Друштво

У ВРТЛОГУ ДИПЛОМАТСКИХ ЗАПЛЕТА: Политички односи у Европи утицали на слом Првог српског устанка

Др Радомир Ј. Поповић

15. 02. 2021. у 10:38

УЗРОЦИ слома Првог српског устанка су многобројни. Те узроке не треба тражити и посматрати једнострано кроз очиту несразмеру војних снага Срба и Турака већ и у укупним односима на европском континенту на почетку 19. века.

У ВРТЛОГУ ДИПЛОМАТСКИХ ЗАПЛЕТА: Политички односи у Европи утицали на слом Првог српског устанка

Време Првог српског устанка је епоха Наполеонових ратова, непринципијелних коалиција и империјалних тежњи великих сила. Управо су међународне околности у великој мери допринеле слому Првог српског устанка. Тачније речено, српско несналажење у вртлозима дипломатских заплета. Започет као буна на дахије, устанак је веома брзо прерастао у национално ослободилачку борбу. Доказ за то је снажан одјек који је Устанак имао у суседним покрајинама у којима су Срби живели: буна у Дробњацима (1805), Тицанова буна у Срему (1807), Крушчићка буна у Банату (1808) и Јанчићева буна у Босни (1809). Намера устаника која се искристалисала већ у првим годинама борбе била је обнова државности. Од 1804. до 1807. године у преговорима са Портом тражени су модалитети аутономног уређења државе под врховном влашћу султана. Од 1807. године после бриљантних победа претходне године и ступање у савезништво са Русијом све више је сазревала мисао о успостављању државне независности, која је остварена протеривањем Турака из Србије и успостављањем сопствене организације власти.

Срби су престали да плаћају харач и остале феудалне обавезе Турцима. С друге стране, Руси као српски савезници нису могли у потпуности да изађу у сусрет српским циљевима, првенствено што су морали да воде рачуна о својим империјалним интересима, али и о односу са осталим европским силама, којима није ишло у рачун распарчавање Османског царства и евентуално стварање независне српске државе. Наполеон, Велика Британија и Аустрија су подржавале суверенитет Османског царства и сматрале су да би српска држава неспорно била под руским утицајем.

ШИРЕЊЕ руског утицаја на десну обалу Дунава за те силе било је просто неприхватљиво. Чак и односи међу савезницима, Србима и Русима, нису били искрени. Устаници нису могли да разумеју то што су Руси већ на почетку рата потписали примирје са Турцима у Слобозији 1807, што је изостала руска помоћ у време српске офанзиве у пролеће 1809. године, али и Руси нису могли да разумеју српске националне аспирације. Због тога је руска војна, материјална и дипломатска помоћ била изузетно велика и значајна, давала за право руским дипломатским представницима у Србији Константину Констатиновичу Родофиникину (1807-1809) и Теодору Ивановичу Недоби (1809-1813) да се понашају као Карађорђеви савладари. Отуда настојања Карађорђа и устаничког вођства да мимо Русије пронађу подршку и на другим странама.

После пораза 1809. године у Француску је послат Радо Вучинић који је четири године узалудно чекао на пријем код Наполеона. Такође, покушано је да се ступи у савезништво са Аустријом, којој је нуђено да запоседне Београд и Шабац. Иако су се српско-руски односи поправили 1810. године, Букурешки мир и повлачење руске војске из Србије 1812. године донели су нова искушења. Букурешки мир је дугорочно Србима омогућавао да уреде аутономну државну управу, али у време потписивања тај мир је одузимао много што су устаници створили на бојном пољу. Срби нису могли да се помире с губитком стварне независности, одлучили су да преговорима заварају Турке и да се спремају за одбрану, али су у томе поклекли 1813. године. Тако је Србија 1813. године стајала сама према моћној Османској царевини. Аустрија је из хришћанског милосрђа омогућила бројним српским избеглицама да 1813. године спас пронађу на њеној територији.

НАПОЛЕОНОВО ПРОКЛЕТСТВО

ПИШУЋИ о Првом српском устанку, Милорад Екмечић је забележио "Наполеоново проклетство", наводећи речи француског цара из 1805. године да би само један палац земљишта на десној обали Дунава под руском контролом био раван општем расулу Османског царства и да је "Аустрија географски непријатељ Србије", закључујући да је тада настало "историјско проклетство над целом будућношћу српског народа, пошто му је утиснут (...) на чело белег вечног савезника Русије".

14. 02. 2021. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Друштво

0 5

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)

Политика

0 228

ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)

У ЊУЈОРКУ се данас одржава седница Савета безбедности Уједињених нација посвећена шестомесечном извештају генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а, а Србију ће представљати председник Александар Вучић.

22. 04. 2024. у 16:14