ПРЕД УСТАВОМ ЈЕДНАКИ, У ЖИВОТУ МУЧЕ МУКУ: У Србији је 12.433 парова старијих од 65 који нису званично у браку

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

16. 04. 2021. у 17:34

БРАЧНЕ и ванбрачне заједнице, према Уставу и Породичном закону, у Србији су изједначене. У пракси, то је далеко од истине.

ПРЕД УСТАВОМ ЈЕДНАКИ, У ЖИВОТУ МУЧЕ МУКУ: У Србији је 12.433 парова старијих од 65 који нису званично у браку

FOTO: Depositphotos

Ванбрачни партнери и даље, 2021. године, када се увелико полемише о истополним партнерствима и наслеђивању, не могу да наследе имовину оног другог, уколико премине! Они законски не спадају ни у један, а камоли у први наследни ред!

Београдски адвокат Петар Стојков заступао је седамдесетогодишњу жену која је живела прво у браку са супругом, а онда су се посвађали, развели, па поново помирили и наставили да живе заједно. Ванбрачно. Супруг се у једном тренутку тешко разболео и баш та жена га је неговала и "догледала" до смрти.

 - Нису имали деце, па би, по логици ствари, она требало да буде његов наследник. Али наш Закон о наслеђивању као наследнике првог реда признаје само брачног друга и децу, а као остале - даљу родбину. Ванбрачних другова нема нигде. То је искористила његова даља родбина и запела да јој узме сву имовину. Нису имали морално право, нису га неговали, нити су бринули о њему, али закон им је то омогућио. Једва смо извукли право плодоуживања за жену на стану у ком су заједно живели, да не остане на улици - прича Стојков.

FOTO: Depositphotos

 

Даљи рођаци из другог наследног реда по правилу, а не само у овом случају, после смрти сродника "падају с неба" и беспоштедно се боре за некретнине. Тако се дешава да и брачни другови без деце имају проблем. Они могу да наследе само половину свог преминулог вишегодишњег или вишедеценијског сапутника, а за остатак опет битке бије покојникова родбина. У случају да су имовину заједно стицали, то у дугим и мукотрпним процесима морају да доказују, па и тада даља фамилија преминулог има право бар на четвртину!

Зато, да би решили проблеме с наслеђивањем, ванбрачни другови склапају међусобно уговоре о доживотном издржавању (који су на суду обориви) или пишу тестамент. И њега је могуће обарати, али му тежину даје изјава оверена код нотара, уз два сведока, да су одређени број година провели у ванбрачној заједници.

 - Тачно је да јавни бележници оверавају такве потписане изјаве да партнери живе у заједници, али је неизвесно да ли ће и који орган и за које сврхе то признати - каже Србислав Цвејић, председник Јавнобележничке коморе.

Ове изјаве најчешће се користе ако је једном ванбрачном другу потребно да оствари право на здравствено осигурање преко овог другог.

Да ће ствари у блиској будућности ипак морати да се мењају показује све већи број ванбрачних заједница. Пре деценију, приликом последњег пописа, званично их је укупно било више од 230.000. Од тога 5.092 са партнерима између 64 и 69 година старости, 3.821 са партнерима између 70 и 74 и 3.520 са старијима од 75. Дакле, укупно 12.433.

Демографи тврде да њихов број све више расте у целом свету, па и код нас, а колико их је сада тачно знаће се на јесен, када буде спроведен нови попис. Статистика каже да је у Србији и свако четврто дете рођено као ванбрачно. Њихови родитељи лагано се приближавају трећем добу и вероватно се надају да ће проблеми са наслеђивањем пре него што у њега уђу бити решени.

НАСЛЕЂИВАЊЕ ПЕНЗИЈЕ

ЈЕДИНО што су до сада ванбрачни другови постигли јесте да могу да наследе пензију оног другог. То им је омогућено изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2019. Да би постали корисници породичне пензије морају бар три године пре смрти партнера да живе са њим у заједници, и не смеју да буду млађи од 45 година уколико имају децу, односно 53 (за жене) или 58 (за мушкарце), ако је немају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)