НАЈБОЉЕ ЧУВАНА ТАЈНА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Под ознаком "ексклузивно" 2008. Новости су објавиле ову причу о Титу (ФОТО)

Novosti online

04. 05. 2021. у 16:08

ПОВОДОМ годишњице смрти Јосипа Броза Тита, а који је преминуо на данашњи дан пре 41 годину, подсећамо на репортажу о Титовом бункеру у БиХ, а коју су "Вечерње новости" под ознаком "ексклузивно" објавиле 2008 године.

НАЈБОЉЕ ЧУВАНА ТАЈНА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Под ознаком ексклузивно 2008. Новости су објавиле ову причу о Титу (ФОТО)

Фото: Архивске фотографије Новости

"Добар је друг Тито и скроман човек, знали су старији житељи Коњица да прозборе коментаришући сасвим просечан изглед викендице некадашњег врховног команданта, удаљене неколико километара од ове варошице.

Објашњавали су да неки обични људи имају лепше летњиковце од "највећег сина југословенских народа и народности". Ни појма нису имали да се испод овог "јадца" крије четири и по милијарде долара вредан "гладац" у облику највећег атомског склоништа у бившој СФРЈ.

Пре него што нас је увео у утробу земље, Алмир Гакић, командир овог објекта, каже за "Новости" да су њега у ЈНА учили да у случају нуклеарне опасности покрије отворене делове тела и да окрене леђа месту експлозије.

- Када сам видео шта је војни врх направио за себе, био сам, најблаже речено, изненађен - започиње причу наш домаћин Гакић и хвали се да је ЈНА служио у Шапцу, а да му је отац пензију зарадио у београдској "Мостоградњи".

Фото: Архива Новости

У канјону чаробно зелене Неретве, недалеко од фабрике наменске индустрије "Игман", смештене су три викендице. Знало се да је реч о војним објектима и да су предвиђене за одмор Тита и његове свите, али нико није знао да су оне само маска за улаз у највеће атомско склониште у СФРЈ. Из сва три објекта широки тунели воде у 6.500 квадратних метара велико склониште у којем је 350 људи из највишег државног врха могло да преживи шест месеци без икаквог додира са спољним светом.

- Бункер који носи име ДО требало је да буде помоћни објекат фабрике муниције "Игман", али заоштравањем Хладног рата и формирањем НАТО и Варшавског пакта, одлучено је да се изгради склониште као главно командно место ЈНА у случају напада на Југославију - у даху каже Гакић. - Изградња је трајала 26 година. Почела је у марту 1953, а завршена је 1979. године, када је бункер предат ЈНА на употребу.

За његово постојање знало је свега неколико десетина људи. Тачније, четворица највиших војних функционера - министар одбране, начелник генералштаба и његове колеге које су управљале ресорима безбедности и везе. На њему су била ангажована шеснаесторица војника ЈНА, и то девет Срба, четири Муслимана и три Хрвата.

Бункер је направљен у облику потковице и подељен је на 12 блокова, према намени (санитетски, енергетски, централна климатизација, председнички блок, водоснабдевање, конференцијски блок...). Најдубља тачка је од улаза удаљена 202 метра по хоризонтали и 280 метара по вертикали.

- Напајање струјом је решено у три варијанте - каже наш саговорник, који заједно са још тројицом војника води бригу о објекту. - Прва је градска мрежа, друга је мини-централа у оквиру касарне и трећа - три агрегата у склоништу.

Фото: Архива Новости

У склоништу нема влаге, а температура се одржава на нивоу између 21 и 23 степена Целзијуса. Намештај је урађен од првокласног славонског храста, осим Титовог кабинета који је рађен од ораховине. Столарија је рађена од алуминијума и ПВЦ и наш саговорник тврди да једна оваква врата на тржишту сада вреде око 500 евра.

Председнички блок је најзанимљивије место. Осим што је урађен од квалитетнијих материјала, овај блок открива и још једну тајну. А, то је да је кабинет Јосипа Броза био директно повезан са собом прве даме Јованке, која је једина без најаве могла да дође код њега. У случају да председник владе жели да дође у кабинет код Тита, морао је прво да се најави Јованки и да прође кроз њену собу. Наравно, у Титов кабинет је било могуће ући и другим званичним путем, да се пријавите секретарици чија соба је била испред чекаонице смештене пред Титовом собом.

После обиласка склоништа од којег стаје дах, прво питање које се намеће је како је све ово изграђено. Наш домаћин каже да су у изградњи учествовале фирме које су радиле у склопу војне индустрије, попут "Конструктора", "Соче", војних пошта "Сплит" и "Хаџићи". Прича се да су га градили затвореници, али и да су све то нагађања.

САМО БЛАЖИ ПОТРЕС

ГАКИЋ каже да је бункер пројектован да издржи нуклеарну експлозију од 25 килотона, а да је на Хирошиму пало "само" од две до три килотоне.

- Уколико би се догодио напад, објекат би се само затресао - објашњава наш саговорник. - Могао је да функционише пола године без контакта са спољним светом, зато што су направљена постројења за пречишћавање ваздуха, резервоари воде, залихе хране."

Аутор: Душан Стојаковић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)