ОДАВАЊЕ ТАЈНИ САД ЈЕ ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУП: Посланици усвојили нову верзију Закона о заштити пословања, новинари изузети од кажњавања

С. БУЛАТОВИЋ

01. 06. 2021. у 10:19

ЗЛОУПОТРЕБА информација од којих се може зарадити је повреда пословне тајне. Када је то кажњиво дело, а када се одавање знања толерише, прецизира нови Закон о заштити пословне тајне коју су посланици недавно усвојили.

ОДАВАЊЕ ТАЈНИ САД ЈЕ ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУП: Посланици усвојили нову верзију Закона о заштити пословања, новинари изузети од кажњавања

Илустрација / Фото Depositphotos

Циљ му је да заштити инвестиције компанија у стицање, развој и примену знања. Колико је делотворно ново решење требало би да покаже мањи број спорова, који се покрећу овим поводом. С друге стране, а и то пише у образложењу предложеног закона, расположиве базе података судске праксе не садрже судске одлуке које се односе на примену законског решења из 2011. године.

Пословном тајном се штите различите врсте информација, као што су процес производње, пословни планови, финансијски планови, рекламне стратегије, резултати испитивања тржишта, спискови добављача и клијената, цртежи, архитектонски пројекти, грађевински нацрти и слично. Да би њихово прибављање било незаконито, по садашњем решењу, неопходно је да се то дешава у оквиру индустријских и комерцијалних активности. Сада су обухваћене и научноистраживачке институције и удружења грађана.

Закон, међутим, неће бити прекршен ако тајну, зарад јавног интереса, открију новинари. Неће се сматрати незаконитим ни откривање пословне тајне од стране радника њиховим представницима.

- Усвојене промене имаће директан утицај на све привредне субјекте који имају интерес да одређене информације чувају као поверљиве - стоји у закону. - Ради се о привредним друштвима, научноистраживачким организацијама, агенцијама које обављају услуге (маркетиншке агенције), синдикалним удружењима, новинарима. У односу на важећи закон прописан је већи број изузетака од случајева који се сматрају незаконитим прибављањем пословне тајне. Неће се сматрати незаконитим када је пословна тајна прибављена независним открићем или стварањем.

Стручњаци објашњавају да је новим прописом усклађен систем заштите пословне тајне у домаћем законодавству са релевантним прописима Европске уније.

- То указује да ће највеће бенефите из нове регулативе имати управо иностране компаније које ће сада имати бољу заштиту сопствених интереса и могућност адекватнијег правног реаговања у случају отицања битних пословних информација - сматра Младен Раонић, експерт за корпоративну безбедност. - Изједначен је третман страних и домаћих фирми и појединаца у погледу заштите пословне тајне, када то произлази из међународних уговора. То је значајно и за безбедност постојећих и долазак нових инвестиција у Србију. Нова решења представљају правни основ за грађанско-правну заштиту у случају повреде пословне тајне што ће се убудуће санкционисати као привредни преступ, ако је учињена од стране привредног друштва, односно одговорне особе у привредном друштву, а као прекршај, ако је учињена од стране физичког лица, односно предузетника.

КАЗНЕ

ЗАКОН предвиђа и казне. Уколико се утврди да је дошло до привредног преступа, компанија ће морати да измири износ од 100.000 до три милиона динара. Одговорно лице у правном лицу мораће да плати од 50.000 до 200.000 динара. Предузетнику прети санкција од 50.000 до 500.000 динара.

НАКНАДА ШТЕТЕ

НОВИ закон ће бити доста строг према евентуалним намерама запослених да по одласку из компаније изнесу поверљиве податке, јер ће послодавци имати могућност покретања прекршајног поступка и захтева за надокнаду штете - истиче Младен Раонић. - То указује да је закон пословно оријентисан и даје ефикасније алате за корпоративну заштиту великих компанија код којих је и проблем заштите пословне тајне највише изражен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)