НАСТАВНИЦИ И ВАСПИТАЧИ НА ОБУЦИ: Чак две трећине основаца трпи сајбер насиље, батинама било изложено 44 одсто ђака

Б. Борисављевић

28. 02. 2021. у 13:00

НАСТАВНИЦИ И ВАСПИТАЧИ НА ОБУЦИ: Чак две трећине основаца трпи сајбер насиље, батинама било изложено 44 одсто ђака

Тања Каурин, експерт за ИТ безбедност

ГОТОВО две трећине основаца и 84 одсто средњошколаца било је изложено насиљу преко друштвених мрежа. Према подацима Уницефа, ни телесно кажњавање деце у Србији није искорењено, па је као начин васпитања било присутно код 47 одсто малишана узраста до четири године. Вршњачким увредама, батинама и социјалном малтретирању било је изложено 44 одсто школараца.

Како би се учитељи, васпитачи, директори и стручни сарадници, оспособили да препознају знакове насиља, занемаривања и злостављања, Комисија ЕУ финансирала је пројекат Европске агенције за форензику (ЕФА) - "Обука за запослене у основним школама и вртићима у случајевима злостављања деце".

Поред наше земље, укључене су Словенија и Хрватска. Партнери из Србије у којима ће се спроводити обука су ОШ "Светозар Милетић" и Предшколска установа "Др Сима Милошевић" из Београда, а пројекат траје две године.

- Поред препознавања насиља, битно је и да се просветни радници оспособе да адекватно одреагују у тој, за дете изузетно емоционално рањивој ситуацији, са потенцијално тешким трауматским последицама - каже Драган Мијовић, директор ЕФА, експерт за форензичку психологију, дугогодишњи руководилац Националног центра за криминалистичку форензику МУП. - Циљ је да се на најбољи могући начин дете заштити, да му се помогне да се ментално оснажи и проговори о насиљу које трпи, као и да се правовремено у решавање проблема укључе одговарајуће стручне институције државе.

Мијовић истиче да пројекат посебан значај придаје изазивању, подстрекавању и вршењу насиља преко друштвених мрежа. Истраживање спроведено у Србији указује да су деца школског узраста чешће изложена разним врстама дигиталног злостављања него насиљу лицем у лице.

РОДИТЕЉИ МОРАЈУ ДА ПРАТЕ ПРОМЕНЕ

МИЈОВИЋ упозорава да родитељи треба да буду осетљиви на изражене и атипичне промене у понашању детета, за које на први поглед не постоје видљиви разлози.

- У оквиру међународног европског истраживања "Деца света на интернету", чак 93 одсто малишана из Србије је изјавило да повремено осећа тугу и депресију, анксиозност, безнађе, трећина је била врло узнемирена, 19 одсто повређено и постиђено, 39 одсто је попустило у школи - наводи Мијовић. - Посебно алармантан податак је да чак 27 одсто деце показује знаке делинквентног понашања, као директну последицу изложености дигиталном насиљу.

Он наводи да је само три одсто испитаних ученика тражило подршку од својих наставника, након узнемирујућих искустава које су доживели на интернету, што говори у прилог томе да је нужно додатно обучавање просветних радника.

Драган Мијовић, експерт за форензичку психологију

- Најчешћи облици дигиталног насиља су увредљиве и претеће поруке, ширење лажних гласина, примање експлицитних слика које нису тражили, вребање на мрежи, прављење лажних налога, ухођење, дељење туђих личних података, објављивање увредљивих или срамотних фотографија или видео-записа - каже професор Тања Каурин, експерт за ИТ безбедност, научни сарадник ЕФА у области дигиталне форензике. - За разлику од класичног насиља, лицем у лице, злонамерне поруке могу доспети до великог броја људи и трајно остати јавне.

Mалтретирање се не дешава само када су у школи, већ било када и на било ком месту. Нападач може бити непознат, као и где и на који начин ће поново напасти. Последица је константно осећање страха и несигурности, незаштићености и беспомоћности, без обзира на окружење у коме се дете тренутно налази. Може се осећати прогоњено, чак и када је код куће.

ОПАСНИ ЛАЈКОВИ И ПОРУКЕ

- ЂАЦИ врло често нису у стању да препознају неке знаке дигиталног насиља, јер су им наметнути као уобичајени модел понашања - истиче Каурин. - Видови дигиталног насиља су захтев за шеровањем локације, обавеза брзог одговарања на поруке, обавеза сталног онлајн присуства, дељења лозинке, процењивање успешности на основу броја лајкова. Сва та, подразумевана понашања заправо су погодно тло за настављање са озбиљнијим облицима дигиталног насиља.

Наша саговорница наводи да резултати обрађених упитника, као прва фаза пројекта, говоре да готово половина учитеља сматра да је слаба оспособљена да код ученика препозна да трпи насиље на интернету. Нешто више од трећине њих сматра да је њихова обука прихватљива, а свега 16 одсто да су добро оспособљени у препознавању насиља.

- Деца и ђаци који су изложени дигиталном насиљу, треба што пре да потраже помоћ одрасле особе којој верују (родитеља, старатеља, блиског члана породице...) - истиче Кауринова. - Уколико сматрају да су у непосредној опасности, одмах треба да контактирају са полицијом. Додатне препоруке су да сачувају поруке и слике које доказују изложеност насиљу. Уколико је могуће, треба блокирати насилника.

У Србији је од 2017. успостављен Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету, за превенцију и реаговање на угрожавање деце у дигиталном окружењу, са којим је могуће контактирати позивом бесплатног броја или онлајн.

ДУПЛО ОД ЕВРОПСКОГ ПРОСЕКА

ПРОФЕСОРКА Каурин истиче да подаци Google Trends показују да сваке године расте пажња усмерена на Cyberbullying (сајбер малтретирање).

- Обим светских претрага самог појма се троструко повећао од 2004. - наводи професорка. - Према истом извору, у Србији се појам сајбер малтретирање претражује од 2011, али прати светски тренд и повећава се. У социјалне мреже у Србији је укључено дупло више деце него што је на одговарајућем узрасту европски просек.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

CH

28.02.2021. 14:41

Postovana redakcijo,ministri i prvenstveno ljudi,molim Vas uvedite u obrazovanje,kulturu ponasanja u pricanju,obedovanju,odgajanju familije,uredjenju kucnog prostora,obracanju bez nasilnosti i divljastva....molimVas urditeu naj skorijem vremenu.Ako neznate,platite ljudima koji znaju da bi Vam napisali a vi samo sprovedite.