ГОДИНЕ ОКУПАЦИЈЕ ИСПУЊЕНЕ ТЕРОРОМ: У Другом светском рату Југославија је избрисана са политичке карте Европе

У ГОДИНАМА Другог светског рата (1941-1945) као да се обистинила стрепња људи окупљених око Српског културног клуба - југословенске државе није било. Војно побеђена и разбијена, она је избрисана са политичке карте Европе. У немачким плановима није било места ни за Србију.

Немци у Загребу

Матица српског народа је издељена, води се као окупирана територија, под војном је управом, има уже границе од оних пре Балканских ратова, препуна је српског становништва које је под претњом геноцида избегло са простора НДХ, политички, идеолошки и војно је унутар себе непомирљиво поларизована.

Одлука од 27. марта 1941. године о нападу на Југославију није представљала само пораз југословенске војске и окупацију југословенске територије, већ и разбијање Југославије као државе. Дебелацијом Југославије била је плаћена лојалност Хитлерових савезника 1941. и остварено настојање да се Срби, као вечити узрочници немира, "што више стесне и притисну".

Српски народ поделио је судбину своје државе. Насељен широм југословенског простора, он се нашао издељен и изложен опасности биолошког, националног и културног уништења. Срби су свуда означавани кривцима, "страним телом" опасношћу за успостављене режиме. Поделе, које су оптерећивале живот Срба у миру и које су у предвечерје рата личиле на сукоб свих против свих, додатно су заоштрене.

У невреме сучељени, трагично посвађани и удаљени били су интегралисти и поборници просрпске политике, централисти и федералисти, комунисти и антикомунисти, демократе и заговорници диктатуре. У међусобним обрачунима испливали су "из историје" неспоразуми свих боја и несрећу чинили тежом, а пораз фаталнијим. Под немачком окупационом управом живело је 50-60 одсто Срба из Србије.

Сложени окупациони систем контролисан је из више центара одлучивања (војне, обавештајне, привредне, управне команде и централе). Окупационо подручје Србије имало је за Трећи рајх велику стратешку и ратно-привредну важност. Храна и рудна блага највише су привлачила окупатора. Немачка војна и управна власт настојала је да одржава контролу над изворима минералних сировина, рудницима бакра, олова, цинка, налазиштима антимона, магнезита, угља, али и над пољопривредним рејонима, значајним комуникационим правцима, урбаним и индустријским центрима.

Размере послова натерале су немачко војно и политичко вођство да накнадно оформи извршни и управни апарат сачињен од људи домаћег порекла. Појава таквог тела (комесарска управа) није значила укључивање Србије у планове немачког "новог поретка". Значај простора насељеног српским народом подстицао је настајање планова о његовом "етничком преуређењу", дуторочном стављању под "немачко вођство", уступању на управу Бугарима и Хрватима.

Године окупације биле су испуњене терором. Сваки отпор окупационом поретку најстроже је кажњаван. Стрељања, рације, специјални затвори, логори, стратишта, казнене експедиције били су свакодневна појава. Настојања "пацификације" Србије никада нису дала резултат. Јула 1941. стрељано је 349 лица. Месец дана касније, у одмаздама је убијено око 1.000 цивила. Септембра 1941. ступило је на снагу наређење о стрељању талаца 1:100 и 1:150 за сваког рањеног, односно убијеног Немца у Србији. Октобра 1941. извршена су стрељања цивила у Крагујевцу (1.800 и 2.300), Ваљеву (2.200), Краљеву.

Долазак Немаца у Београд

Само у октобру убијено је у акцијама одмазде око 7.000 у Шумадији. Немачки подаци показују да је у борбама са партизанима и четницима, до фебруара 1942. године, убијено, ухваћено и стрељано 7.776 бораца, док је у одмаздама страдало 20.149 цивила. "Влада народног спаса", на чијем је челу био Милан Недић, није успела да измоли ублажавање казнених мера окупатора нити да приволи становништво Србије на лојалност окупатору. Везујући своју судбину за судбину новог поретка на Балкану, део српске политичке, економске и војне елите загазио је у колаборацију.

Типологију страдања српског становништва на простору италијанског протектората "Велика Албанија" чине убиства, пљачке, паљевине, затирање културних и верских објеката, отмице, силовања, застрашивања. Методе терора, присутне на том простору у претходном времену (1913- 1941), задржане су и терор "без контроле" је вишеструко увећан.

Под претњом биолошког истребљења са Косова и Метохије је у 1941. години исељено око 100.000 Срба (из бугарске окупационе зоне 25.000, италијанске 40.000 и немачке 30.000). Албански терор имао је све одлике верског рата. Ликвидација око 10.000 Срба у годинама 1941-1944. и стихијско досељавање око 80.000 лица из Албаније, био је још један корак ка стварању етнички чистог албанског простора. Репресија над српским становништвом основна је карактеристика мађарске окупационе управе у Бачкој и Барањи.

Оштрица терора управљена је према српској елити. Затварање, логоровање и мучење десетина хиљада људи било је комбиновано са масовним "рацијама" и ликвидацијама (7.000 убијених у тителском и жабаљском срезу, 2.000 у Новом Саду, 1.000 у Старом Бечеју и друго). Биланс бугарске окупације, исказан бројкама, износио је око 20.000 убијених и преко 50.000 исељених Срба. По други пут у веку, бугарске окупационе снаге су темељно радиле на расрбљивању становништва Македоније, Косова и источне Србије, затирању трагова вековног присуства Срба на том простору.

Духовни геноцид оставио је дубоки ожиљак на националном бићу становника јужних области. Највеће размере злочин над српским становништвом добио је на простору НДХ. Терору је била изложена популација од око 1,9 милиона Срба. Расно законодавство НДХ давало је легалитет процесу биолошког истребљења Срба. На удару се нашло све - вера, језик, писмо, културно наслеђе, имовина. "Коначно решење" српског питања подразумевало је ликвидацију, покатоличење и исељење. Талас масовног терора отпочео је у мају и јуну 1941. године. Доступни подаци показују да су размере злочина над Србима у НДХ током 1941. биле веће од укупних губитака зараћених страна на Источном фронту у истом временском периоду. Систем логора за ликвидацију, стратишта, јаме, према немачким проценама, до марта 1944. године на простору НДХ је "прогутао" између 660.000 и 700.000 српских живота. Немачка јавност и њени историчари доживљавали су Хрватску као "једну огромну крстионицу и уједно џиновску кланицу".

Српски политички и војни покрети и они покрети у којима су Срби чинили већину (партизански покрет) имали су супротстављене визије о југословенској и српској држави у будућности. Четнички покрет се залагао за Југославију у којој се, након рата, мора омеђити српски простор, обновити монархија, казнити издајници и изазивачи геноцида. У оквиру "стратегије чекања" они су заговарали заштиту биолошке супстанце Срба и бескомпромисно разрачунавање са идеолошким противницима (комунистички покрет). Комунисти су заговарали обнову југословенске државе као заједнице равноправних народа, видели су је као федерацију, веровали у истовремену социјалну и националну еманципацију југословенских народа.

За остварење својих циљева одабрали су офанзивну стратегију и према окупатору и према класном непријатељу, избацили паролу о "братству и јединству", одбацили сваки национални реваншизам у будућности, у оквиру рата настојали да изведу социјалистичку револуцију, жртве их нису интересовале. Влада Милана Недића је заговарала концепт "Велике Србије", ослоњен на Трећи рајх. Љотићев покрет се залагао за обнову Србије, исказивао изразити антикомунизам и антијеврејство. Ослободилачки рат био је отуда, у исто време, крвави грађански рат у коме су се борили сви против свих. На крају рата КПЈ је изашла као победник.

ЈАЧАЊЕ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ

У РАТНИМ годинама, од једне бројно мале, кадровски уређене, од Коминтерне сумњичене партије да је легло "империјалистичких шпијуна", КПЈ је израсла у снагу која је у својим рукама имала целокупну власт у земљи (војну, управну, судску), стала уз бок СКП(б), постала револуционарни центар за Балкан и главни антиимперијалистички експонент према Западу. Легитимитет своје власти комунисти су нашли у митологизованој представи о НОБ-у која је сугерисала да је успостављени поредак природно израстао из прошлости.

Препоручујемо

Друштво

0 10

ПРОСТОР ЗА НАГОДБУ ВЕЛИКИХ СИЛА: Историјски процеси су утицали да Југославија буде раскршће Истока и Запада

27. 02. 2021. у 17:14

Друштво

0 5

НИСКА МРЖЊЕ ДУЖА ОД ВЕКА: Срби између римокатоличког клерикализма и албанског национализма

26. 02. 2021. у 17:14

Друштво

0 9

ЗАБОРАВЉАЊЕ ЗЛОЧИНА У ИМЕ "БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА": У југословенској држави изостала економска и културна интеграција српског народа

25. 02. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

МИСИЈА САБИРАЊА СРБА: Југословенско уједињење није било "случајност историје" већ плод дугог историјског процеса

24. 02. 2021. у 16:26

Друштво

1 3

СРБИ И ЈУГОСЛАВИЈА: Преиспитивање прошлости у име садашњости и будућности

23. 02. 2021. у 17:14

Друштво

1 3

ИСТОРИЈСКИ ПОРАЗИ, БИОЛОШКЕ ПОБЕДЕ: Лажне маркације албанског фанатизма

09. 01. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације