ЖЕНЕ ДУГОВЕЧНИЈЕ, ЧЕШЋЕ ДИПЛОМИРАЈУ И МАЊЕ СУ ПЛАЋЕНЕ: Најновије истраживање Републичког завода за статистику

В.Ц.С.

08. 03. 2021. у 16:09

У Србији живи нешто више жена него мушкараца (око 3,5 милиона наспрам око 3,3), а најновија публикација Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци“ показала је низ занимљивости.

ЖЕНЕ ДУГОВЕЧНИЈЕ, ЧЕШЋЕ ДИПЛОМИРАЈУ И МАЊЕ СУ ПЛАЋЕНЕ: Најновије истраживање Републичког завода за статистику

Фото: Танјуг/Страхиња Аћимовић

Између осталог да су жене дуговечније, да чешће иду код лекара и стоматолога, да чешће уписују и завршавају факултете, да чине већину у самачким домаћинствима, да доминирају међу судијама и да су за 8,8 одсто мање плаћене.

Животни век и мушкараца и жена у односу на период пре тачно једног века продужен је: за жене за 16, а мушкарце за 14 година. Просечна старост ових првих је 44,7 година, а ових других 41,9. Очекивано трајање живота наших мајки и бака је 78 година, а очева и дедова 73.

Сходно томе, три четвртине чланова самачких домаћинстава старијих од 65 година су – жене. Мушкарци преовлађују као самци само у старосној категорији 30-49 година. И док је дама више у категорији насловљеној као удовци/удовице (78,5 одсто), мушки пол преовлађује у категорији неожењен/неудата са 57,5 одсто. У ванбрачним заједницама најбројније су жене старе 25 до 29 година.

Занимљиво је да мушкарци чине 58 одсто оних који обављају своје занимање, док је 57 одсто жена економски неактивно.

Упркос томе, оне су покретљивије и чешће се селе, посебно ако су старе 15 – 34 године. Највидљивија разлика у њиховој бројности је у Београдском региону, неким деловима Војводине, Зајечарској и Борској области. Према пројекцијама становништва до 2040. убедљиво највећи пораст броја имаће категорија жена старијих од 75 година.

Статистика каже и да два пута више мушкараца него жена умре у старосној доби 30-59, махом од болести крвотока и тумора. Од повреда у саобраћајним незгодама умре 3,6 пута више мушкараца, а три пута више их изврши и самоубиство.

Трогодишње средње стручне школе завршава три пута више дечака него девојчица, али зато више девојчица заврашава гимназије и четворогодишње средње стручне школе, више школе и факултете. Девојке су чиниле 59 одсто свих дипломираних у 2019. години. Занимљиво је и да више жена заврши доктроске студије. Оне чине 51 одсто међу научним истраживачима, највише их је у медицинским наукама, а најмање у инжењерингу и технологији. Пикантерија је и да чине већину корисника интернета и да су у већини старосних група компјутерски писменије.

Ипак, мушкарци су и даље у неким пољима неприкосновени. Рецимо, 90 одсто чланова Српске академије наука и уметности чине управо они, показује публикација РЗЗС.

Што се тиче посла, стопа запослености жена мања је него код мушкараца (41,9 наспрам 56,6 одсто). Ипак, стопа запослености удатих жена је нешто већа него њихових мужева.

Статистика још показује: на директорским и функционерским местима је 67 одсто мушкараца и 33 одсто жена; 59 одсто стручњака и уметника су жене; 53 одсто инжењера и техничара су такође жене; оне доминирају са 60 одсто и међу администаративним службеницима, а са 57 одсто у трговини и угоститељству. Просек им „кваре“ пољопривреда, занатство и војска, где убедљиво предњаче мушкарци. И још: шест одсто жена су председници општина или градоначелници, 31,3 одсто су одборнице, 39 одсто тужиоци, 70 одсто судије. Највише жена судија је у апелационим судовима.

Истраживања о коришћењу слободног времена потврдила су стереотипе: без обзира да ли су запослене или не, оне двоструко више раде у кући у односу на своје супружнике, што им дође као друга смена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)