ДА ЛИ СМЕТЕ ДА ВЕЖБАТЕ НАКОН ПРЕЛЕЖАНЕ КОРОНЕ? Ово је детаљно упутство за опоравак организма након борбе са вирусом Ковид 19

СКОРО годину дана је прошло од првог случаја короне у Србији, од тада смо много тога научили о опаком вирусу, али је и даље доста непознаница, између осталих и како се треба понашати након прележане болести.

Фото: Депоситпхотос

Шта да радите ако имате проблеме са дисањем? Да ли смете да вежбате, како и колико? Шта можете да једете?

Шта чинити ако вам се јави проблем са говором, концентрацијом или сте хронично уморни? Како да се вратите у нормалу и изборите се са стресом и депресијом? Када је ипак моменат да помоћ потражите од лекара?

Ово су само нека од најчешћих питања оних који су прележали корону, било са лакшим или тежим симптомима, а одговоре на њих покушали смо да вам дамо уз помоћ својеврсног водича који је објавио Градски завод за јавно здравље Београда.

Отежано дисање

Уобичајено је да пацијент осети недостатак ваздуха након изласка из болнице. Због губитка снаге и кондиције током болести лако можете имати тешкоће при дисању. Оно што може да помогне јесте да останете мирни и научите како најбоље да поступите у случају недостатка ваздуха. Контролисано дисање ће вам помоћи да се опустите:

• Заузмите удобан седећи положај у столици с наслоном; 
• Једну руку ставите на груди, другу на стомак; 
• Ако вам помаже да се опустите, затворите очи и усредсредите се на дисање; 
• Полако удишите кроз нос, затим издишите кроз уста; 
• Покушајте да дишете уз што мање напора, уз лагане, опуштене и мирне удисаје и издисаје.

Дисање у покрету

Ово је корисно вежбати када обављате активности за које је потребно више напора или током којих вам понестаје даха, као што је пењање уз степенице или пењање узбрдо. Важно је да запамтите да нема потребе за журбом.

• Размислите како да активност изведете поступно, а да се превише не заморите или не останете без даха; 
• Удахните пре него што започнете активност, као на пример пењање уз степенице; 
• Можда ће вам помоћи да удишете кроз нос, а издишете кроз уста.

Вежбање

Вежбање је важан део опоравка, њиме се може побољшати кондиција, смањити недостатак даха, повећати снага мишића, побољшати равнотежа и координација, смањити стрес и побољшати расположење, повећати самопоуздање.

Важно је да вежбе изводите на безбедан начин, посебно ако сте имали потешкоће са кретањем, ако ваше здравствено стање може да доведе здравље у опасност током вежбања, ако сте отпуштени уз прописану терапију кисеоником. У том случају бисте морали да вежбате уз нечији надзор ради ваше безбедности.

• Практикујте загревање сваки пут пре вежбања и истезање након вежби; 
• Носите широку, удобну одећу и обућу; 
• Након оброка мирујте најмање сат времена; 
• Пијте доста воде. 

* Избегавајте да вежбате по врућини и по веома хладном времену вежбајте у затвореном простору

Ако осетите било које од ових симптома, немојте вежбати или одмах прекините и обратите се лекару: мучнина, вртоглавица, озбиљан недостатак ваздуха, хладан зној или знојење, стезање или бол у грудима, јак бол.

Запамтите да је нормално да сте задихани док вежбате и да то није ни штетно ни опасно.

Врсте вежби

Загревање тела за вежбање да бисте спречили повреде треба да траје око пет минута, након чега би требало да сте благо задихани. Вежбе за загревање можете изводити у седећем или стојећем положају. Сваки покрет поновите 2-4 пута.

Затим следе вежбе за кондицију од 20 до 30 минута, пет пута недељно. Мерите време док вежбате и постепено продужите трајање вежби за онолико колико вам прија. Можда ће бити потребно неко време да се вратите на ниво пре него што сте се разболели.

Вежбе за мишиће ће вам помоћи да побољшате мускулатуру која је ослабљена услед болести и требало би да их радите три пута недељно. Задајте себи циљ да одрадите три пута по 10 понављања сваке вежбе, уз краћи одмор између сваке од три серије.

Вежбе за хлађење омогућавају телу да се врати у нормалу пре него што завршите са вежбањем. Овај процес би требало да траје око пет минута, а дисање би требало да се нормализује до тада.

1. Споро ходање или лагано марширање у месту два минута;

2. Поновите вежбе за загревање да бисте активирали зглобове;

3. Истезање можете извести седећи или стојећи, мора да буде лагано и останите у истегнутом положају 15-20 секунди.

Отежан говор

Понекад може доћи до проблема са гласом. Ако вам је глас храпав и слаб, важно је да запамтите следеће:

Слободно говорите док вам прија. Мораћете редовно да користите глас да би дошло до помака;

Памћење и концентрација

Често се дешава да људи који су били озбиљно болесни теже одржавају пажњу, имају проблема са памћењем или потешкоћу да трезвено размишљају. Ове потешкоће могу да нестану за неколико недеља или месеци, али код неких људи могу да представљају дуготрајан проблем. Важно је да препознате проблеме јер могу утицати на ваше односе са људима, на дневне активности, на повратак на посао или у школу.

Физичка активност помаже мозгу да се опорави;

Стрес и депресија

Болест може бити врло стресно искуство и може врло негативно да утиче на ваше расположење. Дешава се да особа осећа стрес, стрепњу (бригу, страх) или је депресивна. На расположење додатно може утицати исфрустрираност што још увек не можете да се вратите редовним активностима. Зато је важно:

• Довољно се наспавајте, покушајте да се вратите редовном спавању и буђењу;
• Мање никотина, кофеина и алкохола уз додатне технике за опуштање могу помоћи бољен сну;
• Уносите здраву храну у довољним количинама; 
• Будите физички активни јер то смањује стрес, али и шансе за депресију. 

Када ићи лекару

Важно је обратити се лекару опште праксе, терапеуту или специјалисти ако дође до следећих промена:

• Промена у задиханости током одмора која се не побољшава ни након вежби контролисаног дисања;
• Понестаје вам даха при минималној активности а нема побољшања након заузимања доброг положаја;
• Имате било који симптом током вежбања;
• Нема побољшања пажње, памћења, размишљања и умора, што вас спречава да се вратите на посао
• Погоршање расположења, поготово ако траје више недеља.

Правилна исхрана

Можда ћете приметити потешкоће приликом гутања и уноса хране и пића. То је зато што су мишићи који помажу у процесу гутања ослабљени. Међутим, за опоравак је важна добра исхрана и унос течности. Важно је да обратите пажњу на гутање да не би дошло до гушења или инфекције плућа.

• Седите усправно кад једете или пијете
• Останите у усправном положају најмање 30 минута након оброка 
• Можда вам помогне да у почетку одаберете мекану храну, или да чврсту исецкате на ситне комадиће. 
• Не журите, уносите мање залогаје, мале гутљаје између залогаја и добро сажваћите храну пре него што је прогутате. 
• Једите мање оброке током дана ако се уморите једући веће оброке. 

Брига о себи

Разговор са другима може вам помоћи да смањите стрес, а и да пронађете решења за изазове који вас чекају на путу ка опоравку.

Бавите се активностима које вас опуштају и не замарају превише: слушање музике, читање...

(Блиц.рс)

Препоручујемо

Србија

0 0

ЈОШ 14 ЗАРАЖЕНИХ, ДВОЈЕ ПРЕМИНУЛИХ: Епидемија вируса корона у Пиротском округу

15. 02. 2021. у 19:46

Друштво

3 15

ГДЕ ЋЕМО ОВЕ ГОДИНЕ МОЋИ НА ЛЕТОВАЊЕ? Министарка открива како ће изгледати сертификати за путовања и докле се стигло у преговорима са Грчком

15. 02. 2021. у 19:41

Србија

0 0

ОДЛАГАЊЕ ЗБОГ КОВИДА: Померена Скупштина параћинског Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920.

15. 02. 2021. у 19:23

Друштво

0 3

ДОКТОРКА ЈЕВЂЕВИЋ УПОЗОРАВА: Уколико желите да примите вакцину против короне, једна ствар је забрањена

15. 02. 2021. у 17:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације