних трансакција. Тако је 2012. преко е-банкарства "обрнуто" 12.089 милијарди динара, што је више од 100 милијарди евра. Прошле године бројке су порасле на 22.386. милијарди динара за е-банкинг и 519 милијарди динара за м-банкинг.

Колике су накнаде зависи од рачуна, пакета, али и од ценовне политике банака. Док поједине дозвољавају известан број бесплатних трансакција, најчешће до 20 месечно, друге за сваку наплаћују 15, 20, 30 или чак 60 динара, а за суме изнад 300.000 динара и до 150 динара. Код већине банака ова услуга је бесплатна уколико се трансакција обавља интерно, унутар банке, са рачуна на рачун.

Изговори са којима су у старту клијенти наговарани да пређу на електронско банкарство су да ће им бити лакше јер неће чекати пред шалтерима. На крају је испало да су банке смањиле број запослених, а таксе пребациле и "на клик".

Приликом отварања својих електронских налога и мобилних апликација, грађани су били обавештени да на те трансакције банке неће урачунавати провизију. Полако, без помпе, готово неприметно, финансијске установе су почеле да се "уграђују" по сваком налогу, у зависности од суме, као и броја трансакција у току месеца. И све то упоредо са све већим бројем онлајн трансакција. Судећи по коментарима незадовољних клијената, банкари нису хтели да испусте још једну "златну коку", у све већој дигитализацији плаћања.

Према подацима НБС за осам година, од 2012. до 2020. године, плаћање електронским банкарством порасло је више него двоструко, а мобилним вртоглавих 80 пута!

- Број платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства је у сталном порасту - кажу у Народној банци Србије. - Тако су у 2012. грађани и привреда 72.802.538 пута платили употребом електронског банкарства, а 466.258 платних трансакција су обавили преко мобилног банкарства. Лане је обављено знатно више трансакција електронског банкарства - 143.414.962, а мобилног банкарства - 37.809.125.

Према последњим расположивим подацима за ову годину, у прва три месеца већ је догурано до 35.902.177 платних трансакција употребом електронског банкарства и 12.161.666 плаћања мобилним банкарством. Из године у годину расте вредност платних трансакција. Тако је 2012. преко е-банкарства "обрнуто" 12.089 милијарди динара, што је више од 100 милијарди евра. Прошле године бројке су порасле на 22.386. милијарди динара за е-банкинг и 519 милијарди динара за м-банкинг.

Колике су накнаде зависи од рачуна, пакета, али и од ценовне политике банака. Док поједине дозвољавају известан број бесплатних трансакција, најчешће до 20 месечно, друге за сваку наплаћују 15, 20, 30 или чак 60 динара, а за суме изнад 300.000 динара и до 150 динара. Код већине банака ова услуга је бесплатна уколико се трансакција обавља интерно, унутар банке, са рачуна на рачун.

Изговори са којима су у старту клијенти наговарани да пређу на електронско банкарство су да ће им бити лакше јер неће чекати пред шалтерима. На крају је испало да су банке смањиле број запослених, а таксе пребациле и "на клик".

МНОГО ВИШЕ НАЛОГА

О ЗНАТНО већој употреби овог банкарства прошле у односу на 2012. говори и податак о броју корисника услуга интернет и мобилног плаћања - кажу у НБС. - Тако је на крају 2012. године 875.420 клијената имало уговорену услугу електронског банкарства, а 2020. године 3.156.041 што представља повећање од 3,6 пута.

О ЗНАТНО већој употреби овог банкарства прошле у односу на 2012. говори и податак о броју корисника услуга интернет и мобилног плаћања - кажу у НБС. - Тако је на крају 2012. године 875.420 клијената имало уговорену услугу електронског банкарства, а 2020. године 3.156.041 што представља повећање од 3,6 пута.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију