ПРЕВАРАНТИ ПОНОВО „ПЕЦАЈУ“ ЛАКОВЕРЕНЕ: Не делите податке – опљачкаће вас

Новости онлине

07. 03. 2021. у 16:40

СТАРА превара – нови покушаји. Преваранти путем друштвених мрежа поново „пецају“ банковне податке грађана да би им узели новац с рачуна.

ПРЕВАРАНТИ ПОНОВО „ПЕЦАЈУ“ ЛАКОВЕРЕНЕ: Не делите податке – опљачкаће вас

Фото Depositphotos

Банке могу да надокнаде штету, али после сложене процедуре доказивања злоупотребе података. Да би се избегла немила ситуација, рецепт је једноставан – не делите важне податке с неповерљивим особама.

Пре неколико дана, једна банка која послује у Србији је преко свог Твитер налога упозорила клијенте да преваранти отварају лажне налоге с именом те банке на Фејсбуку и путем њих клијентима шаљу поруке у којима траже да им пошаљу слике своје банковне картице и стање на рачуну.

Банка је све клијенте замолила да не наседају на упутства из поруке и да је одмах обришу, како не би угрозили безбедност својих података. Такође, обавестили су све да такав тип обавештења банка увек шаље путем званичног и-мејла, који у себи садржи дигитални потпис – гаранцију да је и-мејл стигао од банке.

ПРЕВАРАНТИ „ПЕЦАЈУ“ ВАШЕ ПОДАТКЕ

Овакав вид преваре у свету се догађа годинама уназад. У питању је тзв. „фишинг“, односно „пецање“. Спроводи се тако што преварант заузме лажни идентитет утицајне установе или представника исте, како би од корисника услуга те институције покушао да измами важне податке, попут ЈМБГ-а, броја личне карте или рачуна, да би узео новац или украо идентитет.

„То по моделу није ништа другачије него кад вам се јави неки ’нигеријски принц‘ и каже да су вам рођаци оставили 50 милиона долара. То је исто тако навођење на лажне информације, нетачне ствари. Има оних који се не снађу први пут, па их ’пређу‘ и оштете. Добра је пракса да банка објављује све те покушаје, како би клијенти били бар информативно заштићени“, напомиње за Спутњик уредник портала „Kаматица“ Душан Узелац.

Крађа података са платне картице омогућава преваранту да купи нешто преко интернета и „избије“ вам новац из џепа, иако је данас све мање места на интернету на којима можете нешто да купите, а да претходно темељно не потврдите свој идентитет и власништво над картицом.

„То не значи да ћете остати без тог новца. Ако правовремено реагујете и обавестите банку, она може све то да стопира и нећете изгубити ни динар, али подаци су вам компромитовани, па можда буде потребно да се картица промени како се то не би поновило. Развијени су механизми да клијенти увек буду заштићени, чак и када буду преварени. Није свеједно захтевати од грађана да будно пазе на све те податке, јер се превара заснива на вештини преваранта и несналажењу клијената“, објашњава Узелац.

СЛОЖЕНА ПРОЦЕДУРА НАДОКНАДЕ НОВЦА

Ипак, др Милош Јовановић, председник „Оупенлинк групе“, компаније специјализоване за област информационе безбедности, ИТ инфраструктуре и „клауд“ решења, каже да је процедура доказивања злоупотребе платних картица у банкама у Србији сложена, у односу на иностранство.

„То код нас функционише прилично тешко. Они стално испитују шта, како, где... Када у Америци пријавиш тај вид преваре, они истог момента то сторнирају или врате новац ако не могу да је зауставе. Код нас је то сложеније. Попуњавају се формулари, па њихови тимови то прегледају. Као када однесете нешто на рекламацију, па то траје 15, 20 дана. Некада врате паре, а некада не“, предочава Јовановић.

Најгора последица „фишинг“ превара је крађа идентитета, за шта је потребно да с преварантом поделите податке из личне карте или пасоша. Саговорници Спутњика сагласни су да ове преваре успевају махом због тога што становништво не зна довољно о новим технологијама.

„У развијеним земљама, чак и у Азији, посебно Кини, Русији, Америци, Енглеској, све то је на врло пристојном нивоу, поготово у западним земљама. У метроу у Москви имате могућност да платите кроз ’Епл пеј‘ и све те савремене системе. То значи да је то становништво много раније дошло у додир с таквом технологијом, па су је самим тим свеснији. Ми каскамо када је у питању примена најсавременијих технолошких решења, па је тиме и писменост која се односи на електронска плаћања и остало мања него у земљама које су развијене у том погледу“, појашњава Јовановић.

Најбољи начин да се заштитите од „пецања“ је – не шаљите личне податке преко друштвених мрежа. Ако морате да их оставите на неком сајту, добро проверите да ли је то званични сајт те установе. У ризичној ситуацији можете да се нађете ако погрешите и једно слово у интернет адреси.

rs.sputniknews.com

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)