ПОСКУПЉУЈЕ ХЛЕБ У НИШУ: Усклађују цене са Београдским

Е. Б. Т.

25. 05. 2021. у 08:30

ПОЛА килограма основне врсте белог хлеба, који је некада био познат под именом "Сава", у Нишу и централној Србији коштаће пет до десет динара више него сада, односно од 35 до 40 динара.

ПОСКУПЉУЈЕ ХЛЕБ У НИШУ: Усклађују цене са Београдским

Фото: М. Анђела

Званична одлука о томе биће донета крајем маја.

У овим деловима наше земље векна је знатно јефтинија и том корекцијом цене се само усклађују, односно подиже се њихова доња граница, док горња остаје иста на нивоу Србије. То је неопходно како би се сачувала индустрија, јер је поскупела производња. Ово у разговору, за "Новости", каже Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

- У Нишу и централној Србији основна врста белог хлеба кошта од 30 до 35 динара, а након корекције биће од 35 до 40 динара - прецизира Пралица. - У Београду и Војводини неће се ништа мењати, јер је ту већ цена од 35 до 45 динара, и то су оквири у којима ће се кретати на нивоу целе земље.

Он истиче да Србија и даље има најјефтинији хлеб у региону. Векна у нашој земљи кошта исто као и пре две године, када је Влада укинула уредбу о његовој обавезној производњи и ограниченој цени. Тада је било прописано да пола килограма хлеба, од брашна типа 500, максимално може да се продаје за 46 динара.

Објашњавајући разлоге због којих је у Нишу и централној Србији јефтинија векна, Пралица наводи да у тим деловима наше земље има много индустријских произвођача који се на тај начин међусобно такмиче за доминацију на тржишту.

- Они снабдевају маркете и спусте цену основне врсте хлеба, како би им прихватили осталу робу на којој остварују велику зараду, као што су пецива, специјалне врсте упакованог хлеба и слични производи који су скупљи - каже Пралица.- Али сада не могу да издрже више тако ниске цене.

Његов колега, председник Уније пекара града Ниша, Братислав Вукадиновић, 27. маја састаће се са индустријским произвођачима када ће званично бити дефинисане цене. Вукадиновић истиче да све скупља производња ствара проблеме и доводи у питање опстанак индустрије.

- Сви чиниоци који иду у хлеб имају више цене - наводи Вукадиновић. - Поскупели су електрична енергија за идустријско пекарство, нафтни деривати, односно биодизел који користе возила за превоз хлеба. Осим тога, више цене имају и со, квасац и брашно. Морамо сачувати ову индустрију која прави најјефтинији хлеб.

У Београду се цена основне врсте хлеба није мењала, али је у појединим београдским малим, занатским пекарама нешто скупљи него у маркетима. Углавном кошта од 40 до 45, а негде је и 50 динара. У трговинским ланцима је од 35 до 45 динара, али нам кажу да је најтраженији упаковани, бели, резани, од пола килограма, који кошта од 55 до 59 динара. Цене специјалних врста хлеба су веома различите и зависе од његовог састава и произвођача.

МАРГАРИН "УМЕСИО" ЦЕНУ КРОАСАНА

ОДРЕЂЕНИ пекарски производи који у свом саставу имају веће учешће маргарина и уља коштају око пет динара више по комаду - истиче Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије. - Литар уља је са 90 отишао на 150 динара, а маргарин је поскупео 35 одсто. То је утицало да порасту цене, на пример, производа од лиснатог теста. Основна пецива, као што су кифле и штапићи, исто коштају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)