КО ЈЕ МЕРИМА ИСАКОВИЋ - ГЛУМИЦА КОЈА ТВРДИ ДА ЈУ ЈЕ ЛЕЧИЋ СИЛОВАО? Предвиђали јој велику каријеру - након несреће остала непокретна (ВИДЕО)

Новости онлајн

08. 04. 2021. у 09:34

МЕРИМА Исаковић, после више деценија, изнела је стравичне тврдње о глумцу Браниславу Лечићу и, попут колегинице Данијеле Штајнфелд, оптужила за наводно силовање.

КО ЈЕ МЕРИМА ИСАКОВИЋ - ГЛУМИЦА КОЈА ТВРДИ ДА ЈУ ЈЕ ЛЕЧИЋ СИЛОВАО? Предвиђали јој велику каријеру - након несреће остала непокретна (ВИДЕО)

Фото: Принтсцреен/Јутјуб

Глумица, рођена 1959. године, својевремено је важила за једну од најлепших Југословенки, а она данас живи на Новом Зеланду и бави се клиничком психологијом.

Мерима је до своје двадесет прве године снимила филмове "Љубав и бес", "Јована Лукина" и "Нека друга жена", а њена каријера прекинута је 1980. године, пошто је доживела тешку саобраћајну несрећу, после које је остала инвалид.

- Радим као клинички психолог и клинички неуропсихолог или супервизирам студенте-интернисте који су на клиничкој пракси. Користимо Зоом, Фацетиме или Вибер, у зависности шта клијентима највише одговара. Радим из мога стана тако да је моје размажено кученце стално са мном. Понекад вири у екран и клијенти то јако воле да виде. Тек јој је пет ипо месеци. Зове се Луна, а ја је тренирам да буде терапеут-кученце. Предивна је, благе нарави, сви је у насељу знају и воле. Неколико вечери у недељи и сваког викенда проводим дивно време са мојом децом: сином и снајом. Често доведу своје блиске пријатеље па онда кувамо, дружимо се, причамо. Тога никад доста - испричала је. 

- Срећом сам окружена океаном, па моја велика тераса као да виси над таласима. Како сам сада стално у стану, имам времена да се играм са цвећем па су саксије све у круг око терасе. Посадила сам доста цвећа и минијатурног воћа, које ми мирише на наше горје и приморје, као на пример: бугенвилије, руже, магнолије, камелије, смокве, а онда оно које мирише на мој Нови Зеланд: фиђоа, лиме, црвена поморанџа, рузмарин, босиљак. Када не радим, или у паузи између сеанси, играм се баштованлука. Причам са цвећем, а са воћкама пупољцима. Неизмерно волим таласе и птице, тај непосредни мирис мора. Као да живим хармонију природе. Понекада нам уплови породица делфина. Прекопута терасе је малено полуострво са крошњама пуним птица. До прошле године сам много радила, од раног јутра до касно у ноћ. Колико год да је у мом стану дивно, дешавало се само да преспавам од поноћи до пет, шест ујутру, па онда на клинику. Од 2013. до 2019. године сам летела скоро сваког викенда до Камбере у моју првобитну клинику. Годинама сам живела између два градића која волим: Камбера која је на језеру у континентлном појасу планина, у брдима два сата вожње од три велика скијалишта, а Златна Обала као танки појас приљубљен уз саму плажу непрегледног океана. Контрасти. Дивни и драматични - додала је она.

Фото: Принтсцреен/Јутјуб

- Уз све то, највише времена проводим радећи као клинички психолог и клинички неуропсихолог. Моји клијенти су дивни људи који имају храброти да затраже помоћ и одаберу пут промене, путовање ка побољшању. До недавно сам радила шест, а некада и свих седам дана у недељи. Пуним срцем. Зато ми је јако важно ово дивно хармонично окружење. Пуно радим са клијентима у контексту комплексне трауме која се десила једној особи, паровима, породицама. Радим и на тестирању когнитивних и емоционалних поремећаја који су животе мојих клијената пореметили, искомпликовали, отежали. Видела сам много, много суза које ме дубоко дотичу. Али и доста осмеха. Никада нисам уморна када сам са мојим клијентима. Ипак, морала сам недавно да признам да и моје тело тражи више сна и да је мудрије да тај позив и послушам. Сада мање радим и коначно имам више времена за нека давно жељена сликања, писања, моју баштицу и кућу - навела је за поменути медиј.

Она је у Београду живела до 1996. године, а затим је одлучила да напусти Србију.

- Глуму сам уписала када ми је било седамнаест година. Отишла сам на пријемни и била примљена, мада сам желела да студирам и медицину. Пре саобраћајног удеса, осамдесете, спремала сам се за пријемни испит на Медицинском факултету у Београду. Глуму сам почела студирати у класи Огњенке Милићевић, али сам после снимања филма "Љубав и бијес" прешла у класу професора Миленка Маричића. Моји најдражи пријатељи били су Жарко Лаушевић, Енвер Петровци и Борис Комненић. Прву филмску улогу добила сам седамдесет и седме у филму "Љубав и бес". Жарко и ја смо добри пријатељи још од Академије, међу нама је увек постојао неки флуид - казала је она једном приликом.

Предвиђали су јој велику каријеру, али у време када је почео да се приказује филм "Нека друга жена", у којем је тумачила главну улогу заједно са легендарним Драганом Николићем, доживела је саобраћајну несрећу, а због тешке повреде кичме приликом удеса остала је напокретна. Имала је само 21. годину.

- Од свог првог филма имала сам довољно новца да купим мали сплав на Сави и фијат 126п, познат као пеглица. Били смо иза Палате Федерације, ишла сам оним делом улице где све три траке иду у једном смеру. Мој брат возио је 50 на сат и били смо у зеленом таласу. Прошли смо семафор и одједном зачули шкрипу кочница аутомобила који је ишао из правца хотела Југославија. Кренуо је за нама и почео својим аутомобилом да гура моју пеглицу на пешачко острво. Видела сам по лицу да је човек пијан, био је потпуно подбуо, а ја сам седела на сувозачком месту тако да сам практично била раме уз раме с њим. Мој брат почео је да се љути, а ја сам говорила: Пусти, стани... То је све трајало неколико секунди, а онда се браник тих кола закачио ушавши у наш блатобран. Нагло је закочио да се окрене и да нас удари, али пеглица се од тог трзаја откачила и почела да клизи, а онда и да се преврће. Кровом је ударила у бандеру и практично се попела уз њу, а онда пала доле. С нама је био и мој друг Недим у војничкој униформи, ишли смо у Дом армије да тамо нешто рецитујем, пошто је он са капетаном договорио одсуство од три дана ако ме доведе. Он је приликом тог пада излетео кроз оно мало задње стакло на пеглици. Брат се окренуо и покушао ногом да избије моја врата како бих и ја некако изашла, међутим, све се одиграло сувише брзо и мени се бандера практично утиснула у седиште, а у његовој конструкцији била је једна шипка која је избацила мој пршљен напоље. Кичма се раздвојила, отишла паралелно и истиснула мождину. О тренутку буђења већ сам причала. Кад сам отворила очи, схватила сам да, хвала богу, имам ноге и помислила да ће све бити у реду. И уз све то што сам прошла, од немогућности контроле физиолошких функција до седења и правилног дисања, јер је све то била последица повреде, заиста никад нисам била депресивна - описала је Мерима својевремено овај кобан догађај.

(Serbian Times)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)