ГДЕ ГРЕШИМО? Зашто се упркос успешној вакцинацији епидемија короне распламсава: Др Ћујић о томе шта се дешава и шта морамо да предузмемо

Novosti online

28. 02. 2021. у 18:34

ГДЕ ГРЕШИМО? Зашто се упркос успешној вакцинацији епидемија короне распламсава: Др Ћујић о томе шта се дешава и шта морамо да предузмемо

Фото: ЕПА

ОПУШТЕНО понашање, зимовање, путовања, лепо време, пуни кафићи и угоститељски објекти - свакодневна је слика из скоро свих делова Србије.

Имунизација становништва је у току, а бројеви из дана у дан све већи, пооштравање мера уместо самодисциплине. Где смо погрешили?

Стручњаци су ових дана често скретали пажњу на то да свако од нас сноси одговорност за сваког оболелог, јер са понашањем становништва директно је повезана и статистика, која тренутно није нимало оптимистична.

Кризни штаб је пооштрио мере, током викенда скраћено је радно време, али то највероватније неће бити довољно, па ће у наредним данима бити разматрано шта даље, а највећа пажња биће усмерена на контролу поштовања мера.

ОПУШТАЊЕ, КОРОНА-ЖУРКЕ

Др Даница Ћујић с Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) објашњава да је с једне стране оптимистично што влада велико интересовање за вакцинацију, али забрињава опуштено понашање једног дела становништва.

Фото: Новости

- Нажалост, последњих неколико дана број новооболелих је у порасту, иако смо једна од земаља која предњачи по броју вакцинисаних становника. Радује чињеница да је интересовање за вакцину велико, али забрињава опуштено и неодговорно понашање појединаца, које је, нажалост, у тој мери довољно велико да угрози колектив. Имали смо зимски распуст, сезона зимовања је у току, људи се враћају на радна места, било је неколико већих јавних скупова. Дакле, довољно је да само неколико појединаца буде неодговорно и да се омогући циркулисање вируса. Иако је број вакцинисаних сваким даном све већи, још није тренутак да се опустимо. Колико год нам је досадило и непријатно нам је да носимо маску, да избегавамо блиске људе и држимо дистанцу, још се не смемо опустити - објашњава др Ћујић.

И док се један део становништва придржава мера, други део становништва циркулише као да се ништа не дешава. Вакцинација јесте решење, али "тек смо почели" и нисмо одмах заштићени. Комунална инспекција свакодневно је на терену, казне пљуште за несавесне угоститеље који не поштују епидемиолошке мере, а на неке је стављен катанац. Недавно је у једном београдском клубу затечено више од 700 гостију, што је у доба овакве епидемије више него скандалозно, речи су наших лекара.

Осим журки и опуштенг приступа, корона се појавила и по школама. Како су стручњаци већ објаснили, када се неки средњошколац инфицира вирусом, он то преноси даље, како међусобно са друговима, тако и на укућане, а то је пут којим вирус наставља своју добро утабану маршруту.

Фото: Комунална милиција

ПОСЛЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ

Стварање имунолошке заштите није моментални процес, односно потребно је да прође извесно време да би се створила антитела и покренули други имунски механизни, објашњава даље наша саговорница. Истиче да, када дођемо у контакт с вирусом, не оболимо одмах, већ након извесног времена - после периода инкубације. Слично се дешава и када примимо вакцину, нисмо заштићени истог тренутка, зато се и даље морамо придржавати прописаних епидемиолошких мера.

- Када се прима вакцина, морамо бити заиста потпуно здрави. Да би вакцина имала потпуни, очекивани ефекат, потребне су две дозе. Оно на шта указују искуства из наше лабораторије је да "Фајзерова" и "Спутњик В" доводе до стварања антитела готово код свих који су примили вакцине већ након прве дозе, односно пред ревакцину, док се код „Синофармове“ вакцине антитела јављају нешто касније, али се јављају. Неких три до четири недеље након примене друге дозе препоручујемо нашим пацијентима да могу да провере ниво антитела, без обзира на то коју вакцину су примили. За "Астра-Зенекину" вакцину резултате тек очекујемо, с обзиром на то да је ова вакцина однедавно у примени. Дакле, вакцину треба да примимо када смо потпуно здрави, да се придржавамо свих мера заштите и избегавамо ризичне контакте, нарочито у периоду док вакцина не постигне потпуни, очекивани заштитни ефекат. Уколико се сами не потрудимо, ни вакцина неће моћи да нас заштити. Када смо издржали до сада, верујем да неће бити проблем да се стрпимо још мало - прича др Ћујић.

С.БАБОВИЋ

Тренутно у Србији је могуће примити вакцине четири различита произвођача, оно што не треба да буни наше грађане је то да суштинских разлика у ефекту ових вакцина нема - свака од ових вакцина доводи до покретања имунског одговора и пружања антивирусне заштите. Дакле, све вакцине штите, али за стварање антитела је потребно време, али и одговорно понашање према другим људима који не могу да приме вакцину.

- Све вакцине штите. Оно на шта треба обратити пажњу су препоруке произвођача вакцина у вези са старосном групом за коју је вакцина намењена и коме се из одређених здравствених разлога не препоручује примена вакцине. Најчешћа препрека у том смислу је алергијска реакција на неку од компонената вакцине или тренутна акутна болест, у ком случају вакцинацију треба одложити - додаје наша саговорница.

КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ

Питање колективног имунитета се често поставља - очекује се да ће вирус нестати онога тренутка када сви будемо имуни на њега. Ковид 19 је пре нешто више од годину дана ушао у људску популацију и биће потребно одређено време да би се колективни имунитет формирао.

- Нешто слично се десило пре стотинак година, када је вирус грипа дошао у сусрет с људском популацијом. Иако је тада страдало више људи него у Првом светском рату од ратних дејстава, грип је у међувремену постао сезонско обољење. Вероватно ће се нешто слично десити и с овим вирусом, али кроз одређено време. Према тренутним подацима, број регистрованих случајева ковида 19 у Србији је око 450.000, вакцинисаних је скоро 1.400.000. Треба имати у виду да је међу инфициранима било и асимптоматских, као и да је део оболелих остао нерегистрован, најчешће у дечјој популацији. Слично томе, знатан део оних који су прележали ковид 19 је такође примио вакцину - објашњава др Даница Ћујић.

Фото приватна архива

За колективни имунитет потребно је минимум 60 одсто имунизоване популације, а најбоље је 70-80 одсто, али тренутно је тешко проценити колики је заправо удео становништва с развијеним имунитетом јер епидемија још траје, а вакцинација је у току.

- Епидемиолози процењују да је потребно да је најмање око 70-80 одсто становништва развило имунитет како би друштво као целина било довољно заштићено. Нажалост, не очекује се да ће тај број бити достигнут у скорије време. Одређени број особа имунитет је стекао или ће стећи прележаном инфекцијом, али је циљ да инфицираних буде што мање. Количина доступних вакцина је ограничена и, уколико нема неких контраиндикација, вакцину не треба бирати и чекати из ових или оних разлога. Такође, вакцинација се још не примењује у дечјој популацији. Чак и у Израелу, који предњачи у вакцинацији становништва, не очекују брзо постизање колективног имунитета. Оно што је добро јесте да су створена антитела стабилна и да перзистирају у крви пацијената који су прележали ковид 19 најмање годину дана, а вероватно и дуже. Такође, охрабрују и прелиминарни подаци који указују на то да је вакцина делотворна не само у спречавању развоја болести, већ и у спречавању ширења вируса - закључује наша саговорница.

Фото С. Мишљеновић

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)