ДАН МИ ЈЕ ПРЕКРАТАК: Инжењер Живојин Миљковић (86) из Ниша и сада негује дечачке љубави, фотографију и планинарење

Д. АЛИХОЏИЋ

05. 03. 2021. у 11:13

ДАН МИ ЈЕ ПРЕКРАТАК: Инжењер Живојин Миљковић (86) из Ниша и сада негује дечачке љубави, фотографију и планинарење

Фото Приватна архива

ЕЛЕКТРОНИЦИ, уметничкој фотографији и планинарењу Живојин Миљковић из Ниша је посветио живот. После три и по деценије рада у Електронској индустији (ЕИ) као инжењер и директор, далеке 1996. године, када је завршио радну каријеру, предао се планинарењу и фотографији.

Вели да не одустаје од садржајног и активног живота и саветује свима да чувају здравље док га имају.

Виталан и пун живота, тако Живојина описују пријатељи и питају се одакле црпи енергију и који је његов еликсир.

- Ум и тело морају бити у равнотежи. Мени је одувек било чудно када чујем да се неко жали да му је досадно. Никада ми у животу није било досадно. Напротив, чини ми се да ми је дан прекратак да постигнем да урадим све што сам наумио. И што је најважније, ја уживам у свему што радим. Једноставно, тако сам научио. Ходам најмање пет километара дневно, водим рачуна о томе шта једем и нарочито шта удишем. Зато је боравак у природи драгоцен - прича нам Живојин док се спрема да у родном Кнез Селу почне да уређује воћњак и виноград.

Управо је из овог села као стипендиста ЕИ отишао да студира на Природно-математичком факултету у Београду. Иако је имао понуде да остане на ПМФ као асистент, он је након студија журио да се врати у Ниш и "подиже Електронску".

Фото Приватна архива

- Микроелектроника, микрофотографија и све што има везе са производњом полупроводника било је нешто чему сам посветио радну каријеру. Са врсним колегама пре више од 40 година стварали смо бренд који је прославио Ниш свуда у свету. Зато ми је било посебно тешко када је почетком деведесетих почела пропаст Електронске индустрије. Прихватио сам да будем директор и уз помоћ колега спасли смо наш погон који и дан-данас успешно ради уз промењену власничку структуру, али у суштини радници су постали власници - присећа се Живојин професионалних прекретница.

Вели да је мирне савести отишао у пензију 1996. године, јер је фабрику оставио у сигурним рукама.

- Фотографија и планинарење су моје дечачке љубави којима сам се затим потпуно посветио. Имао сам времена да освајам врхове у Србији, али и у Бугарској, Грчкој, Словачкој. Велика неостварена жеља ми је Мон Блан, али је то скуп и опасан изазов. Свестан сам да ми се та жеља сада у овим годинама неће остварити. Ипак, имам толико уписаних врхова да морам бити задовољан - открива времешни планинар.

РАЗГЛЕДАЊЕ КОСОВСКИХ БОЖУРА

ЖИВОЈИН је својевремено водио планинарско друштво "Сува планина", затим Планинарски савез Ниша, који окупља све друштва у окружењу. А, освајајући врхове није могао да остане равнодушан пред лепотом природе. Сваке године организује за сличне себи разгледање косовских божура који се надомак његовог села простиру на пет хектара и њихово је највеће природно станиште у овом делу Србије.

ПРОСЛАВИО ЂАВОЉУ ВАРОШ

ОБИЛАЗЕЋИ Србију Живојин је још далеке 1977. године упознао лепоту Ђавоље вароши, јединственог природног феномена. То га је инспирисало да оснује фото-колонију, а фотографије настале из објектива познатих фотографа обишле су свет.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)