ГИМНАЗИЈАЛЦИ О ЈАСЕНОВЦУ НЕ ЗНАЈУ НИШТА?! Зашто образовни систем од 1945. године до данас маргинализује тему највећег српског стратишта

Љиљана Бегенишић

28. 02. 2021. у 09:00

ГИМНАЗИЈАЛЦИ О ЈАСЕНОВЦУ НЕ ЗНАЈУ НИШТА?! Зашто образовни систем од 1945. године до данас маргинализује тему највећег српског стратишта

Фото промо

ТАМО је ваљда био неки логор. Чула сам за усташе, али не знам ко су они били. НДХ је била држава, али не знам која и каква.

Ово су неки од шокантних одговора које смо добили ових дана од ученика београдских гимназија када смо их питали: шта су током школовања научили о Јасеновцу. Они су се, иначе, први пут са овом темом срели у осмом разреду основне школе, та лекција учи се пред крај другог полугодишта у оквиру наставне јединице "Југославија у Другом светском рату", а Јасеновцу је посвећена - једна непуна страница.

- Учили смо врло мало у осмом разреду, у гимназији за три године нисмо учили ништа, баш много радим историју, али Јасеновац још нисмо обрађивали. И ово мало што сам се сетила је због филма "Дара из Јасеновца" који је ових дана актуелан - прича нам А. М., ученица трећег разреда гимназије.

Да је филм "Дара из Јасеновца" био повод да се у школи, ипак, проговори о овом логору, каже нам и Т. С., ученица првог разреда једне београдске гимназије, која је, како нам каже, са родитељима гледала ово филмско остварење редитеља Предрага Гаге Антонијевића.

- Наставница српског језика питала нас је да ли смо гледали филм и тражила да причамо о овоме. Колико знам, тема Јасеновац нас чека тек у четвртом гимназије - наводи ова гимназијалка, која је пролетос завршила осми разред, а лекцију о Јасеновцу обрађивала, као и други њени вршњаци, у оквиру онлајн наставе.

НАСТАВНИЦИ ИМАЈУ ГЛАВНУ УЛОГУ

У ЗАВОДУ за унапређивање образовања и васпитања, који је надлежан за одобравање садржаја уџбеника, кажу да постоји обавезни ниво знања које свако дете по завршетку основне школе треба да зна о Јасеновцу, а на професору је да процени да ли му за то треба један или пет часова.

- Људи морају да схвате да није битно колико нешто има страна и колико се часова учи, већ које ће знање на крају имати ученици - рекао је недавно директор Завода Златко Грушановић. - Ми смо јасно дефинисали које знање ће о нечему морати да има свако дете након завршене школе. Ми то зовемо "исход" и већ три године обучавамо наставнике да се ослободе и да сходно одељењу сами одлучују колико им је часова потребно за неку лекцију. Тако је и за злочине у НДХ и Јасеновац - истакао је Грушановић.

Један ученик трећег разреда гимназије каже:

- О Јасеновцу у осмом разреду нисам научио скоро ништа, све што знам причала ми је мама када смо обрађивали ту лекцију.

А шта је запамтио?

- Да је то био концентрациони логор на територији Хрватске током Другог светског рата и да је у њему убијено много Јевреја и Срба. И ништа више о томе нисам информисан - искрен је овај дечак.

Петар и Јана из Шесте београдске гимназије:

- Јасеновац је био усташки логор у ком су убијани Срби и Роми, и убијено их је више од 200.000.

Фото П. Милошевић

Разлику између усташа и Хрвата ово двоје гимназијалаца не праве, па на питање ко су усташе одговарају:

- То су Хрвати.

А уколико неки ђак, као што је то случај са Д. С., воли историју, мора сам да јој се посвети. О Јасеновцу је, каже, сам прочитао све што му је дошло под руку и погледао све што је нашао на интернету. Он је, иначе, уписао специјализовано одељење за историју и сада је први разред.

- Када сам гледао филм "Дара из Јасеновца" били су ми познати сви догађаји и све личности приказане у филму - каже нам овај будући историчар.

То што су пропустили у основној школи - неће надокнадити у средњој. Јер, у уџбенику историје за гимназијалце и ученике стручних школа Јасеновцу је дат минималан простор, односно само је констатовано да је постојао у оквиру приче о прогону и убијању Срба на простору тадашње НДХ.

СРПСКУ ИСТОРИЈУ И ГЕОГРАФИЈУ ПИСАЋЕ САМО ДРЖАВА СРБИЈА

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић најавио је да ће почетком недеље поднети иницијативу да само држава може да прави уџбенике српског језика, историје и географије.

- Српску историју и географију писаће само држава Србија - рекао је Вучић за ТВ Прва. - Не може више бити да се учи о Јасеновцу десет минута на једном часу. Сада неће други да тумаче нашу историју.

Према његовим речима, филм "Дара из Јасеновца" је важан за наш народ и децу, јер нам деца не знају готово ништа о Јасеновцу, а политичке реакције о филму само потврђују да многи у региону и свету сматрају да Србе, чим се мало хомогенизују и ојачају, треба "ударити по глави и спустити".

- Важан филм за наш народ и децу. Прво сам се двоумио, био за то да нађу неког великог филмског продуцента да то постане светски популарно, а онда сам схватио да наша деца не знају ништа о Јасеновцу - нагласио је Вучић.

Додао је да ће бити још сличних филмова - данас се емитује један од Светозару Милетићу, а снимаће се и филм о "Олуји".

- Све што деценијама нисмо радили, све ћемо да урадимо - рекао је Вучић и додао да му је мајка рекла да, ако је он бар мало допринео филму, то је био најпаметнији начин да врати, да се одужи за спаљене куће Вучића, за убијеног деду.

Подсетио је и да је финансирање тог филма помогла држава, као што ће помоћи и градњу комплекса у Доњој Градини.

- Због мањка информација у уџбеницима, поједностављене слике Јасеновца и малог времена за изучавање, деца нису у стању да схвате комплексност Јасеновца - оцењује за "Новости" историчар др Бојан Ђокић. - Знања која усвајају су површна, а требало би да буду слојевита. Јасеновац и страдање становништва у Другом светском рату морају бити одговарајући и довољно представљени у уџбеницима како се код деце не би стварала мржња, предрасуде, стереотипи, реваншизам и шовинизам, него толеранција, праштање и хуманост. Стицање квалитетних знања и формирање здравих вредносних ставова. То је најбољи пут да избегнемо слично зло. Јасеновац би требало да се изучава, ако не као посебна наставна тема, онда барем као посебна наставна јединица

Ђокић, који се бавио анализом уџбеника, каже да је компаративна анализа уџбеника историје за осми разред показала озбиљне недостатке у текстовима који говоре о Јасеновцу.

- Иако су чињенице познате, у текстовима су присутне нетачности, тенденциозности, процене које су подигнуте на степен аксиома, политизација, произвољна тумачења, интерпретације које су спорне или оспораване, неке чињенице нису наведене, неке се искривљују, а бројне битне теме су изостављене - набраја Ђокић. - Знање у уџбеницима треба да буде такво, да ученици спознају праву природу Јасеновца и сву његову сложеност. То се може постићи само представљањем чињеница до којих је наука дошла у претходних двадесет година. Без прикривања, умањивања или преувеличавања података. Данас то није случај.

НАЈМАЊЕ ПОСЕТА ИЗ СРБИЈЕ

ПРЕМА подацима Јавне установе, Спомен-подручје "Јасеновац" 2019. посетила је 121 организована група. Од тога 33 су биле из Хрватске, а 88 из околних земаља, највише 19 - из Словеније, 17 из Италије, 12 из Америке и тек на четвртом месту - 10 из Србије. У Јасеновцу је за то време било 17 школских група из Хрватске и 23 из других земаља, највише из Италије 12. Пре две године, такође, италијански ђаци су имали највише групних посета - 11, док су четири групе стигле из Словеније.

Наш саговорник каже да су захваљујући богатој литератури, углавном познате чињенице о Јасеновцу. Тврди да он није био табу тема у историографији, како неуки људи у јавности представљају. Само до 2000. године објављено је више од 2.500 наслова књига и чланака који се баве јасеновачким логором. Данас је тај број прешао 3.000 наслова различитог карактера.

- Међутим, у уџбеницима историје постоји проблем са изучавањем Јасеновца. И он није новијег датума, већ постоји од завршетка Другог светског рата - каже Ђокић.

Због чега је образовни систем од 1945. до данашњих дана ову тему маргинализовао, питали смо универзитетског професора Драгољуба Петровића:

- Бојим се да на та питања рационалног одговора нема: комунисти су дошли с јединим циљем да уништавају Србе и никад нису дозволили да се њихови злочини помињу.

Истовремено, за данашњи садржај уџбеника добар део јавности кривицу види у томе што издвачаке куће држе странци, пре свих - Немци и Хрвати.

Нашу издавачку кућу БИГЗ купила је пре десетак година хрватска "Школска књига" чији је власник хрватски тајкун Анте Жужул, бивши финансијер ХДЗ. И издавачке куће "Логос" и "Фреска" и "Клет" су у власништву Хрвата Анте Жужула и Данијела Ждерића и Словенца Рока Кватерника. Тако је мало вероватно да ће се у уџбеницима које они издају наћи права истина о Јасеновцу.

И Бојан Ђокић примећује да се због недостатака у уџбеницима, у јавности "отровна стрела усмерава ка издавачким кућама".

Међутим, упозорава историчар Ђокић, "треба имати у виду да акредитацију уџбеника одобрава држава".

- Није све у уџбеницима. Велику улогу у правилном васпитању и образовању омладине игра оспособљеност наставног кадра да предаје о страдању људи - уверен је овај историчар, који има и предлог: "Један добар приручник намењен наставницима о учењу о Јасеновцу могао би да ублажи недостатке који се налазе у уџбеницима".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)

sasa

28.02.2021. 09:07

odavno sam bio djak i ucio o jasenovcu , tako da neke reci ovde nisu tacne. drzava nek stavi online DOBRE udzbenike u pdf-u, TI udzbenici da budu u skolama, a izdavacke kuce ako hoce da ih stampaju - nek ih stampaju.djaci imaju slobodu da ih ili stampaju ili da uce online ili preko kompa. skolstvo jeftinije a bolje.al nema - gde sam ja tu.

Čeda

28.02.2021. 10:19

Децу нам о Јасеновцу уче хрвати из ХДЗ-а? Симпатизери усташа? Сачувај боже...има ли неко мозга у нашем образовном систему? Тек сада се то због филма приметило?? Јел' ће албанци да нас уче о турском? Ватикан о православљу? Немци о нацизму? Мајко мила ала су нас тадић и екипа разорили...срећа па ми деца још мала, када Кавчић обезбеди бесплатне уџбенике, а држава аутентичност градива да онда шаљемо децу у школу. До тада онлајн уз асистенцију старијих.

Mika

28.02.2021. 10:25

Dokle cemo da se vadimo na Tita, mi matori sa sezdesetak godina smo vise ucili i znali o tome iz njegovog doba, nego danasnja deca, a za to smo mi krivi jer smo takav narod, a i vodili su nas razni slepci.

Bojan

28.02.2021. 11:17

Da su samo oni da ne znaju. Ne zna 90 ptocenata Srba nista o tome. Da su bar nesto citali o Jasenovcu ili bar videli neke filmove na youtubr ne bi se toliko potresli glefajuvi film Dara iz Jasenovca. Film je ok ali ko je bio u Jasenovcu i sve to video uzivo od srbosjeka i maljrva za ubijanje znao bi da film nista nije prikazao koliko je taj natod tamo stradao.

Vlajko

28.02.2021. 11:43

Dok nije počelo usmereno obrazovanje sredinom sedamdesetih učilo se o Jasenovcu i o ustaškim zločinima na teritoriji NDH. Ja sam sa gimnaziji bio u obilasku Kozare, Petrove Gore, Jasenovca i svojim očima gledao jezive fotogragije, predmete kojima su ubijali i ono što je ostalo od infrastrukture. Sve je bilo dostupno i pričalo se o svemu. E, šta se desilo posle pitajte one koji su odlučivali o tome, mnogi su još živi.

Marko

28.02.2021. 17:16

Nema na primer objašnjenja šta znači đule sa plamenom u sredini ustaškog U. Zašto su ustaše uzele to đule iz grba srpskih ustanika u Hercegovini? Zašto su sebe nazvali srpskom varijantom "ustaša" (kao hercegovački ustanici) a ne na primer "uskoci" što više odgovara njihovom dijalektu? Zašto su uopšte bili ustaše i protiv koga su "ustajali" kad su imali svoju državu?