КРВНА СЛИКА И КОРОНА: Који су показатељи присуства вируса у крви

Новости онлине

01. 03. 2021. у 14:45

КРВНА СЛИКА И КОРОНА: Који су показатељи присуства вируса у крви

Фото Н. Карлић

КРВНА слика је битан, али не и сигурни показатељ да је неко заражен вирусом САРС-ЦоВ-2.

Прецизна дијагноза се даје после тестова крвне слике, теста на присуство вируса, детаљне клиничке процене и сагледавања општег здравственог стања пацијента, кажу саговорници еКлинике.

Карактеристично за инфекцију САРС-ЦоВ-2 јесте снижен укупан број белих крвних зрнаца (леукоцита) и снижен број лимфоцита, као њихове подгрупе, то јест, ћелија које се директно боре против вируса, па зато највише страдају.

ПАРАМЕТРИ КОЈИ СУ НАЈЧЕЋИ ПРАТИОЦИ ВИРУСА

Доктори ипак упозоравају да ово није правило, јер многи заражени имају сасвим уредан број леукоцита и леукоцитарну формулу. Има, наравно, с друге стране, и школских примера који јасно указују да је у питању вирус.

– Резултати крвне слике могу да буду упозорење на могућност заразе вирусом САРС-ЦоВ-2, али их је потребно посматрати заједно са осталим лабораторијским параметрима и у склопу са клиничком сликом и епидемиолошком анамнезом – каже за еКлинику директор Коморе биохемичара Србије, специјалиста клиничке биохемије прим. др сц. мед. Славица Цимбаљевић.

Она додаје да се сада већ поуздано зна, да се у инфекцији изазваној вирусом САРС-ЦоВ-2, јављају промене у крвној слици, које указују на постојање вирусне инфекције.

– Најчешће се јављају хематолошке промене, као што су смањење укупног броја леукоцита, при чему су присутне и промене у леукоцитарној формули, у смислу смањења лимфоцита и повећања броја неутрофила. Осим тога, уочава се и пад концентрације хемоглобина и то код скоро 50 одсто оболелих, као и смањење броја тромбоцита – наводи Цимбаљевић.

ДОБРА КРВНА СЛИКА И УЗ ЦОВИД 19

Славица Цимбаљевић истиче да увек треба имати у виду опште стање пацијента, пре настанка болести, јер, како објашњава, лоша крвна слика може да има и друго порекло, и да се као таква јавља и када нема инфекције.

– Такође, евидентно је да код инфекције цовид 19 постоје веома различити облици и тежина клиничке слике, што у много зависи и од имунолошког стања организма и његове реакције на вирус, те није искључено да крвна слика буде добра и у случају оболевања од овог вируса – каже Цимбаљевић.

Она указује да постоје и друге биохемијске анализе које могу указивати на тежину и ток болести, као што је одређивање ензима ЛДХ, АЛТ, АСТ. Цимбаљевић истиче да се у великом проценту оболевања јавља повећање активности ових параметара.

Битно је скренути пажњу и на повећање Д-димера и концентрације фибриногена (протеина који се ствара у јетри и чија је концентрација повишена код запаљења и оштећења ткива). Уколико дође до овог стања, Цимбаљевић упозорава на могуће компликације у смислу појаве, коагулопатија, то јест поремећаја у целом процесу коагулације, згрушавања крви.

Архива

ШТА ЈЕ ЦИТОКИНСКА ОЛУЈА?

Познато је да САРС-ЦоВ-2 улази и размножава се у епителу дисајних путева. Код већине људи примећен је локални упални процес као одговор имуног система на инфекцију. Има и оних пацијената код којих долази до неконтролисаног имуног одговора организма, који укључује стварање огромног броја имуних ћелија и превелику производњу цитокина, тзв. цитокинске олује.

Специјалиста опште медицине Дома здравља „Др Симо Милошевић – Чукарица“ Милица Љубисављевић потврђује да је крвна слика минимум лабораторијске дијагностике код пацијената код којих се сумња на постојање инфекције.

– Код вируса САРС-ЦоВ-2 специфично је што имамо снижен укупан број лимфоцита. Низак ниво лимфоцита јесте најчешћи налаз код цовид 19, нарочито када се говори о тежим формама болести. Ово још није у потпуности разјашњено, али нека од објашњења су да долази до „исцрпљивања“ лимфоцита у току њихове борбе са вирусом. Сматра се да постоји повезаност са високим нивоом одређених цитокина у току „цитокинске олује“ која настаје у тежим формама болести. Претпоставља се и да сами лимфоцити могу бити заражени вирусом, а затим уништени у процесу апоптозе, то јест програмиране ћелијске смрти, нешто налик самоубиству инфициране ћелије – каже за еКлинику докторка Љубисављевић.

Клинички се „цитокинска олуја“ манифестује тешким упалним стањима, пнеумонијом, недостатком даха, упалом дисајних путева. Нагађа се да је цитокинска олуја била у позадини пандемије шпанског грипа која је 1918. године усмртила око 50 милиона људи.

Шта се дешава кад неко уз цовид 19 има и суперинфекцију?

Специјалиста клиничке биохемије др Данка Форцан Јововић, такође, сматра да су важни сви параметри крвне слике као и тест на вирус, ако се сумња на постојање вируса САРС-ЦоВ-2.

– Битно је испитати да ли је било ризичних контаката. Тек после прегледа лекара и лабораторијских анализа слажу се коцкице. Када радите лабораторију пре свега желите да видите да ли има одступања од неких референтних вредности. Што се тиче цовида 19 уочено је да се у већини случајева леукоцити смањују, док у леукоцитарној формули доминирају неутрофили или гранулоцити. Чест је пораст моноцита, док тромбоцити, такође, имају ниже вредности од очекиваних – каже за еклинику Форцан Јововић.

Она додаје да када је у питању вирус САРС-ЦоВ-2 једино правило јесте да нема правила.

– Имали смо, ипак, и случајеве да су повишени леукоцити. Обично била је у питању нека суперинфекција, не само корона већ и додатна инфекција, највероватније нека бактеријска. Онда се временом то промени и леукоцити почну да падају – истиче Форцан Јововић.

На то да осим примарне вирусне инфекције постоји могућност придруживања и бактеријске инфекције указује и Славица Цимбаљевић.

– Све то мења лабораторијску слику, те уместо снижења долази до повећања броја леуокоцита. Тада је веома важно одредити још неке лабораторијске параметре, као на пример Прокалцитонин као поуздан маркер за правовремено откривање удружене бактеријске инфекције – наглашава Цимбаљевић.

КАДА СЕ СИГУРНО ЗНА ДА ЈЕ У ПИТАЊУ ВИРУС САРС-ЦОВ-2?

Поједина светска истраживања су једно време тврдила да је низак ниво лимфоцита и висок ниво ЦРП најчешћи лабораторијски налаз код цовид 19. ЦРП је протеин у крви који расте када су присутни акутни упални процеси у организму. Ипак, већина стручњака тврди да ЦРП није довољан показатељ, јер он може да буде повишен и код бактеријских инфекција.

– Показало се да се ЦРП повећава код од 75 до 95 одсто оболелих, а да се лимфопенија (веома низак број лимфоцита) јавља код од 35 до 75 одсто случајева, те је веома важно одредити и током болести пратити те параметре – каже Славица Цимбаљевић.

Она објашњава да је Ц реактивног протеина (ЦРП) протеин у крви човека који реагује растом у случају присутног акутног упалног процеса у организму.

-То је реактант акутне фазе који брзо расте и повећава се и код оболелих од цовид 19. Међутим, треба имати у виду да није специфичан, тако да не указује да ли се ради о вирусној или бактеријској инфекцији, нити специфично указује на место упале – наводи Цимбаљевић.

Др Милица Љубисављевић, такође, потврђује да ЦРП није специфичан за вирусне инфекције.

– Повишен је и код бактеријских инфекција, али и код запаљења која нису инфективне природе. ЦРП је супстанца која је повишена у свим запаљенским стањима у организму и показатељ је јачине запаљења. Код асимптоматских пацијента, уколико се случајно открију при тестирању, најчешће је присутан нормалан или благо повишен ЦРП, док им је број леукоцита и лимфоцита нормалан или благо снижен – каже др Љубисављевић.

Због свега наведеног она истиче да крвна слика и ЦРП служе да уз клиничку слику, рентгенски налаз плућа и осталу дијагностику доктори процене тренутно стање пацијента.

– Крвна слика је један од параметара који пратимо, може бити поремећена и у различитим другим стањима. Карактеристика вирусних инфекција је да понекад уопште не утичу на поремећај крвне слике. А то, да ли неко има вирус САРС-ЦоВ-2, можемо знати тек после детаљне дијагностике и тестирања на вирус – истиче Љубисављевић.

(Телеграф.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)