СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Немачка више не ратује, сем кад бомбардује Србе; Шредер за време НАТО агресије позвао Немце да "стану уз своје војнике"

Иван Миладиновић

18. 04. 2021. у 16:23

АМЕРИЧКИ новинар Питер Брук, кога сам први пут срео 1992. у Сан Дијегу, на конвенцији Српског конгреса уједињења, и помогао му да разуме кркљанац у "балканском лонцу", неку годину касније, после посете Београду и Палама, написао је:

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Немачка више не ратује, сем кад бомбардује Србе; Шредер за време НАТО агресије позвао Немце да стану уз своје војнике

Фото: ЕПА

- Кад Срби нападну Хрвате криви су Срби!

- Кад Срби нападну муслимане криви су Срби!

- Кад Хрвати нападну Србе криви су Срби!

- Кад муслимани нападну Србе криви су Срби!

- Кад Хрвати нападну муслимане криви су Срби!

- Кад Американци нападну Сомалце криви су Срби!

Ових неколико духовитих натукница готово да суштински објашњавају однос према Србима који траје безмало читав један век. Наметнута, измишљена кривица Срба за све што се дешавало у овом делу Старог континента, нажалост, траје до ових дана. Да је то тако подсетила је и изјава немачког амбасадора у Србији Томаса Шиба који је рекао да је бомбардовање Југославије 1999. било неопходно како би се спречили хуманитарна катастрофа и геноцид на Косову.

Подсетила нас је и на обраћање канцелара Герхарда Шредера немачкој нацији 24. марта 1999. у 20.30 увече, сат након што су бачени први пројектили на СРЈ. Била је то кратка порука: прво је рекао да је "вечерас НАТО кренуо са ваздушним ударима на војне циљеве у Југославији", потом додао "ми не водимо рат, само смо позвани да војним средствима постигнемо мирољубиво решење за Косово", а онда је позвао грађане Немачке да у том "тешком тренутку стану уз своје војнике који се налазе у тешкој и опасној акцији". Да ли је у подтексту овог позива било придобијање сународника за ову борбену акцију, без одлуке Савета безбедности УН, или импрегнирана подсвест једног Немца базирана на искуствима у Југославији и Србији у оба светска рата?

ЧИЊЕНИЦА је да је од тог тренутка аксиом "Немци више не ратују" престао да важи. Први пут после Другог светског рата немачки војници се шаљу у борбене акције, без међународно-правног покрића, ван граница своје земље, да уређују унутрашње стање у некој другој држави. И то баш у Србији.

Било је претходних година поприлично изазова да се Немачка активно укључи у заједничке ратне кампање војних савезника из НАТО. Рецимо, у Заливском рату осам година раније многе околности су подсећале на оно што ће се повезивати са Косовом. Садам је био представљен као други Хитлер, а слична судбина није заобишла ни Милошевића. Успут су Срби описивани као нацистичка банда која спрема геноцид. Зашто се Немачка и овом приликом није држала свог принципа да само финансијски помаже НАТО савезнике?

Обавештавајући нацију о нападу на Југославију, боље рећи на Србију, преко телевизијског канала АРД, Шредер је стајао испред своје библиотеке. Какве ли ироније: да испред полица са књигама обавештава о почетку бомбардовања земље којој су баш припадници његовог народа бомбама уништили најстарије и највредније књиге. И да ли је коинциденција што су и бомбардовање 6. априла 1941. као и оно 24. марта 1999. почели без објаве рата. И један и други канцелар немачкој нацији обратили су се тек пошто су први пројектили пали на Београд.

И онда поводом годишњице баш тог првог бомбардовања актуелни немачки амбасадор даје изјаву о хуманитарној акцији и спречавању геноцида. Потом је уследила седница Савета безбедности УН на којој ће такозвана министарка спољних послова Доника Гервала по ко зна који пут поновити лаж и ничим доказану тврдњу да је 20.000 албанских жена силовано током сукоба у јужној српској покрајини. И она је, наравно, додала да је "Србија одговорна за масакре и геноцид на Косову и шире".

Баш као што је Рудолф Шарпинг, министар одбране Немачке, рекао само четири дана пошто су пале прве НАТО бомбе, 28. марта 1999: "Када чујем да се сада на северу Косова подиже концентрациони логор, када чујем да се родитељи одвајају од деце, и да се наставници стрељају пред очима деце, када чујем да се у Приштини од Срба тражи да ставе велико 'С' на своја врата, како би их заобишле српске снаге за чишћење, онда је то нешто где ниједан цивилизовани Европљанин не сме да затвори очи - осим ако не жели да гледа у изобличену гримасу историје."

Ни једна једина ова његова тврдња никад и ничим није ни приближно доказана. Покушавао је да убеди јавност о постојању наводног српског плана "Потковица", по којем су сви Албанци требало да буду протерани са КиМ, а за који се испоставило да је измишљен и да се ради о класичној подметачини једне тајне службе. Изгледа да ни тад, као ни данас, дипломате нису мариле за "језик протокола" када су у питању Срби.

КОЛИКО је Алберто Моравија, чувени италијански писац, био у праву кад је рекао "Писање историје личи на сервис за прање рубља - она се често отуда враћа прљавија него што је била".

И ето нас у прилици да закорачимо у изобличену гримасу историје, да се вратимо осам деценија уназад, да подсетимо шта су "вечити кривци Срби" доживљавали од косовских Албанаца и Немаца, тадашњих савезника.

...У Глоговцу су већ почетком маја 1941. вулнетари (добровољачка милиција Албанаца) упали у село и са упереним пушкама, изгонили људе из кућа. Нису им дозвољавали било шта да понесу, осим одеће коју су имали на себи. Од 120 кућа, 109 су спалили заједно са црквом. Бунаре су одмах затрпали, а гробља заравнили. Касније су и темеље из спаљених кућа повадили. Слично су се понашали и у Крајкову, у коме је живело само 12 насељеничких породица, Коморане, које је имало 57 домова, спаљено је, а приликом протеривања убијено је десетине мештана...

... У Лапљем Селу, код Приштине, Шиптари су се безобзирно иживљавали. Светислава Митића, Трајка Стевића, Љубомира Недељковића и Миладина Стевића - упрегли су у јарам. Група вулнетара попела се на кола и под претњом да ће их побити, натерала ујармљене људе да вуку кола и да их возају кроз село. Морали су да их превезу и преко набујале реке. Док су се тако возили, бичујући људе као да су волови и коњи, вулнетари су се церекали и увесељавали. Један члан породице Бујупи, из Орлана у Дреници, такође је упрезао Србе у јарам и понашао се према њима као да су волови...

... У Ибарском Колашину биланс балистичког похода био је стравичан: уништено је 15 српских села у којима је изгорело 900 кућа. Опљачкана је сва имовина, укључујући и оскудни сточни фонд који људи нису могли да извуку. Четири девојке су ухваћене и нападачи су их одвели својим кућама. Убијено је 69 старих људи, жена и деце. Шесторо их је погинуло, пружајући отпор. Велики број људи је рањен, а мноштво их је касније помрло од последица преласка преко хладног Ибра и кретања по великом мразу. Од 31. децембра 1943. убијен је 21 Србин и то већином старији људи, а у 1944. убијена су још 82 Србина.

...ПОСЛЕ капитулације Италије, Немци су ојачали атрибуте албанске државе, запосели Албанију и дотадашњу италијанску зону Косова и Метохије - као савезничке земље Трећег рајха. То што су им Немци дали одрешене руке, квислинзи су увелико користили за немилосрдно обрачунавање са српским и црногорским становништвом на КиМ...

Прва акција коју су припадници СС дивизије "Скендер-бег" извели на Косову и Метохији била је рација на Јевреје у Приштини, која је започела у поноћ 14. маја 1944, а трајала је до сванућа. Према службеним подацима, ухапсили су 281 особу, највише деце и жена.

...У СЕЛУ Ракош на путу Косовска Митровица - Пећ, одмах након хапшења је ликвидирано неколико особа, а потом и група у којој је било око 15 људи, међу којима и супруга месног свештеника. Сви су убијени на периферији Ракоша. Трећа група од око 40 људи ликвидирана је два дана касније. Њих су убијали испред магацина, пред очима жена и деце који су гледали како им усмрћују мужеве и очеве. У све три вечери, жандарме је предводио председник општине Јусуф Бољетини, учествујући и лично у масакрима. Испред млина се све време налазио један немачки тенк са посадом, који је обезбеђивао шиптарске жандарме. У све три групе убијене су 63 недужне особе, као одмазда за једног немачког подофицира, чији леш никада није пронађен.

За крај занимљив податак: косовски Албанци немају своје име за срце Косова, Косово Поље, али зато Немци, њихови покровитељи, имају свој назив - Амзелфелд.

ПРИЗНАЊЕ НЕМАЧКОГ КАНЦЕЛАРА

ПРЕ СЕДАМ година, када је у жижи светске политике било питање руске анексије Крима, у једној полемици која је тим поводом вођена на страницама немачког недељника "Цајт", бивши канцелар Герхард Шредер, признао је да је прекршио међународно право. Коментаришући улазак руских трупа на ово црноморско полуострво он је новинарима овог листа изјавио: "Наравно да то што се дешава на Криму представља кршење међународног права. Али знате зашто сам мало обазривији када треба упрети прстом? Сада ћу вам рећи. Јер сам наиме и сам то урадио, прекршио сам међународно право." Шредер, иначе, од силаска са власти, има значајну функцију у управном систему руских енергетских гиганата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Luka

19.04.2021. 05:40

Bando zapadnjačka,bando švapska,što mi imamo od vašeg naknadnog priznanja.Bili ste i ostsli najveće ubice srpskog naroda.Zato Srbija,radi trajne zaštite svojeg naroda i svoje zemlje mora imati nuklarno naoružanje.