ДАНАК ПОСЛЕ КОВИДА: Ово су последице короне које ћемо тек осетити (ФОТО)

Novosti online

26. 02. 2021. у 21:32

ДАНАК ПОСЛЕ КОВИДА: Ово су последице короне које ћемо тек осетити (ФОТО)

Фото: Depositphotos

КОРОНА вирус у Србији и даље бесни, а слична ситуација је и у целом свету.

Жртава је много, опет се размишља о пооштравању мера, води се борба за набавку вакцина, грађани се позивају на вакцинацију – једини трачак наде да се ова пандемија у догледно време може обуздати. Међутим, све је већа бојазан да ћемо са озбиљним последицама ове пошасти по опште здравље становништва тек морати да се сучимо, јер није тајна да због ковида-19 велики број грађана не иде код лекара осим у крајњој нужди или ако сумња на корону. Многи лекари због тога страхују да ћемо убрзо имати повећан број карцинома откривених у касној фази, када више не може много тога да се уради, запуштене хроничне болести, покварене зубе и нарушено ментално здравље.

Питали смо наше стручњаке колико је страх од одласка код лекара у време короне утицао на то да занемаримо своје здравље, заборавимо на превентивне и контролне прегледе, а понекад и на обавезну терапију?

ПРОФ. ДР ПЕТАР ОТАШЕВИЋ, УПРАВНИК КЛИНИКЕ ЗА КАРДИОЛОГИЈУ ИНСТИТУТА ЗА КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ „ДЕДИЊЕ“: РИЗИК ОД ЗАРАЗЕ МАЊИ ЈЕ ОД РИЗИКА ПОГОРШАЊА ОСНОВНЕ БОЛЕСТИ

- У раној фази пандемије је цео здравствени систем био укључен у борбу против ковида-19 тако да је број термина за амбуланте прегледе био значајно смањен. Након тога, велики број болесника избегавао је да долази на редовно заказане контроле због страха од заразе иако је могао несметано да их обавља. Последице недоласка на редовне контроле могу бити веома негативне, јер на тај начин немамо увида у стање болесника, као ни могућност корекције тераоије или упућивања на додатне дијагностичке поступке. С тога апелујем на болеснике да редовно долазе код својих лекара, уз коришћење свих мера епидмиолошке заштите, јер је потенцијални ризик од заразе знатно мањи од ризика погоршања основне болести. С обзиром на велики одзив на вакцинацију, верујем да ће се ситуација у догледног будућности у потпуности нормализовати, барем што се тиче доступности и посећеност амбулантних прегледа – истиче проф. др Петар Оташевић.

Фото: Н. Скендерија

ПРОФ. ДР ВЕСНА ДИМИТРИЈЕВИЋ СРЕЋКОВИЋ, ИНТЕРНИСТА-ЕНДОКРИНОЛОГ И ПРОФЕСОРКА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ: ЗБОГ СТРЕСА ИМАМО ВИШЕ АУТОИМУНИХ БОЛЕСТИ

- Услед некретања, стреса и непридржавања дијете, код одређеног броја пацијената дошло је до добијања на телесној тежини што је све условило погоршање гликорегулације, масноћа у крви, скокова крвног притиска, повећање параметара функције јетре и повећаног ризика за дијабетесне васкуларне компликације на малим и великим крвним судовима – каже докторка Димитријевић Срећковић.

Наша саговорница открива да је стање стреса у протеклој години ковида утицало је на повећање аутоимуних болести, од којих су најчешће дијагностиковали хашимото тиреоидитис, чак и код адолесцената и студената. Хашимото тиреоидитис код неких је био без поремећаја функције штитасе жлезде, а код неких се испољио као хипертиреоза или хипотиреоза.

- У време епидемије ковида -19 ограничени су и смањени амбулантни прегледи у многим гранама медицине, па и када се ради о ендокринолошким пацијентама. Ипак, ја свакодневно обављам консултације онлајн, преко телефонскох позива и порука у којима коментаришем лабораторијске анализе које ми пацијенти шаљу или које ми стижу у ординацију .На основу приспелих резултата укључујем или коригујем терапијску дозу инсулина, перооралних препарата за лечење дијабетеса, као и препарата за лечење повишене или смањене функције штитасте жлезде. Код оних који су прележали ковид и који су примали кортикостероидну терапију имали смо погоршање гликорегулације, па смо најтеже пацијенте након ковида хоспитализовали и кориговали инсулинску терапију.

Фото: Depositphotos

 

ДР СЦИ НАТАША ПЕЈЧИЋ, ДОКТОР МЕДИЦИНСКИХ НАУКА-СТОМАТОЛОГИЈЕ: ПРЉАВЕ МАСКЕ ОЗБИЉНО ПОГОРШАЛЕ ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ

Истраживање Института „Батут“ показује да је мање од половине становништва (45,6 одсто) у Србији проценило стање својих зуба и усне дупље као добро, а да сваки десети становник Србије, што је око 700.000 људи, нема ниједан свој зуб. Знајући какав је однос наших грађана према оралном здрављу, оправдана је бојазан да због страха од одласка код зубара у години за нама, али и услед ношења прљавих маски – ситуација сада може бити само још гора.

- Сама ситуација са пандемијом указује на то да је смањен број пацијената који немају никакве симптоме и избегавају превентивне прегледе. Само погоршање стања оралног здравља је оно што најчешће доводи пацијенте код стоматолога – каже докторка Пејчић.

Она наводи да тренутно имају повећан број пацијента који се јављају стоматолого због акутних проблема, као што су бол и оток.

- Такође, примећен је већи број пацијената који се јављају због проблема са деснима. Ови проблеми се могу повезати и са неадекватном употребом заштитних маски, односно дуготрајним ношењем и не мењањем једне исте маске. Ово последично доводи до ремећења оралне микрофлоре и повећања броја штетних бактерија која даље доводе до развоја оралних обољења, у првом реду каријеса и пародонтопатије.

Фото: Новости

ДОЦ. ДР ИВАНА СТАШЕВИЋ КАРЛИЧИЋ, ПСИХИЈАТАР И ВД ДИРЕКТОРА КЛИНИКЕ “ДР ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ”: САВЕТ И ПОМОЋ ЗА СВЕ КОЈИ ИМАЈУ ПРОБЛЕМЕ СА МЕНТАЛНИМ ЗДРАВЉЕМ

Још 16.марта 2020. године у Клиници „Др Лаза Лазаревић” отворена је Национална линија за пружање психосоцијалне помоћ. Линија 0800-309-309 отворена је 24 сата, седам дана у недељи и ту раде професионалци из области менталног здравља, те сви који позову могу добити релевантне и професионалне савете стручњака потпуно бесплатно, а таквих није мало.

- До сада је помоћ потражило око 12.000 грађана из целе Србије. Иначе, Клиника за психијатријске болести је једина психијатријска установа која се бави збрињавањем и лечењем ургентних, као и свих других, стања у психијатрији и то 24 сата седам дана у недељи. Током једног периода прошле године била је једина психијатријска установа на територији града Београда која није имала прекид рада, како у амбулантном тако ни у хоспиталном збрињавању и лечењу пацијената – каже докторка Сташевић Карличић.

Она наводи да се на основу њиховог искуства током пандемије стиче утисак да се већина грађана успешно носи са изазовима.

ПРИМ. ДР АЛЕКСАНДРА КОСТИЋ, ГИНЕКОЛОГ И ЕНДОКРИНОЛОГ: ЗАХВАЉУЈУЋИ ВАКЦИНАЦИЈИ ЖЕНЕ ОПЕТ ДОЛАЗЕ НА ПРЕВЕНТИВНЕ ПРЕГЛЕДЕ

- Са почетком пандемије значајно је смањен број пацијенткиња које су долазиле на превентивне гинеколошке прегледе. Труднице су све време пандемије долазиле уобичајеним темпом, осим уколико су и саме биле заражене ковидом. Са смањењем броја заражених али и захваљујући вакцинацији, број жена које долазе на превентивне прегледе се значајно повећава – каже докторка Костић.

ПРОФ. ДР ВИОЛЕТА МИХАИЛОВИЋ ВУЧИНИЋ, ДИРЕКТОРКА КЛИНИКЕ ЗА ПУЛМОЛОГИЈУ КЦС: 1.000 КАРЦИНОМА ПЛУЋА НИЈЕ ОТКРИВЕНО ЗБОГ НЕОДЛАСКА НА ПРЕГЛЕД

Процене показују да је у Србији током 2020. године, број новодијагностикованих пацијената од карцинома плућа био мањи за 25 одсто у односу на 2019. годину. То значи да више од 1.000 људи није дијагностиковано због пандемије изазване вирусом ковид – 19 јер се пацијенти не јављају лекару чак ни када осете одређене симптоме.

Актуелна епидемија ковид -19 у Србији доживљава своју кулминацију, па је сва пажња оправдано пребачена на пацијенте заражене корона вирусом. И поред тога што је перцепција здравствених институција промењена, проблем осталих пацијената не би требало да падну у сенку. Особе које имају неко малигно обољење свакако су у повећаном ризику од ковид – 19 инфекције, а поготову они који имају карцином плућа, најчешћи и најсмртоноснији малигнитет како у свету, тако и у нашој земљи.

- Клиника за пулмологију КЦ Србије је водећа установа за лечење рака плућа у Србији са више од 4.000 пацијената. Ипак, због пандемије корона вируса смо у последњих годину дана за четвртину мање дијагностиковали карцинома плућа него претходних година, што свакако није добро. Поред фокуса здравственог система на лечењу корона вируса, мањем броју новодијагностикованих сигурно доприноси и страх пацијената да се не заразе - каже проф. др Виолета Михаиловић Вучинић.

Фото Д. Миловановић

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)