ТРОШИМО ЗА ТРЕЋИНУ ВИШЕ АНТИБИОТИКА: Током пандемије масовнија употреба лекова, па су учесталија и њихова нежељена дејства

Б. Р.

14. 05. 2021. у 09:11

ОД почетка епидемије ковида употреба антибиотика повећана је за 30 до 35 одсто. Због тога је био већи и ризик од најчешће нежељене последице ових лекова - антибиотског колитиса (упале слузнице црева), поготово у ситуацији када је већ сваки трећи пацијент са ковидом као прву, а често и једину манифестацију ове болести, имао гастроентеролошке проблеме као што су дијареја, мучнина и повраћање.

ТРОШИМО ЗА ТРЕЋИНУ ВИШЕ АНТИБИОТИКА: Током пандемије масовнија употреба лекова, па су учесталија и њихова нежељена дејства

Пацијенти у болницама некада добијају и више врста антибиотика / Фото Танјуг

Професор др Петар Сворцан, директор КБЦ "Звездара", која је у више наврата готово годину дана била у ковид-систему, каже да гастроентеролошки проблеми као манифестација ковида 19, нису били фатални као пулмолошке или васкуларне компликације ове заразне болести. Међу 7.000 лечених у "Звездари" ниједан пацијент није преминуо од гастроентеролошких компликација.

- Чињеница је, ипак, да је примена антибиотика код лечених од ковида повећана за трећину и да су пацијенти, због тежине клиничке слике, добијали и по два или три антибиотика - каже др Сворцан.

Професор др Миодраг Крстић, председник Удружења гастроентеролога Србије, каже да је око 25 одсто људи који су системски узимали антибиотике, а морали су по протоколу лечења ковида, развило нежељена дејства. Али, и да нису ретке злоупотребе ове група лекова, од примарног до највишег, терцијалног нивоа здравствене заштите, што за последицу има развијање отпорности бактерија на медикаменте из ове групе.

- Код 10 до 15 одсто пацијената на антибиотској терапији јављају се дијареје, а најтеже су оне изазване клостридијом - каже проф. Крстић. - Нема града у Србији и на свету где у болницама није било клостридије, која у високом проценту доводи до фаталног исхода. Не постоји апсолутно сигурно средство које може да помогне. Употреба адекватног пробиотика за 50 одсто смањује ризик од појаве клостридије, али није ефикасан сваки од око 100 пробиотских препарата регистрованих у Србији, већ само они са пробиотском гљивом сахаромицис буларди. Проблем је што не може сваки пацијент да стигне до гастроентеролога, којих је у Србији око 200, па је одговорност на изабраним лекарима.

ДИЈАГНОСТИКА

ПРОФЕСОР Крстић и проф. Сворцан упозоравају да ће се последице пандемије тек видети, због тога што је велики број пацијената са гастроентеролошким проблемима већ дуже од године у другом плану.

- Те болести нису нестале, само нису откриване због преусмеравања здравствених капацитета за ковид - каже проф. Крстић.

- Подаци показују да је на нивоу ЕУ дијагностиковано за чак 53 одсто случајева хепатитиса Ц мање, због недоступности здравствене заштите.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

УКРАЈИНА ПОВЛАЧИ РАДИКАЛНИ ПОТЕЗ: Ово многи нису очекивали, чак су и Руси збуњени пред Олимпијске игре Париз 2024