ПЕРИФЕРНИ НЕРВИ ОБОЛЕВАЈУ И ПРЕ ДИЈАБЕТЕСА: Неуролог o најчешћим узроцима и лечења полинеуропатија

ОСЕЋАЈ трњења, жарења, паљења, мравињања, као и осећај топлоте и хладноће, "удари струје", прободи и боцкање први су знаци обољења периферних нерава. Временом уз ове симптоме почињу да се јавља и губитак осећаја додира, потом и слабост мишића.

Фото Архива

Доктор Стојан Перић, неуролог Универзитетског клиничког центра Србије, каже да наведени симптоми указују на полинеуропатију и да почињу да се јављају најпре у стопалима, а да се потом постепено пењу ка коленима да би временом дошло и до сличних сметњи у шакама:

- Ипак, важно је да напоменем да немају све полинеуропатије овако типичну клиничку слику, односно не узрокују увек овако типичне тегобе. То може да представља велики дијагностички проблем за лекаре који нису уже специјализовани у овој области.

Када би требало посумњати на полинеуропатију и како је разликовати од других болести?

- Полинеуропатија може релативно лако да се препозна на основу претходно наведених симптома. Међутим, неопходно је, пре свега, да се искључи могућност да се ради о болести кичменог стуба са притиском на нервне коренове, што је веома заступљено код савременог човека. Такође, требало би размишљати и томе да ли су тешкоће узроковане поремећајима циркулације у екстремитетима. Још већи дијагностички изазов се поставља пред клиничара када смо већ сигурни да се ради о полинеуропатији. У тој ситуацији се спроводи детаљна дијагностика у циљу откривања узрока полинеуропатије. И поред обимних испитивања, код чак око 30 до 40 одсто оболелих узрок полинеуропатије остаје непознат и тада говоримо о идиопатској полинеуропатији.

Шта је најчешћи узрок појаве полинеуропатије?

- Узроци полинеуропатија су бројни, али убедљиво најчешћи је шећерна болест. И пре него што се испоље симптоми дијабетеса, дакле у фази предијабетеса, већ око 10 одсто оболелих има полинеуропатију, док тај број постепено расте са годинама. У просеку око 50 одсто од свих пацијената са дијабетесом има полинеуропатију.

А други узроци?

- Други значајан узрочник је алкохол. Поред тога што је директно токсичан за нерве, особе које га конзумирају често имају неправилан начин исхране што доводи и до дефицита витамина и нутријената и доприноси развоју обољења нерава. У неразвијеним земљама најчешћи узрок полинеуропатије је лепра, док се од инфективних болести, које дају полинеуропатију и у развијеним земљама запада али и широм света, издваја ХИВ. Постоје и имунски посредоване полинеуропатије. И системске болести везивног ткива, попут лупуса и васкулитиса, не тако ретко могу да доведу до оштећења периферних нерава. Требало би напоменути да полинеуропатије могу да буду и наследне.

Како се дијагностикује полинеуропатија?

- За дијагностику полинеуропатије као и других неуролошких болести, главна је анамнеза, односно тегобе болести и њихов ток, како то сам пацијент наводи. Након тога, неуролог већ може да има идеју да ли се уопште ради о полинеуропатији, па чак и о којем типу. Након тога се ради класичан неуролошки преглед са посебним акцентом на испитивање сензибилитета и снаге мишића. Трећи корак је електронеурографија која представља испитивање нерава струјом. На овај начин се може видети да ли је првенствено оштећено само стабло нерва или његов омотач, као и да ли су захваћена сензорна и/или моторна влакна.

Колико су ови модели дијагностике поуздани?

- Требало би да се има у виду да поптуно уредан налаз електронеурографије не искључује увек дијагнозу полинеуропатије. Зато се код пацијената са неуропатијом танких влакана раде и други специфични прегледи. Након дефинитивног постављања дијагнозе полинеуропатије иде се на испитивање њеног узрока, што захтева опсежна испитивања, углавном анализе из крви, а у појединим ситуацијама и из кичмене течности.

Како се лечи полинеуропатија?

- Лечење полинеуропатије потпуно зависи од узрока болести. Дакле, не постоји јединствена терапија. Дијабетесна полинеуропатија се лечи добром контролом шећера у крви, контролом других фактора ризика попут повишеног крвног притиска и повишених масноћа у крви.

Редовна аеробна физичка активност такође може значајно да допринесе смањењу симптома.

Од специфичне терапије примењује се алфалипоинска киселина и витамини, нарочито Б1 и Б6. Са друге стране, код инфламаторних неуропатија, попут хроничне инфламаторне демијелинизационе полирадикулонеуропатије, користи се имунотерапија - кортикостероиди, интравенски имуноглобулини или терапијске измене плазме. Интересантно је да у последње време имамо и терапијске опције за поједине наследне неуропатије. Рецимо, лек "тафамидис" се даје код транститиретинске фамилијарне амилоидне полинеуропатије.

Да ли ова терапија помаже и у смањивању бола?

- Донекле помаже у отклањању неуропатског бола, али се за бол често додатно прописују посебни лекови попут "прегабалина", "габапентина", "дулоксетина", "амитриптилина". Бол код полинеуропатија не настаје због присуства штетног спољног стимулуса, већ због оштећења самог нерва који спроводи сензорне информације. То значи да овакав бол не реагује на примену класичних аналгетика.

Препоручујемо

Панорама

2 4

ДА ЛИ ЋЕ ОВО ПОМОЋИ ЉУДИМА? Сензационално откриће - научници помогли да парализовани мишеви проходају!

21. 01. 2021. у 22:58

Друштво

0 18

ДР НАТАША ДРАГАШЕВИЋ: Са дијагнозом Паркинсонове болести често може да се погреши

22. 08. 2020. у 17:30

Друштво

0 1

ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ: Последице потреса мозга су дуготрајне, а ево који су рани симптоми

22. 08. 2020. у 09:30

Друштво

0 1

КОРОНА И ЗДРАВИМА УНИШТАВА АРТЕРИЈЕ: Забрињавајуће последице ковида на цереброваскуларни систем

12. 03. 2021. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације