ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХЕГЕМОН ЈЕ БИО ПОЛИТБИРО ПАРТИЈЕ: Добрица Ћосић о разговору са људима из "Мрака" у Љубљани

Добрица Ћосић

15. 05. 2021. у 17:14

АНТИНАЦИОНАЛИСТИЧКИ и југословенски говорили смо нас тројица из Београда - Марковић, Тадић и ја. Одбацивали смо њихову критику Србије, бранили смо је од оптужби да се хегемонистички и експлоататорски односи према развијеном Западу, највише према Словенији; саглашавали смо се са Словенцима да је дошло до рушења читавог политичког поретка и монопола Савеза комуниста; залагали се за одржање Југославије и њену демократску реформу...

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХЕГЕМОН ЈЕ БИО ПОЛИТБИРО ПАРТИЈЕ: Добрица Ћосић о разговору са људима из Мрака у Љубљани

Добрица Ћосић

Својим сабеседницима Словенцима нисмо били убедљиви у постављању српског питања и захтева за равноправност у Југославији и решавању косовског проблема... А кад нас је Тине Хрибар одвезао до аутобуса, нас тројица до загребачког колодвора нисмо проговорили ни реч. Били смо као претучени и занемели.

Требало нам је три сата да проговоримо о људима из "Мрака" и запитамо се: јесмо ли их добро чули, јесмо ли разумели водеће словеначке интелектуалце? Ако тако мисли словеначки народ, или ако њихова мишљења усвоји словеначки народ, свршено је с Југославијом! Када сам се у Београду прибрао, написао сам Ники Графенауеру, песнику, тадашњем одговорном уреднику "Нове ревије", писмо које сам прочитао Михаилу и Љуби, а они се сагласили с његовом садржином.

"НИСТЕ МЕ ОДУШЕВИЛИ својим неувиђањем вашег грандиозног напретка омогућеног и могућег само у Југославији; ваш песимизам, ваше осећање угрожености, остало ми је неаргументовано и неуверљиво.(...)

Жао ми је што од вас нисам ни реч чуо о вашем економском хегемонизму и по много чему привилегованом положају који имате у Југославији од 1918, особито после 1945. Прилично сам изненађен вашим потцењивањем, по мојим утисцима, праве националне еуфорије, тј. антибосанства, што значи и антисрпства, која је захватила и младе дубине словеначког народа (...)

Национализам никада у историји није био само љубав према свом народу; он је био увек и мржња неког другог народа, а та мржња може бити и неправедна, и израз заблуда. (...) Што се савременог српског национализма тиче, он се рађа као дефанзиван данас, као реакција на егзистенцијалну угроженост (...)

Забринут сам што више не знате колико је тежак, неравноправан и понижавајући положај српског народа у постојећој констелацији самоуправне Југославије; колико је безнадежан положај српског народа у овој трећој, брионској Југославији, ако се што пре не изврше радикалне уставне промене (...) Жалостан сам колико сте необавештени о албанском геноциду над српским живљем на Косову и Метохији..."

НИМАЛО НЕЖНИЈИ Ћосић није био ни у писму Споменки Хрибар: "Морам Вам искрено рећи: после рата никад, ни до 1948. нисам осећао да је Београд, или да су Срби, политички центар Југославије, тј. њен хегемон. За мене је хегемон одувек био Политбиро ЦК КПЈ, тј. Тито са Кардељем, Ранковићем, Кидричем, Бакарићем, а Београд им је административно седиште, док су Бриони, Брдо код Крања и разне виле и ловишта били права политичка станишта и центри.

Ја и данас сматрам да Београд није седиште моћи, него само седиште административних институција преко којих моћни људи ове земље из њих руководе, диктирају, условљавају живот свих нас. Ја се много више осећам подаником Станета Доланца и зависнији сам у свему од њега, но од Ивана Стамболића или било ког српског председника".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)