ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ПРИВРЕМЕНА ТВОРЕВИНА: Кардељ наговестио да Срби и Словенци неће живети у истој земљи

Иван Миладиновић

12. 05. 2021. у 17:14

ЉУБЉАНА средином априла далеке 1958. године. Стотину тридесетак хиљада становника словеначке престонице се грозничаво припрема да што боље угости 1.795 делегата који ће од 22. до 26. тог месеца учествовати на Седмом конгресу Савеза комуниста Југославије.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ПРИВРЕМЕНА ТВОРЕВИНА: Кардељ наговестио да Срби и Словенци неће живети у истој земљи

Седми конгрес СК Југославије у Љубљани / Архива

Поред изабраних делегата у њихов град стиже и 283 гостију - политичких, друштвених и јавних радника из читаве Југославије, као и делегације иностраних комунистичких и социјалистичких партија.

Јавно мњење у целој земљи је већ припремљено да ће то бити историјски скуп југословенских комуниста на коме ће бити усвојен нови програм у коме ће бити дефинисани основни циљеви за које се боре чланови Партије у спољној и унутрашњој политици. Биће усвојен и нови статут којим су одређене норме партијског живота, статутарна овлашћења и обавезе свих форума и организација.

У тиму који је учествовао у формулисању Програма СКЈ био је и писац Добрица Ћосић, иначе и сам члан СК СК Србије. Био је задужен да напише предлог увода, шесту главу и крај Програма СКЈ. Коначну редакцију текста, наравно, ко би други, извршио је Едвард Кардељ. У тим, скоро свакодневним сусретима са тада другим или трећим човеком Југославије, зависно од тренутног расположења неприкосновеног владара, друга Тита, наметали су се разговори на различите теме око пaртијског програма, а најчешће о југословенству.

КАРДЕЉЕВЕ РЕЧИ Ћосић ће педантно бележити: "Југославија је историјски привремена творевина. Она је појава и резултат империјалистичке епохе и констелације међународних односа у тој епоси. Са развојем светских интеграционих процеса и превазилажењем империјалистичке епохе, њени народи поћи ће у нове асоцијације и интеграције по цивилизацијским и духовним афинитетима и она ће неминовно бити прекомпонована као држава. Тако ћемо ми Словенци бити, разуме се, са Аустријанцима и Италијанима, а ви ћете Срби, природно, бити са Бугарима или са православним народима који су вам, иначе, историјски ближи."

Запањен овом пројекцијом Југославије, Ћосић га је упитао:

"Па, добро, значи ли то да је за тебе Југославија, једноставно, један историјски транзит?" Он је мирно одговорио: "Да, добро речено."

"Неке његове јавне формулације", записао је велики писац и академик, "често су се и знатно разликовале од његових, ако смем да кажем, интимних уверења."

ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ, такође у априлу, у Новом Саду је одржан Конгрес Народне омладине Србије. Добрица је као гост одржао протоколарни говор, а за председника омладинске организације је изабран Душан Митевић. Поводом овог скупа, Јован Веселинов, први комуниста Србије, приредио је за омладину и госте, како је и приличило у оно време, бирократско-хијерархијски пријем. Нашао се ту и Едвард Кардељ. Згодна прилика да писац и секретар СКЈ још мало проћаскају о југословенству. Тим пре што је Ћосић непосредно пре тога водио са Словенцем Душаном Пиријевцем прву јавну полемику у Титовој Југославији о националном питању. Пиријевц је заступао идеолошке и националне ставове званичног руководства најсеверније републике, који ће бити припрема за Устав из 1963, а потом и на уставне амандмане из 1971. и Устав из 1974. године.

Кардељ је без устезања рекао: "Ти полазиш од исправних поставки, али су ти закључци - конструкција будућности...Југословенство за које се ти залажеш неприхватљиво је за Словенце. Они имају тешка историјска искуства са сваким југословенством... За Словенију је Југославија прихватљива само као политички концепт. Читао си Цанкара. Сећаш се шта каже? Сасвим је тачно да смо ми Словенци ближи свим европским културама но Србима, ближи Бечу и Паризу но Београду. Ближи свакој европској култури, но српској и хрватској. Ту не треба имати илузија о нашем јединству. Шта су то југословенски критеријуми? Постоје општечовечански критеријуми, не постоје никакви посебни југословенски критеријуми у култури. Ви Срби, кад говорите о југословенству, увек мислите на своју државу, у којој сте водећа нација..."

ЗА ЋОСИЋА НИЈЕ више било дилеме да је Кардељ о југословенству мислио исто што и Пирјевец, исто што и сви Словенци. Он им је дао идеолошку основу. Друг Бевц је дефинитивно схватио да је опасност од војне интервенције Совјетског Савеза бивала све мања. После XX конгреса КПСС и Београдске декларације, односно до помирења Тита и Хрушчова, ослабио је или скоро нестао спољнополитички разлог за унутрашњу кохезију вишенационалне Југославије. Југославија више није била потребна Словенији да је брани. Протећи ће од тад Љубљаницом, Савом и Дунавом много воде која ће собом разлити у Црно море многе заблуде, убеђења, и визије. Десиће се Брионски пленум, мајски пленум ЦК СКС када ће Ћосић бити избрисан са списка јавних личности, десиће се Маспок, чистка либерала, и оно најгоре што је могло да нам се деси - Устав из 1974. године. Једино је преживела Кардељева визија да Југославије неће бити и да Словенци и Срби неће живети у истој држави.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)