ВАЗДУХ У СРБИЈИ 20 ПУТА ЗАГАЂЕНИЈИ НЕГО У ЕУ: Анализа успешности наплаћивања накнада у заштити животне средине

Ј. СУБИН

09. 02. 2021. у 20:09

ЗАГАЂЕЊЕ ваздуха у Србији и до 20 пута је веће него у земљама Европске уније.

ВАЗДУХ У СРБИЈИ 20 ПУТА ЗАГАЂЕНИЈИ НЕГО У ЕУ: Анализа успешности наплаћивања накнада у заштити животне средине

Ј. Илић

Приходи од еко-такси и накнада недовољно се улажу у решавање овог проблема. А, како би подстакли предузећа да смање свој негативан утицај, НАЛЕД предлаже увођење виших накнада за велике загађиваче, као и проширење листе оних штетних гасова, који се опорезују.

Ове препоруке су, како се наводи у саопштењу Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), део анализе успешности фискалних инструмената у смањењу загађења. Његова потпуна примена би обезбедила додатних 18,5 милиона евра у буџету за улагање у заштиту животне средине.

- Према резултатима анализе, осим од производње електричне енергије, велики део недозвољених честица долази из индивидуалних и других ложишта. Иако су домаћинства главни узрок прекомерног повећања ПМ10 честица, не подлежу било каквој контроли, а уређаји за грејање које користе се слободно продају на тржишту без поштовања стандарда заштите животне средине - наводи се у саопштењу.

Зато је препорука, како кажу у НАЛЕД, да се повећа цена угља, како би се грађани подстакли да пређу на одрживије изворе енергије. Готово 80 одсто домаћинстава код нас нема прикључак на гас или даљинско грејање, а топлане иако се највећим делом ослањају на природни гас, користе мазут и угаљ.

- Охрабрује нас да је Министарство за заштиту животне средине упутило три јавна позива локалним самоуправама, којим је предвиђено укупно 400 милиона динара за замену индивидуалних ложишта, обнову старих котларница и пошумљавање, а надамо се да ћемо ускоро видети и прве резултате - наводи се у саопштењу.

Укупна улагања у чистији ваздух која је потребно обезбедити процењују се на око 2,3 милијарде евра, због чега је неопходан одржив систем финансирања, који ће се заснивати на принципу "загађивач плаћа".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

nikola

12.02.2021. 15:02

BRISEL - Elektrane na ugalj u Evropskoj uniji odgovorne su za najveći dio zagađenja kontinenta, pokazala je nova analiza Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Gledano po članicama, najveći industrijski zagađivač vazduha i vode u EU je Britanija, a slijedi Njemačka. Istovremeno blok dobro napreduje s ostvarivanjem ciljeva evropske energetske i klimatske politike za kraj ove i sljedeće decenije. Evropska agencija je za izvještaj "Ispuštanje zagađivača u prirodnu sredinu evropskog industrijskog sektora" obradila podatake o emisiji 35.000 industrijskih postrojenja iz 65 oblasti privrednih aktivnosti, uključujući elektrane, petrohemijske rafinerije i pogone za preradu metala iz 28 članica EU, Islanda, Lihtenštajna, Norveške, Švajcarske i Srbije. Analiza je zasnovana na posljednjim raspoloživim podacima za 2015. koji su nedavno dodati u Evropski registar ispuštanja i transfera zagađivača (EPRTR). Iako je ostvaren dobar napredak na putu ka ciljevima klimatske i energetske politike EU za 2020. i 2030, izvještaj je pokazao da su postrojenja na ugalj zaslužna za najveći dio emisije ugljendioksida (CO2), sumpordioksida (SO2) i azotnih oksida (NOx) u životnu sredinu. Elektrana "Belhatov" u Poljskoj u 2015. je ispustila najveću količinu sva tri zagađivača, dok su "Drax" u Britaniji, "Jänschwalde" u Njemačkoj i "Kozienice" u Poljskoj na vrhu po svakom od ta tri zagađivača. Kada je u pitanju ispuštanje CO2 u vazduh, od 10 najvećih industrijskih zagađivača, devet su elektrane, a deseta je prerada metala, šest su u Njemačkoj, dva u Poljskoj i po jedan u Britaniji i Francuskoj. Od 65 ekonomskih aktivnosti uključenih u registar, elektrane na ugalj odgovorne su za najveće u Evropi emisije SO2 i NOx. Ugalj je i dalje gorivo koje se najčešće koristi u velikim postrojenjima za sagorijevanje elektranama, rafinerijama ili velikim hemijskim fabrikama i čeličanama, iako posljednjih godina iskorištena količina opada. U posljednje vrijeme ta postrojenja su značajno unaprijedila ekološke performanse i u vazduh ispuštaju manju emisiju po potrošenoj jedinici energije. Istovremeno je potrošnja biomase u postrojenima za sagorijevanje, iako i dalje minorna, utrostručena između 2004. i 2015. Prema analizi, polovina postrojenja odgovornih za najveće ispuštanje zagađenja u vazduh i vodu nalazi se u Velikoj Britaniji (14), a slijede Njemačka (7) i Francuska i Poljska (5). Podaci su pokazali i da su postrojenja za tretiranje otpadnih voda odgovorna za najveći dio azota, fosfora i organskog ugljenika ispuštenog u vodu. Najviše takvih zagađivača locirano je u Britaniji, Francuskoj i Španiji. (EurActiv.rs)