НАШИ НАУЧНИЦИ ТРАЖЕ ТЕРАПИЈУ ЗА "КОВИД-ОЛУЈУ": Испитује се шта изазива тежи облик болести

Б. Борисављевић

17. 05. 2021. у 09:20

НА јесен ове године биће познати први резултати истраживања које ће дати одговор на питање како се код неких пацијената оболелих од короне развија снажни имунски одговор и тежи облик болести.

НАШИ НАУЧНИЦИ ТРАЖЕ ТЕРАПИЈУ ЗА КОВИД-ОЛУЈУ: Испитује се шта изазива тежи облик болести

Фото Приватна архива

Реч је о пројекту CIBIRDS, који финансира Фонд за науку, чија је суштина потрага за факторима који директно или индиректно генеришу такозвану цитокинску олују.

Откриће тих фактора омогућиће циљану имунотерапију, која би то спречила. Иако је пројекат званично почео пре мање од месец дана, тим научника је претходних девет месеци радио на прикупљању материјала.

У разговору за "Новости", руководилац пројекта проф. др Иван Јовановић, ванредни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и специјалиста имунологије, открива да су прикупљени узорци више од 300 оболелих од ковида 19. До сада је већ урађено доста анализа.

- Очекујемо да до краја године урадимо све предвиђене анализе, а прве податке публикујемо већ на јесен - каже др Јовановић.

- Прелиминарно, добили смо веома интересантне резултате који "бацају светло" на нове, неиспитане медијаторе који учествују у настанку и прогресији ковида 19. Пацијенти се класификују на основу клиничке тежине болести у групе, од оних са блажом формом болести, до оних на респиратору. Свим пацијентима и здравој контролној групи ће се анализирати крвна слика, биохемијски параметри, локалне и системске вредности медијатора запаљења (цитокини), имунски и имуногенетски параметри и упоређиваће се са тежином болести.

ТИМ КРАГУЈЕВАЧКОГ ФАКУЛТЕТА

Носилац пројекта је Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, а поред професора Јовановића, у научном тиму су његове колеге Софија Секулић, истраживач приправник, доц. др Марина Јовановић, асистент др Невена Гајовић, проф. др Небојша Арсенијевић и доц. др Милена Јуришевић.

У пројекат су укључени проф. др Милица Нинковић, са Медицинског факултета Универзитета одбране у Београду, проф. др Зана Долићанин, са Државног универзитета у Новом Пазару, а као спољашњи партнер Институт за јавно здравље у Крагујевацу.

Доктор Јовановић истиче да добијени резултати могу указивати на генетску предиспозицију за развој теже форме болести и могуће терапеутске смернице.

- Иако се данас много тога зна о ковиду 19, значај и улога многих компоненти имунског система у настанку и прогресији болести још нису познати - наводи др Јовановић.

- Такође, како је познато да појединци различито реагују на инфекцију и имају различиту клиничку слику, желимо да испитамо да ли имуногенетска основа појединца одређује тежину и исход болести. Ово би могло да да одговор на питање да ли се може предвидети реакција оболелог и тежина болести.

Наш саговорник истиче да је данас јасно да имунски одговор на вирус игра значајну, ако не и најзначајнију улогу у развоју и тежини болести. Очигледно је да вирус снажно активира имунски систем појединца, који реагује великим интензитетом, тако што ћелије имунског система продукују велике количине молекула медијатора запаљења који се зову цитокини.

- Огромна количина цитокина, "цитокинска олуја" покреће снажну запаљенску реакцију, пре свега у плућима, што оштећује племенито ткиво плућа и компромитује улогу плућа у дисању - објашњава др Јовановић.

- Ово оштећење ткива плућа је и главна компликација ковида 19.

Значајно руководилац пројекта проф. др Иван Јовановић, Фото Приватна архива

Дакле, тежина болести обично корелира са квантитативним и квалитативним карактеристикама имунског одговора оболелог. Имунски одговор на неки начин "диктира" тежину болести, а тачни механизми како то ради нам још унек нису сасвим јасни.

Доктор Јовановић истиче да је и за Србију, и за свет, значајно што ће резултати овог пројекта обезбедити важне податке о цитокинском профилу, параметрима имунског одговора, имуногенетским карактеристикама пацијената и њиховој корелацији са тежином и исходом болести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)