ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАМАГЉИВАЊЕ ОДЛУКЕ О ОТЦЕПЉЕЊУ: Шта је открила дебата о међунационалним односима две републике

И. М.

14. 05. 2021. у 12:37

У ЧЕМУ ЈЕ ЗНАЧАЈ љубљанског састанка? Прво, показује се да су словеначки интелектуалци (а несумњиво и политичари који су с њима тесно сарађивали, за разлику од српских политичара који су своје најбоље интелектуалце све до 1987. године свесрдно гонили) већ 1985. године били чврсто решили да Југославију реорганизују у складу са својим интересима или да се од ње отцепе. Године 1985. није још било никаквог Меморандума, а председник Републике је био Иван Стамболић, који се повијао пред сваким притиском владајуће хрватско -словеначке коалиције.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАМАГЉИВАЊЕ ОДЛУКЕ О ОТЦЕПЉЕЊУ: Шта је открила дебата о међунационалним односима две републике

Др Михаило Марковић

Друго, Словенци су се само на почетку разговора жалили да им је лоше у Југославији. Престали су с тим пошто им је доказано чињеницама, које они нису ни покушали да оповргавају, да су они у Југославији веома добро прошли, и економски и политички и културно, да су се управо у Југославији дефинитивно конституисали као нација, створили своје националне институције и развијали се брже од других (због системских привилегија које су уживали, а не због веће ефикасности и продуктивности рада). После су Словенци до краја разговора свој став покушали да рационализују нападима на бољшевизам, изражавањем страха од могуће "совјетизације" и истицањем своје потребе да се укључе у Европу и изврше "европеизацију". Отворено истицање отцепљења као циља они су једино ублажавали и замагљивали помињањем могућности једне друкчије Југославије, сведене на лабаву асоцијацију суверених националних држава - дакле, на конфедерацију. Међутим, њима је било јасно да је то нама неприхватљиво због расутости српског народа у више република.

ТРЕЋЕ, НАС ТРОЈИЦА из Србије нисмо ни покушали да их плашимо и уверавамо да они морају остати у Југославији - што су изгледа, очекивали. Објаснили смо им наше ставове, наше виђење Југославије, Европе и Запада, изразили спремност да са њима сарађујемо на равноправној основи - ако то желе, и пожелели им срећу ако одлуче да иду својим путем. (Михаило Марковић)

У Љубљани је јануара 1987. "Нова ревија" у свом 57. броју објавила "Приспевке за словенски национални програм" ("Прилоге за словеначки национални програм"). Број је био спремљен већ у септембру 1986, значи у јеку писања Меморандума у Српској академији наука и уметности, који ће, као недовршен текст, преко својих јавних и тајних метода свемоћни Доланц пласирати у јавност. Уредништво „Нове ревије“, заједно са својим суфлерима из владајућих структура, доноси одлуку да се текст "Прилога" објави кад се ситуација смири.

СЛОВЕНАЧКИ интелектуалци тврдили су да је израда националног програма од виталног значаја за "преживљавање Словенаца" и да су они у опасности да нестану као нација; положај Словеније у Југославији био је неравноправан; она је морала да издржава неразвијене републике; присуство ЈНА у Словенији била је "окупација туђинске армије"; исказан је страх и да Словенија, због великог прилива "странаца" и смањене стопе наталитета, постане "мултинационална република - темпирана бомба налик на Косово". Тине Хрибар је, на пример, сматрао да националне мањине у Словенији не смеју да имају иста права као и Словенци и да Словенија може да функционише само као "неприкосновена домовина Словенаца". И док је против Меморандума, али и целе САНУ у Србији вођена беспоштедна политичка кампања, политички врх Словеније благонаклоно је гледао на "Прилоге", који су временом уграђени у темеље службене политике. У питању је био процес иманентан оном у Хрватској из времена Маспока. Јоже Смоле, председник ССРН Словеније, одмах је одбацио поређење "Прилога" са Меморандумом, а Митја Рибичич их је окарактерисао као позитивну појаву, јер је то било "звоно на узбуну" и за Југославију и за Словенију. Милан Кучан је одбацио оптужбе да је у питању сецесионизам - „Нова ревија“ је само желела "правно признање" тог права. Сами творци "Прилога" истицали су да је Кучан на тај начин "припремао терен" за раскид са Београдом. (Коста Николић: "Српски и словеначки интелектуалци уочи распада Југославије")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

kekec

14.05.2021. 12:58

netacni navodi! mi slovenci nismo se konstituisali kao nacija u jugoslaviji! do tada smo bili "kreiner" ili kranjci. nase nacionalne institucije postojale su jos u austro-ugarskoj, npr.slovenski dom u trstu. koje smo to "sistemske privilegije" mi slovenci uzivali u jugoslaviji!? bilo bi dobro da ih se navede. mi i hrvati smo se razvijali brze jer smo 900. godina, do 1918. bili deo civilizovane evrope i nismo navikli na to da nas drugi pomazu.tacno, JNA je smatrana srpskom "okupacionom" vojskom. upravo zbog takvih krivih pogleda na slovence nikad nismo trebali biti deo zajednicke drzave.

Šator

14.05.2021. 13:37

А рачун за ослобођење Словеније. за све погинуле српске војнике у Првом св. рату на тлу Словеније? Зашто им то нисте предочили? Платите, па идите!? Издајничка српска елита, и војна и интелектуална, и полицијска, а о политичарима да не говоримо (Марковић, Стамболићи и слични велеиздајници) је нас упропастила, словенци и хрвати нису морали много нимда се труде... Посебном резолуцијом треба побројати све те људе и њихов рад, а онда прогласити окупацију Србије и територија гдје Србим живе од стране комунистичких партија Словеније и Хрватске и саме КПЈ, те одбацити све споразуме које су ови издајници потписали у наше име.

Leka

14.05.2021. 16:15

Jedno je točno i za Sloveniju i Hrvatsku,da su intektualci i političari bili jedinstveni u ostvarenju nacionalnih interesa za razliku od srpskih intelektualaca,a posebno politačara kojima su nacinalni interesi i tada i danas bili drugorazredno pitanje,razjedinjeni u treženju vlastitih interesa.