РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРОЈЕКАТ НАШИХ НАУЧНИКА: Паркинсонову болест лечиће српска рамонда

Бранка Борисављевић

18. 04. 2021. у 08:00

ЧУДНОВАТИ цвет Наталијина рамонда, или српска рамонда (Ramonda serbica), позната је као симбол победе српске војске у Првом светском рату и амблем је Дана примирја. Век касније, ова биљка васкрсница би могла да помогне оболелима од Паркинсонове болести!

РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРОЈЕКАТ НАШИХ НАУЧНИКА: Паркинсонову болест лечиће српска рамонда

Наталијина рамонда / Фото др Љубинко Јовановић

Тим наших научника, окупљених у пројекту LEAPSyn-SCI, који у оквиру програма "Промис" финансира Фонд за науку, има за циљ да, помоћу ЛЕА протеина акумулираних у листовима рамонде током суше, смањи агрегацију-синуклеина, што се сматра једним од почетних корака развоја неуродегенеративних обољења, и на тај начин промовише развој потпуно нових стратегија за лечење Паркинсонове болести. Први пут ће бити произведени ЛЕА протеини из српске рамонде.

Руководилац истраживања др Марија Видовић, са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, у разговору за "Новости", открива да се пројекат заснива на феномену биљака васкрсница, да преживе дуге периоде без воде и да се након заливања из сувог стања поново "врате у живот".

- Мало је организама који могу преживети недостатак воде, јер дехидрација нарушава структуру протеина и липида, што доводи до губитка интегритета и функције ћелија - наводи др Марија Видовић. - Протеини заступљени у касној ембриогенези, такозвани ЛЕА протеини се појачано производе у листовима биљака васкрсница, каква је и наша ендемична српска рамонда и спречавају агрегирање важних протеина и губитак њихове функције.

Наша саговорница истиче да, упркос значајним улагањима протеклих деценија на глобалном нивоу, узрок настанка ове болести још није у потпуности разјашњен и лека за њу нема. Постојећи терапијски приступи се углавном односе на ублажавање последица и лечење симптома. Тренутне стратегије за развој лекова су засноване или на проналажењу малих молекула који би могли да утичу на агрегирање - синуклеина или на имунотерапији и аутофагији протеинских агрегата.

У СРБИЈИ - 14.000 ПАЦИЈЕНАТА

ДР ВИДОВИЋ наводи да је Паркинсонова болест, након Алцхајмерове болести, други најчешћи и неизлечиви неуродегенеративни поремећај. Процењује се да је у свету тренутно више од 10 милиона оболелих, док је у Србији, према последњим подацима Института за јавно здравље у 2019. години, регистровано око 14.000 пацијената са овом дијагнозом.

- За Паркинсонову болест карактеристичан је смањен број можданих ћелија које производе допамин, неуротрансмитер који има значајну улогу у регулисању финих покрета, што доводи до успореног кретања, премора и отежаног одржавања равнотеже - наводи др Видовић. - Разлог смањеног броја ових ћелија јесте њихово одумирање услед прогресивног нагомилавања агрегираних јединица протеина алфа-синуклеина у фибриле, тзв. Левијева тела. Процеси који покрећу агрегацију алфа-синуклеина још увек нису у потпуности познати.

- Приступ који користи LEAPSyn-Sci пројекат је заиста иновативан и отвара нову димензију у развијању терапеутских приступа за дизајнирање терапије против Паркинсонове болести - наводи др Видовић. - ЛЕА протеини из одређених организама, способних да преживе периоде без воде су већ произведени биотехнолошким методама. Arabidopsis thaliana је прва биљка са секвенцираним геномом, која је постала модел за испитивања различитих биљних функција. Међутим, још увек није произведен биљни ЛЕА протеин, за који је показано да се појачано производи током дехидрације. Ми по први пут производимо ЛЕА протеине из српске рамонде.

Др Марија Видовић / Фото Приватна архива

Докторка Видовић наглашава да је потенцијал ЛЕА протеина да спречи агрегацију алфа синуклеина потпуно неистражен и први пут предложен пројектом српских научника. Зато је потребно да се најпре испита интеракција ова два протеина, под задатим експерименталним условима. По завршетку ове фазе, која уједно представља и испуњење главног циља пројекта, отвориће се могућност за тестирање на вештачким системима и културама ћелија. Након потврде успешности овог корака, у сарадњи са неурофизиолозима и лекарима, биће предложен развој нових стратегија за лечење оболелих од Паркинсонове болести.

- Наш тим је до сада дефинисао секвенце гена који кодирају ЛЕА протеине из рамонде - наглашава др Видовић. - Напредним аналитичким методама идентификовани су ЛЕА протеини, који су повишено присутни у дехидрираним-сувим листовима рамонде. На прагу смо да интегришемо улогу ових ЛЕА протеина у укупан заштитни одговор рамонде на дехидрацију. Тренутно се бавимо производњом рекомбинантних ЛЕА протеина помоћу бактеријских ћелија у које смо "унели" ген из рамонде. Такође, биоинформатички део нашег тима се бави моделовањем и предвиђањем интеракција између ЛЕА протеина и алфа синуклеина.

ТИМ ПРЕДОДРЕЂЕН ЗА ПОБЕДУ

Наталијина рамонда / Фото др Љубинко Јовановић

ПОРЕД др Марије Видовић, у тиму је и Страхиња Стевановић, докторанд Фармацеутског факултета, запослен на Институту за молекуларну генетику и генетски инжењеринг.

Са Института за мултидисциплинарна истраживања су Соња Милић Комић, доктор хемије, и Соња Вељовић Јовановић, доктор физиологије биљака. У научном тиму је др Јелена Радосављевић, доцент Хемијског факултета, и Наташа Килибарда, докторка ветерине запослена на Универзитету "Сингидунум".

Пошто произведу довољну количину ЛЕА протеина, тим ће започети експериментално тестирање са алфа синуклеином, које ће се обављти под условима који су предвиђени моделовањем.

ИМЕ ПО КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ

ОВА биљка, надалеко позната по својој лепоти, добила је име по краљици Наталији, супрузи краља Милана Обреновића. Пошто је краљ волео да борави у Нишу, тадашњој другој престоници Србије, с краљем и краљицом увек је путовао и др Сава Петровић, дворски лекар. Шетајући околином Ниша, уочио је још једну врсту ове биљке и дао јој име нишка рамонда. Међутим, очаран краљичином лепотом, дворски лекар променио је цвету име у - Наталијина рамонда. Иако је биљку открио др Сава Петровић 1884. године, у ботанику и литературу је први увео Јосиф Панчић.

ВАСКРС

ВАСКРСНИЦА расте само у Србији, Македонији и Грчкој, угрожена је врста заштићена. Народ је зове и васкршњим цветом, јер и кад је осушена оживи, а цвета баш за Васкрс.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

buki

18.04.2021. 09:51

Šta li se tek onda može izvuć iz ZUBAČE (ne znam latinski naziv), koja se potpuno suva, posle nekoliko godina stajanja, oporavi i oživi sa malo vode? Godinama je riljam, izvlačim iz bašte i kada se prosuši palim, jer je to jedini način da se jednoga dana ne regeneriše, mada se ponekad plašim kako bi mogla da nikne i iz pepela.

Miro Ugrenovic

18.04.2021. 12:50

Svi pokušaji da se pronađe lijek, pa i nešto što će ublažiti simptome i nus pojave od korištenja levedope su propali, naučnici tako malo znaju o ovoj bolesti. Pored sumnji da će uspijeti ništa drugo i ne ostaje, pokušavati jer ko zna?