БЕЗ АДРЕСЕ ЧАК ТРЕЋИНА ГРАЂАНА: Од почетка пројекта 120 општина завршило посао и доделило називе неименованим улицама

ОКО три милиона грађана у Србији би, када се заврши целокупан посао око увођења новог адресног регистра, коначно добило личне документе са називом улице и кућним бројем.

Privatna arhiva

Управо толико њих је, према подацима Министарства унутрашњих послова, на почетку овог пројекта било пријављено са пребивалиштем - "нема улице бб".

Решавањем овог вишегодишњег проблема, многе непокретности биће заведене у књиге и за њих ће се плаћати порез локалном буџету, а биће олакшан и посао јавним службама, хитној служби и полицији. Локалне самоуправе имају слободу да у овом послу, уколико желе, оставе назив који постоји у народу или да дају ново име. Процедура би требало да траје око 45 дана, али је у пракси то много дуже, па су најављивани рокови већ увелико пробијени.

Републички геодетски завод је до сада кроз елаборате уличног система предложио именовање укупно 63.307 улица. До сада је посао завршен за 43.769 назива улица, што чини 65 процената. Иако је рок за завршетак пројекта о адресном регистру био крај 2019. године и чини се да се мало застало, надлежни тврде да се све одвија по плану и да ће ускоро сви грађани који су живели без адресе, исту и добити.

Највећи број општина и градова овај поступак од почетка ипак, спроводи нередовно, како због различитог тумачења прописа тако и због неажурности у раду.

- Елаборате уличног система израдио је Републички геодетски завод за све јединице локалне самоуправе. Они садрже предлоге за именовање оних делова насељених места у којима су изграђени објекти, а до сада није успостављен улични систем на начин да сваки објекат има јединствену адресу, улицу и кућни број. Све општине су их преузеле од РГЗ, а до сада је 120 њих у целости завршило посао. Од осталих 41, осам је у поступку објављивања одлуке о именовању назива улица у "Службеном листу", а 33 је у поступку именовања назива улица - наглашавају у РГЗ.

Међу најажурнијима је био Београд, који је именовао све улице и све су унете у адресни регистар.

Колико неименоване улице или улице без броја праве проблеме у функционисању система говори то да је до сада свака државна институција имала свој систем у ком је водила адресе које нису биле у сагласности са званичним подацима. Циљ је да након ажурирања података на целој територији Србије постоји јединствен регистар који ће сви бити у обавези да користе и који ће се централизовано водити.

у складу са препоруком Владе, грађани не морају одмах да мењају адресе у документима, већ по њиховом истеку. Нова адреса објекта који није био заведен не сматра се променом пребивалишта.

НА ЛОКАЛУ НИСУ СВИ АЖУРНИ

КАДА Општина добије елаборат, формира се комисија која "пролази" кроз сваку улицу и даје сагласност, а онда се предлози шаљу у Министарство државне управе и локалне самоуправе, које их одобрава или не одобрава. На крају се сазива скупштина и доноси одлука о новим називима улица. Елаборати уличног система садрже све техничке податке, описе простирања улице са почетком и крајем тако да су општине могле у врло кратком року на основу достављених података само усвоје предлоге и улицама дају називе. Међутим, број предлога назива улица се знатно разликује од општине до општине.

Препоручујемо

Београд

0 0

ДЕВЕТ ХИЉАДА УЛИЦА ПРОМЕНИЛО ИМЕ ЗА 20 ГОДИНА: Престоница има саобраћајнице Јововића и Екмечића, али и хероја са Кошара

19. 09. 2020. у 09:44

Регион

7 2

ВЕЧЕРЊИ ЛИСТ: Како су се мењали називи улица у Хрватској, БИХ и Црној Гори

28. 07. 2020. у 13:34

Београд

60 1

ВЕСИЋ О ПРОМЕНИ ИМЕНА УЛИЦА: Вучић тражио да остане Сарајевска

28. 07. 2020. у 09:43

Београд

6 0

ПРОМЕНА НАЗИВА УЛИЦА: Грађанима Палмотић дражи од Кашанина?

26. 07. 2020. у 16:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације