РОМИ И ДАЉЕ МАРГИНАЛИЗОВАНИ: Бранкица Јанковић - дискриминација најизраженија код образовања и запошљавња

В. Ц. С.

02. 03. 2021. у 17:44

РОМИ И ДАЉЕ МАРГИНАЛИЗОВАНИ: Бранкица Јанковић - дискриминација најизраженија код образовања и запошљавња

Фото: В. Н.

РОМИ и Ромкиње и даље су маргинализовани и суочени са великим тешкоћама, а један од највећих проблема је висока стопа сиромаштва.

Често су изложени говору мржње, а дискриминација је највише изражена у области образовања, запошљавања, здравствене заштите и становања, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на представљању извештаја „Роми у Републици Србији: изазови дискриминације“ невладине организације „Праксис“.

Према њеним речима, проблеми ромске заједнице још су видљивији од почетка пандемије ковида-19. Такође је подсетила на истраживање које је њена канцеларија спровела у сарадњи са немачком Организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), а према којем  анкетирани сматрају да су им ускраћена права и услуге само зато што су Роми.

- Ипак, охрабрује податак да 88 одсто испитаника препознаје образовање као најважније за остваривање равноправног положаја у друштву, што само потврђује чињеницу да треба радити на едукацији ромске деце и младих и њиховој пуној инклузији у све сегменте друштва – рекла је повереница.

Дикриминацију и говор мржње на националној основи искусило је више од десет пута у животу 66 одсто испитаника ромске националности, а још 15,1 одсто њих се са дискриминацијом суочило мање од десет пута. Ове податке истраживања које су спровели Институт друшртвених наука и Центар за истраживање етницитета, навео је „Праксис“ у публикацији која је представљена. Дискриминацију Роми пријављују ретко јер, како кажу, немају поверење у институције. Према резултатима поменутог истраживања, 71 одсто грађана ромске националности није пријавило дискриминацију, а надлежни органи су њене последице отклонили само у четири од 23 одсто пријављених случајева.

Фото: М.М.И.

У „Праксису“ нарочито указују на сегрегацију деце, коју Роми наводе, нарочито у предшколским установама и основним школама. У појединим местима (Лесковац, Ниш, Београд, Бујановац), родитељи других националности избегавају да упишу децу у школе у близини насеља где живе Роми и у којима наставу похађају ученици ромске националности.

- Саговорници су указивали и на просторну сегрегацију ромских насеља као облик дискриминације, потом и на дискриминацију у здравственом систему и систему социјалне заштите, као и у поступањима органа локане власти, полиције и судова - наводи „Праксис“ у извештају и додаје да се Ромкиње неретко суочавају и са насиљем у породици, најчешће од мушких припадника или старије доминатне жене у оквиру породице. Насиље у породици, као ни дискриминацију, по правилу не пријављују.

Поменут је и случај нишких таксиста, чије удружење има интерни правилник по којем возачи нису дужни да превозе Роме. У току је судски поступак због ове дискриминације.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Mislim da je ovo misljenje mnogih

02.03.2021. 18:32

Pa ko je bre u stvari marginalizovan? Veca prava imaju oni nego mi koji nismo Romi. Njima u busu ne traze kartu,u skolama dobiju udzbenike, za upis na fakultete posebna lista itd. Cak im se za kadju gleda kroz prste, na semaforu od njih ne moze da se krene na zeleno, useljavaju se gde hoce, kradu struju, pale gume da u nadeljimane moze da se dise...otkad sam videla da su coveku pljunuli na soferku zato sto nije hteo da im da novac, vise ni dinar nijednom ni za sta ne dajem. A posebno sokira primer lenjosti i bahatosti npr. jedna vlasnica lokala na prosenje jedne Romkinje ispred radnje ponudila joj je da joj da novac tj.plati da joj opere izlog misleci da ce je time obradovati. A Romkinja joj je odgovorila podrugljivo ,,ja da ti perem izlog?,, i otisla. Ja sam veliki Kalimero za prava svakog coveka, ali se nekada vecina oseca kao manjina. Lenjih ima svuda, ali oni su posebna prica. Tu populaciju treba prvo vaspitati po mnogim pitanjima, od ponasanja do radnih navika, a onda jednako ukljuciti u zajednicu. Svaka cast izuzecima koji su se svojim trudom i radom izdvojili i ni po cemu se ne osecaju niti ponasaju kao manjina. Dosta vise sa glupostima, ljudi se dele na dobre i lose, vredne i lenje i sl. a ne po jeziku, boji koze itd. I na kraju da li ta manjina zna da su obavezne maske i da i za njih ista pravila vaze?

Dragana

02.03.2021. 18:58

@Mislim da je ovo misljenje mnogih - Bravo za komentar.Potpisujem i dodajem:ponašaju se drsko i kao da im ceo svet nešto duguje.Čovek se prvo uči obavezama iz kojih tek proističe pravo na nešto.