ХОЋЕ МАЈСТОРЕ, АЛИ НЕ ДАЈУ СТИПЕНДИЈЕ: Годинама нам недостају грађевински радници, а места у школама празна

Ј. Ж. С. - Б. Б.

10. 05. 2021. у 10:21

У ЈЕДНОЈ од свега неколико преосталих грађевинских школа у нашој земљи у току је гашење последња три одељења која школују зидаре, тесаре и армираче. Иако смо дефицитарни са грађевинским радницима, одељења су непопуњена, а предузећа не намеравају да стипендирају младе да се школују за та занимања. За то време на градилиштима широм Србије ангажују се страни држављани.

ХОЋЕ МАЈСТОРЕ, АЛИ НЕ ДАЈУ СТИПЕНДИЈЕ: Годинама нам недостају грађевински радници, а места у школама празна

Фото А. Станковић

Послодавци би, сматра Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства, стипендирањем добили обученог радника, који би обезбедио себи радно место и остао у земљи, док би се истовремено сачували дефицитарни образовни профили.

- Само уском сарадњом школа и привреде спречило би се гашење неопходних грађевинских занимања, што би допринело усклађивању понуде образовања и обука са потребама тржишта рада - каже он.

Према речима Драгане Радовановић, директорке Грађевинске школе у Београду, прошле године интересовање ђака било је веома лоше. Образовни профил - оператер основних грађевинских радова је укинуто, зато што се на 30 места пријавило само петоро ученика. Пре три године, отворен је овај профил, а иза стручног назива се "крију" три занимања - зидар, тесар и армирач.

- Мало ђака излази из наше школе, зато што није велико интересовање. Они који заврше, углавном, одлазе у иностранство, тако да се на градилиштима у Србији ангажују странци или људи који најчешће нису грађевинци - наводи Радовановић. - Пошто сада свако ко има 51 бод може да упише четворогодишње школовање, мало је деце која се одлучују за ове занате. Имали смо више пријављених ђака, када су ова занимања била одвојени профили, а не спојени у једном.

Она истиче да тржиште тражи грађевинске раднике, али да нема интересовања за ова занимања. Стратегија образовања, која је усмерена ка повећању броја места у гимназијама, а не јачању средњих стручних школа, утицала је да све више деце уписују четворогодишње школе.

Фото А. Станковић

- Наши ђаци су тражени и цењени у иностранству - каже Радовановић. - Странци су изузетно задовољни њиховим радом. Зидари зарађују око 1.300 евра за осам сати рада, док су месечна примања керамичара око 3.000 евра. Осим стручности, странци много цене и педантност ураду, јер после обављеног посла не треба готово ништа обрисати.

У нашој земљи су, према мишљењу Торлаковића, ствари почеле полако да се мењају. То показује и пилот-пројекат Министарства просвете који тестира поступак признавања претходног учења, односно алтернативног начина за стицање квалификације. Тај пројекат би омогућио грађанима који су одређена знања и вештине стекли ван формалног система образовања, кроз обуке, животно и радно искуство, да стекну квалификацију која је једнака оној стеченој кроз формално образовање и призната на тржишту рада.

На основу анализе потреба тржишта рада и незапослених који су на евиденцији Националне службе за запошљавање, Министарство је изабрало девет образовних профила за пилотирање, међу којима су и зидар, армирач, тесар и руковалац грађевинском механизацијом. Реч је о квалификацијама за које је утврђено да их је кроз неформалне обуке или радно искуство стекао највећи број незапослених.

- То практично значи могућност да они радници који су провели седам-осам месеци на одређеној радној позицији у грађевинарству могу да добију диплому грађевинског радника, што ће допринети усклађивању понуде образовања и обука са потребама тржишта рада - објаснио је Торлаковић.

НАПЛАЋУЈУ ИМ И "ПУТНИ РЕКЕТ"

НА градилиштима у Србији ради велики број странаца, нарочито из Турске и Албаније. Они су у већини потпуно незаштићени што се тиче радних права, а често и буду преварени за зараде, смештај, топли оброк... Неретко им се наплаћује и "путни рекет", односно умањује им се зарада за трошкове превоза до наше земље, наводи Торлаковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)