ПРОСТОР ЗА НАГОДБУ ВЕЛИКИХ СИЛА: Историјски процеси су утицали да Југославија буде раскршће Истока и Запада

ИСТОРИЈСКИ и геополитички гледано, простор на коме је формирана југословенска држава представљао је вековима гранично подручје великих царстава (Источно и Западно римско царство; Византија и Франачка држава, касније немачко царство; Угарска држава и Млетачка република; Османлијска империја и Аустроугарска монархија).

Тито и Черчил у Лондону

Вековима у саставу туђих, ванбалканских монархија, тај простор је 1918. године, по други пут у својој историји, био окупљен у границама једне државе - Краљевине СХС. У његовим источним деловима у средњем веку постојале су независне државе чија је традиција опстојавала до модерних времена и формирања независних кнежевина, док су у западним просторима увек владале ванбалканске државе.

Истраживачи уочавају обликовање својеврсног "геополитичког чвора" образованог политичким, војним, верским, културним утицајима Византије и Бугарске са југоистока, Угарске са севера, Франачке државе и Аустрије са северозапада, Млетачке републике и Свете столице са југозапада.

Стварност историје утицала је да и на југословенском простору маркантно буде присутна подела на Исток и Запад. Учињена још 395. године формирањем Источног и Западног римског царства, та подела је додатно појачана 1054. године "великом шизмом" која је исписала линију нетрпељивости делећи ортодоксно православље од западног, римокатоличког хришћанства. Са турским освајањима ширио се ислам по државним територијама Османлијског царства.

Поделе су пратили оштри сукоби, миграције, истребљења. У модерним временима религија је постала вододелница нација. Вечити limes био је испуњен сталним ратовима, борбама, напетостима војне и политичке природе.

"Исток" и "запад" били су основне саставнице југословенскe државе, и географски и геостратешки и цивилизацијски. Дубоко су пулсирали и у етничком бићу српског народа. Одавали су их различито историјско искуство, мишљење, сазнање, веровање, политички живот, култура, изглед градова, облици производње, морал, закон, обичаји, исхрана, облачење и многе друге навике. Међуоднос "истока" и "запада" чинио је Југославију могућим оквиром заједничког живота.

Њихово одређење једног према другом истовремено је развијао властити али и заједнички идентитет тог простора. Тај културни идентитет никако није смео бити негација посебности већ нужно "интегришуће превазилажење" посебних идентитета. Корени и једног и другог налазили су се у историјском идентитету простора испуњеног нетрпељивостима, провинцијализмом, примитивизмом. Тако се и догодило да је свако посезање за негацијом идентитета проузроковало нестабилност државе, отпадање и удаљавање дела њених становника од државне идеје, цепање полицентричног бића српског народа. Искључивост и губитак осећаја за целину пресудно је утицала да се у XX веку српски етнички простор перманентно сужава, а од српског етничког бића лако и "безболно" отуђују Срби католици, Срби муслимани, целокупна национална периферија.

"Политичке границе" у којима се исказивао простор и под које је подвођен национални идентитет увек су биле много уже од његових духовних и културних међа.

Југословенски простор је током читавог XX века служио у међународним односима за нагодбу великих сила. Те територијалне нагодбе додатно су повећавале напетости, појачавале пропаганду, умножавале ратна дејства, обрачуне чинили суровијим а сукобе непомирљивијим. Током Првог светског рата силе Тројног савеза и Тројног споразума су биле спремне да територијалним уступцима надоместе лојалност балканских држава.

У међуратним годинама то је подручје на ком доминира француски утицај, али се након 1935. осећа заинтересованост Британије и све агресивније и утицајније присуство Немачке. "Словенска солидарност" према страдалој Русији никад није престала, а интернационалистичка расположења омладине чинила су СССР "ближим" и "присутнијим" него што је он то заиста био. Дебелацијом Југославије била је плаћена лојалност Хитлерових савезника 1941. године.

Америчка војна база Бондстил на Косову

Део територије припојен је Трећем рајху, део Мађарској, део укључен у немачку војну управу, простор Македоније припојен Бугарској, политичко и територијално уобличавање простора Босне и Херцеговине и Црне Горе препуштено Италији, део Косова и Метохије припојен великој Албанији, формирана независна Хрватска. У ратним годинама је изгледало да уситњеност простора и његова балканизација односи превагу над процесима који га интегришу. На крају Другог светског рата, у настојању да обезбеде што повољнији стратешки положај у Европи, и савезници су посегли за поделом интересних сфера и политичког утицаја на Балкану, по којој је простор Југославије подељен 50:50%.

До 1948. Југославија је била у зони совјетског политичког, идеолошког и војног утицаја. После тога је географски положај, који је годинама провоцирао стране интервенције, "добро" употребљен на корист југословенске државе и партије на власти. У годинама Хладног рата југословенска држава је представљала границу два идеолошки различита света. Брозова "политичка маневрисања" између Истока и Запада завршила су се удаљавањем од Европе (Покрет несврстаности).

Данас је то простор у коме се сусрећу и сударају интереси Немачке која је обновила свој утицај у Словенији и Хрватској и досегла до јадранских лука, закорачила у Босну и Херцеговину; Америке која, војно присутна (Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, вероватно и Косово и Метохија), одатле има могућност дестабилизације Европе (тзв. меки стомак Европе), контроле Немачке и "подунавског пута", притиска и потискивања Русије, доминације на Јадрану и Балкану; Русије која се на Балкану увек доказивала као велика сила; Турске која је обновила своје империјалне амбиције; Италије која настоји да на измаку века постане господарица Јадрана.

Југословенски простор нам у почетним деценијама XX века изгледа (можемо га замислити) као неједнообразан, по каквоћи и саставу различит, "сеоски океан" (преко 80 одсто становништва живи на селу и од пољопривреде) на коме, попут неједнако распоређених острва, егзистирају градови (мали, средњи и велики - укупно 205 градова и око 350 варошица). Чињеница да су дезинтеграционе и центрипеталне економске силе биле много јаче и присутније од оних интегративних и усмерених ка економском повезивању југословенског тржишта изискивала је сложено и мукотрпно економско прекомпоновање простора. "Често" померање граница и деценијска политичка "експериментисања" са озбиљним економским токовима учинили су да тај процес, након небројено покушаја, и данас креће из почетка.

У СЛЕДЕЋЕМ ИСТОРИЈСКОМ ДОДАТКУ

Србија је новој држави подарила парламентарни систем и установе грађанске демократије * Зашто су се Никола Пашић и Стјепан Радић први пут срели тек 1925.године * Како је краљ Александар манипулисао политичким партијама о Репресија над српским становништвом у Хрватској бановини и у Другом светском рату * У Титовој Југославији српски народ је имао далеко мању улогу од оне у Краљевини * Када је почело да се размишља о Југославији као "транзитној" творевини * Због чега је Јосип Броз гушио отварање српског питања..

Препоручујемо

Друштво

2 4

ХРВАТИ ТРАЖИЛИ ОРУЖЈЕ ОД СОВЈЕТА: Зашто је краљ Александар завео лични режим 6. јануара 1929. године

17. 01. 2021. у 16:50

Друштво

1 9

СРПСКИ ХЕГЕМОНИЗАМ ПУНИО ХРВАТСКЕ БАНКЕ: У Краљевини СХС готово седамдесет одсто капитала налазило се у Загребу

10. 01. 2021. у 17:00

Друштво

0 2

ВЕЛИКА СРБИЈА ИЛИ НОВА ДРЖАВА: Различита историографска тумачења значаја српске и југословенске интеграције

07. 12. 2020. у 17:14

Друштво

3 15

ЈУГОСЛАВИЈА КАМЕН О ВРАТУ СРБИЈЕ. Колико је коштало стварање заједничке државе јужних Словена

06. 12. 2020. у 17:14

Друштво

2 17

ПРАВО ЛИЦЕ ХРВАТА: Крвопролиће у Загребу пет дана после проглашења Краљевине СХС, главни били припадници пука који је харао по Мачви

05. 12. 2020. у 17:14

Друштво

1 16

СВЕТ ЈЕ ЗНАО САМО ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ: Ратни савезници нису благонаклоно примили проглашење нове државе на Балкану

04. 12. 2020. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације